HER2 pozitivan rak dojke je oblik karcinoma dojke koji se karakteriše povećanim lučenjem proteina HER2. Kod HER2 pozitivnog raka dojke na tumorskim ćelijama uočava se veći broj proteina koji se zovu receptori humanog epidermalnog faktora rasta 2 (HER2). Ovaj obik bolesti dosta je agresivniji u odnosu na HER2 negativni karcinom dojke i može brzo da napreduje. Veća je verovatnoća da dođe do metastaza i povratka bolesti u poređenju sa HER2 negativnim karcinom dojke. Rak bešike, karcinom gastrointestinalnog trakta, jajnika i želuca takođe mogu biti HER2 pozitivni.
Šta je HER2 protein?
HER2 protein može da se pronađe na površini zdravih ćelija i ima važno mesto u prirodnom životnom ciklusu ćelije. Receptori humanog epidermalnog faktora rasta 2 daju signal ćeliji da raste i da se deli. Zbog genetske mutacije dolazi do više nego potrebne količine ovog receptora, koji na kraju može da dovede do nekontrolisanog rasta ćelija i razvoja tumora. Stručnjaci navode da HER2 ćelija pozitivnog tumora ima na površini oko dva miliona HER2 receptora, što je oko 100 puta više u odnosu na normalnu ćeliju.
Dr Debu Tripathy iz MC Anderson Cancer Centre koji proučava i leči HER2 pozitivan rak dojke od 1980. godine kaže da je ovaj tip raka dojke praćen istim simptomima koji se uočavaju i kod ostalih karcinoma dojke. Pacijentkinja napipa kvržicu, ili se neparvilnost uoči na mamografiji. Redak inflamatorni rak dojke takođe može da bude HER2 pozitivan, tako da neke pacijentkinje mogu da primete osip, kaže dr Tripathy.
Kako se dijagnostikuje HER2 pozitivni rak dojke?
HER2 rak dojke uglavnom se dijagnostikuje biopsijom tumora. Kako bi se potvrdio HER2 pozitivan status bolesti uglavnom se rade dve metode. Imunohistohemijska metoda tokom koje stručnjaci koriste posebnu hemikaliju za bojenje HER2 proteina. U slučaju da je tumor HER2 pozitivan, uočava se promena boje u delu dojke gde je tumor.
Imunohistohemijska metoda meri količinu HER2 proteina na površini ćelije. Ukoliko je rezultat 0 do 1+ veruje se da se radi o HER2 negativnom raku dojke, 2+ je graničan rezultat, dok rezultat 3+ ukazuje na HER2 pozitivan rak dojke.
Druga metoda je fluorescentna in situ hibridizacija (FISH) koja omogućava vizuelnu identifikaciju hromozoma ili delova hromozoma. Ova metoda je najpreciznija, ali i dosta skupa i pimenjuje se uglavnom u slučaju graničnih rezultata, kada nije dovoljno jasno da li se radi o HER2 pozitivnom ili HER2 negativnom karcinomu.
Od čega zavisi način lečenja?
Lečenje HER2 pozitivnog raka dojke zavisi od veličine tumora. Ukoliko je tumor manji od 2 centimetra, bez širenja na limfne čvorove radi se operacija, hemioterapija i terapija trastuzumabom – monoklonskim antitelom koje je specifično za HER2 receptor.
U slučaju da je tumor veći od 2 centimetra i ako je došlo do širenja na obližnje limfne čvorove, lečenje je usmereno na hemioterapiju i ciljanu terapiju kombinaciju dva antitela (trastuzumab i pertuzuma).
Kako se leči metstatski HER2 pozitivni rak dojke?
Metstatski HER2 pozitivni rak dojke leči se kombinacijom ciljane i hemioterapije. U Srbiji se u prvoj liniji primenjuje trastuzumab i hemioterapija. Stručnjaci navode da nisu svi pacijenti sa HER2 pozitivnim metastatskim karcinomima dojke kandidati za ciljanu terapiju koja blokira signale što podstiču rast tumora. Bitno je da je pre ove terapije opšte stanje pacijenta zadovoljavajuće.
Nažalost, kod nekih pacijentkinja zbog metastaza raka dojke ili pridruženih bolesti, na primer srca, dijabetesa, hronične hronične plućne bolesti, moguće je da tokom primene terapije dođe do oštećenja vitalnih organa. Lekari naglašavaju da ove pacijentkinje nisu kandidati za ciljanu terapiju zbog pojačanog rizika od neželjenih efekata, kod ovih pacijentkinja bi samim tim ciljana terapija bila manje efikasna.
Dr Tripathy navodi da primena antitela u terapiji HER2 karcinoma dojke može da izazove visoku temperaturu, osećaj jeze, u retkim slučajevima može da dođe do kardiomiopatije.
Bolje je preživljavanje, ali terapija neće uvek delovati
Upotreba ciljane terapije anti-HER2 lekovima trastuzumab, lapatinib, neratinib, konjugati antitela enhertu i kadcyle, omogućacaju bolje mogućnosti lečenja ovog raka dojke. Ciljana terapija je u bitnoj meri poboljšala preživljavanje pacijenata sa HER2-pozitivnim karcinomom dojke, ipak i dalje ima dosta pacijenkinja kod kojih terapija neće delovati.
U velikim svetskim naučnim centrima u toku su klinička ispitivanja koja omogućavaju strčnjacima da prošire znanja o ovoj bolesti i obezbede najbolje način lečenja. Dr Tripathy navodi da postoje istraživanja koja proučavaju mogućnosti terapije samo uz primenu antitela, bez hemioterapije, koju pacijenti nekada teško podnose. U Srbiji se HER2 pozitivni karcinomi dojke dijagnostikuju kod oko 15 odsto svih novodijagnostikovanih pacijenata. Lečenje je uspešnije ako se karcinom otkrije u ranom stadijumu, pre širenja na udaljene organe.