Najjače oružje koje medicina u ovom momentu ima jesu inovativni lekovi, poruka je sa eKlinika konferencije
Medicinski informativni portal eKlinika organizovala je konferenciju "NOVA ERA MEDICINE - Inovativne terapije u onkologiji i nova dostignuća u lečenju dijabetesa“, uz institucionalnu podršku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i uz partnerstvo inovativne farmaceutske kompanije Novartis. Šta za pacijente znači personalizovana terapija i zašto je gojaznost najveći faktor rizika za razvoj dijabetesa govorili su naši gosti - eminentni stručnjaci iz sveta medicine, farmakologije, kao i predstavnici udruženja pacijenata, koji su najviše upoznati sa problemima osoba obolelih od raka i dijabetesa.
Preporučujemo
Trenutak kada se starenje naglo ubrza: Naučnici otkrili godine u kojima ulazimo u fazu povećane ranjivosti
Pankreas je mali, ali važan organ, kada se jednom ošteti može da dovede do nesagledivih posledica po zdravlje
Oko 100 inovativnih terapija našlo se na listi lekova RFZO u prethodnom periodu
Prvi panel konferencije bio je posvećen lečenju onokoloških pacijenata, dostupnosti inovativnih lekova u našoj zemlji, kao i koliki značaj personalizovane terapije imaju za svakog pacijenta obolelog od raka.
Direktor sektora za lekove i farmako ekonomiju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Željko Popadić podsetio je da Srbija 2016/2017. godine, faktički nije imala dostupne inovativne terapije na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
- Do danas smo napravili veliki pomak napred i u prethodnom periodu smo na listu lekova stavili blizu 100 inovativnih terapija, nove molekule iz različitih terapijskih grupa. I izdvajanje za te inovativne lekove raslo je iz godine u godinu, i svake godine je ta cifra bila drastično veća u odnosu na prethodnu. Ono što mogu da kažem je da bismo mi bili zadovoljni kada bi svi inovativni lekovi, koji se u svetu mogu naći, bili na teret sredstava Fonda dostupni i u Srbiji, ali, nažalost to nije dostupno ni mnogo razvijenijim zemljama i mnogo jačim ekonomijama nego što je naša - izjavio je Popadić i dodao da je bilo razumevanja države u proteklih pet, šest godina, kao ni da država ne sme da napravi prekid u nabavci inovativnih lekova u narednom periodu jer "nećemo moći da pohvatamo ono što smo propustili".
- Ono što se tiče samog RFZO - lekovi koji se stavljaju na listu prolaze ozbiljne procedure, od republičke stručne komisije, Centralne komisije za lekove, koja daje prioritetnu listu, tako da su ti lekovi definitivno provereni, bezbedni i imaju terapijski dokazan efakat. Finansijska sredstva su uvek ograničena i trudimo se da u okviru onoga što imamo na raspolaganju, to iskoristimo na najbolji mogući način, odnosno da najsavremenije terapije budu dostupne našim osiguranicima - kaže Popadić.
"Mi kao država ne ulažemo dovoljno novca ne samo za inovativne lekove, već za sve lekove"
O dostupnosti inovativnh lekova danas može da se priča samo kroz konkretne brojke, smatra Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvožača inovativnih lekova INOVIA. To istraživanje, kako navodi, radi krovna asocijacija farmaceutske industrije i farmaceutska asocijacija EFPIA.
- Svake godine, vrlo jednostavno prati se koliko od svih registrovanih inovativnih lekova u Evropskoj uniji u prethodne četiri godine, ima na listi u svakoj pojedinačnoj zemlji. Mi u tom istraživanju učestvujemo više od 10 godina i ovakvo jedno istraživanje nas stavlja u red zemalja kao što su Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, sa manje od 10 odsto inovativnih lekova koji su registrovani u EU, a koji su kod nas dostupni na pozitivnoj listi. Ako ćemo da se poredimo sa nekim drugim susednim zemljama, Rumunija je otprilike dva puta bolja, Hrvatska i do tri puta bolja, Bugarska je skoro sedam puta bolja - navodi Trkulja.
- Mi kao država ne ulažemo dovoljno novca za inovativne lekove. Ne samo u inovativne, nego u sve lekove. I ne samo to, nemamo sistemski rešeno pitanje njihovog finansiranja. RFZO je apsolutno svestan vrednosti inovativnih lekova i da se samo Fond pita, sigurno bi tih lekova bilo na listi mnogo više - ističe Bojan Trkulja koji smatra da dok ne rešimo administrativno-finansijsko pitanje, odnosno budžet za inovativne terapije - sve ostalo će biti posledica toga.
- Ako znamo da se poslednjih godina u Evropi registruje između 40 i 50 inovativnih lekova godišnje, ne možemo da budemo u situaciji da mi taj korak ne možemo da pratimo. Ako preskočimo dve godine, zaostajemo već 100 lekova. Parametri koji nam pokazuju koliko kao država, kao zdravstveni sistem, trošimo na lekove nisu dobri i možemo o tome malo više da pričamo - smatra direktor Udruženja proizvožača inovativnih lekova INOVIA Bojan Trkulja i naglašava da "najjače oružje koje medicina i zdravstveni sistemi u ovom momentu imaju jesu inovativni lekovi".
- Neprihvatljivo je da prođe 2025. godina a da mi ni jedan inovativni lek nismo stavili na listu. Okej, nećemo moći da stavimo svih tih 40 ili 50. Imamo struku koja će nam reći svake godine kojih 10, 15 ili 20 mora da dođe na listu. Nažalost, mi već sada znamo, imali smo prilike da vidimo i republički budžet koji je prošao Skupštinu Srbije za narednu godinu, da se to neće promeniti ni u 2026. Dakle, ako pogledamo finansijski plan RFZO za 2026, tamo takođe ne postoji stavka koja se odnosi na ulazak lekova na listu - upozorio je Trkulja.
"Nemamo odobrene lekove za pacijentkinje koje imaju visok rizik za relaps bolesti"
U poslednjih nekoliko godina se na polju lečenja karcinoma dojke mnogo toga promenilo na bolje, istakla je dr Simonida Bobić, medikalni onkolog sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
- Kada pričamo o karcinomu dojke, postoje tri podgrupe gde u trostruko negativnom karcinomu dojke, mi za taj rani karcinom dojke i preoperativno i postoperativno imamo primenu imunoterapije i kod nas. Zatim, kod pacijentkinja koje su nosioci germinativnih BRCA mutacija, takođe i postoperativno, kod pacijentkinja koje imaju BRCA mutaciju, imamo primenu PARP inhibitora. Takođe i za HER2 pozitivni karcinom dojke, koja je druga podgrupa karcinoma dojke, imamo sve tri opcije moguće daljeg lečenja, u skladu sa svim svetskim i evropskim vodičima dostupne lekove i dualnu HER2 blokadu preoperativno i u tom adjuvantnom pristupu. Malo je drugačija situacija kod hormon receptor pozitivnog, HER2 negativnog karcinoma dojke. To je grupa pacijentkinja koja je i najčešća, oko 70 odsto naših pacijentkinja sa karcinomom dojke ima ovu podgrupu. I kod njih postoji jedna grupa pacijentkinja koje imaju viši rizik, to jest visok rizik za relaps bolesti, kod kojih mi i dalje nemamo odobrene lekove koji su u skladu sa svetskim i evropskim vodičima - naglasila je dr Bobić.
Dr Bobić je istakla da bi onkolozima mnogo značilo da su im dostupni i određeni testovi genskog profilisanja - testovi iz pločice, iz kalupa, iz tumora, koji se odobravaju i koriste u svetu i koji lekarima daju detaljniju sliku o tome kojoj pacijentkinji je potrebna primena hemoterapije u adjuvantnom lečenju.
"Država mora da vodi računa o ranom otkrivanju raka i dostupnom skriningu"
Navodeći primer američkog projekta, koji je tokom 25 godina prikupljao podatake o tome šta čini najveći doprinos boljem preživljavanju pacijentkinja obolelih od raka dojke, medikalni onkolog prim. dr sci med Ljiljana Stamatović iz Oncomed System bolnice, istakla je dva faktora - ranu dijagnoza, koja uključuje dobro organizovan masovni skrining, i ugrađivanje u terapijski algoritam inovativne terapije, i to posebno u ranu fazu bolesti.
- Ali, ono što je esencijalna poruka - rano otkrivanje i skrining znači da država mora da vodi računa o tome, i da dostupnost bude kontinuirana. Karcinom dojke u Srbiji je na prvom mestu oboljevanja, u poređenju sa drugim karcinomima i jednostavno uzrok prerane smrti. Među 40 evropskih zemalja mi smo danas negde u drugoj polovini oboljevanja, ali smo jako visoko i dalje po umiranju. I to nas frustrira kao lekare, to raskrajanje. Želimo da to bude malo, bar malo bolje - poručila je dr Stamatović.
"Mi se ne borimo za prestiž, već se borimo za život"
Vesna Bondžić, predsednica "Ženskog centra Milica", objasnila je kakvu podršku njihovo udruženje pruža pacijentkinjama obolelih od raka i kako one poznaju sistem na osnovu stalnog kontakta sa ženama iz unutrašnjosti, iz velikih gradova, sa ženama sa sela...
- "Ženski centar Milica" pokrenuo je pre dve godine inicijative prema RFZO. Prva je bila za lečenje metastatskog karcinoma dojke, koja je napravila velike u pomake u preživljavanju pacijentkinja sa rakom dojke. S druge strane, tražili smo povećanje opsega terapije, primene terapija koje su već se nalaze na listi, ali i za druge indikacije, kao što je za ribociklib za lečenje ranog karcinoma dojke, koji je ušao na listu 2022. godine. Ono što je za lečenje metastatskog karcinoma dojke hormon pozitivnog HER2 negativnog, ta terapija se izuzetno pokazala za lečenje ranog karcinoma dojke za žene sa visokim rizikom od povratka bolesti. I mislimo da ta terapija treba da se primeni, a investicija u takvu terapiju omogućava i uštedu sistemu, zato što je veći trošak lečenja metastatske bolesti nego preveniranje raka - objasnila je deo aktivnosti udruženja Vesna Bondžić, još jednom podsetivši da od 40.000 onkoloških pacijenata - 20.000 nestane, premine u toku godine u Srbiji, a to je ceo jedan mali grad.
Pored toga, udruženje je pokrenulo inicijative i za imunoterapiju, za lečenje metastatskog i ranog carcinoma grlića materice, koji apsolutno nema nikakvu terapiju osim hemoterapije i radioterapije, a čak nema ni biološku, koja više nije inovativna.
- Moram da kažem, pre svega, zahvalna sam ovaj kompaniji koja je donirala za 100 žena za lečenje grlića materice u metastatskom obliku. I ono što želim da kažem jeste da godinama čekamo na ovu listu i upravo hvala predstavniku RFZO. Ja znam koliko se trude da budu u korak sa ovim terapijama, ali mislim da trebamo nekako zajedno da radimo prema onima koji drže novac u rukama, je l' tako? Zato što se mi ne borimo za prestiž, već se borimo za život - naglasila je Vesna Bondžić.
(eKlinika.rs)
Povezane vesti
Konferencija „Nova era medicine“: Inovacije u onkologiji i dijabetesu u organizaciji eKlinika portala
eKlinika organizovala panel „Rak dojke ne bira! Biraj prevenciju” jer ovaj tumor ne bira ni godine, ni zvanje, ni životni trenutak
Inovativni lekovi koji kontrolišu najteže smrtonosne bolesti i dalje nisu u dovoljnoj meri dostupni u Srbiji
Inovativne terapije koje „život znače“ za mnoge pacijente čeka 200.000 osoba u Srbiji
eKlinika zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
