Svetski dan borbe protiv hematoloških maligniteta: Važnost pravovremenog pristupa terapijama

Povodom Svetskog dana borbe protiv hematoloških maligniteta, Udruženja pacijenata LIPA i Udruženje obolelih od multiplog mijeloma upozorili su na ozbiljnu nejednakost u dostupnosti inovativnih terapija za obolele u Srbiji i apelovali na hitno reagovanje nadležnih institucija.

Samo šest inovativnih lekova za hematoonkologiju za 13 godina

Kako navode predstavnici udruženja, u periodu od 2013. do 2026. godine na Listu lekova koju finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje uvršteno je oko 110 inovativnih lekova, ali se svega šest odnosi na oblast hematoonkologije. Posebno zabrinjava podatak da za difuzni B-krupnoćelijski limfom, jedan od najčešćih i najagresivnijih limfoma, već dve decenije nije uveden nijedan inovativni lek na Listu.

Preporučujemo

Predstavnici udruženja ukazuju i da pojedini lekovi za multipli mijelom skoro deset godina čekaju da budu dostupni pacijentima u Srbiji, dok se u svetu više i ne smatraju inovativnim terapijama.

Srbija zaostaje za zemljama regiona

Prema podacima koje su iznela udruženja, Evropska agencija za lekove (EMA) odobrila je devet inovativnih terapija za difuzni B-krupnoćelijski limfom, dok nijedna od njih nije dostupna na Listi lekova u Srbiji. Istovremeno, pacijenti u Nemačkoj i Austriji imaju pristup svim terapijama, u Sloveniji je dostupno sedam, a u Grčkoj i Bugarskoj šest lekova.

Slična situacija je i kod hronične limfocitne leukemije, gde su u zemljama regiona pacijentima dostupne inovativne terapije, dok u Srbiji nijedna nije na Listi lekova. Kada je reč o Hočkinovom limfomu, ciljana biološka terapija u prvoj liniji lečenja dostupna je u više zemalja regiona, dok pacijenti u Srbiji toj terapiji i dalje nemaju pristup.

Udruženja navode i da je u poslednjih osam godina EMA odobrila 13 lekova u 22 indikacije za multipli mijelom, dok je u Srbiji dostupna samo jedna inovativna terapija i to isključivo u relapsu bolesti.

„Svako dalje čekanje znači izgubljene živote“

– Naši sugrađani nemaju jednake šanse za izlečenje kao pacijenti u susednim zemljama. Zato povećanje broja terapija koje se nalaze na Listi lekova RFZO ne predstavlja administrativno pitanje, već pitanje ishoda lečenja i preživljavanja pacijenata. Ovo je važno kako za mlade pacijente, tako i za starije i najosetljivije pacijente, kojima su potrebne delotvorne i bolje podnošljive terapije koje se mogu primenjivati kod kuće, uz manje odlazaka u bolnicu i manji rizik od infekcija. Zato apelujemo na nadležne institucije da bez odlaganja obezbede dostupnost inovativnih terapija, jer svako dalje čekanje znači izgubljene živote – poručuju predstavnici ova dva udruženja.

Rana primena terapije povećava šanse za izlečenje

Iz udruženja, takođe, ističu da primena savremenih terapija već u prvoj liniji lečenja kod velikog broja hematoloških maligniteta može da dovede do dugotrajnih remisija, a kod pojedinih bolesti i do izlečenja. Sa druge strane, odlaganje efikasne terapije često vodi progresiji bolesti i potrebi za složenijim i skupljim lečenjem u kasnijim fazama.

Prema dostupnim podacima, u Srbiji svake godine oko 2.800 osoba dobije dijagnozu hematološkog maligniteta, dok oko 1.100 ljudi izgubi život. Više od 40 odsto pacijenata doživi relaps bolesti ili ne reaguje na prvu liniju terapije.

Udruženja upozoravaju da uskraćivanje inovativnih terapija ne predstavlja uštedu za zdravstveni sistem, već dovodi do češćih hospitalizacija, komplikacija i većih troškova lečenja u uznapredovalim fazama bolesti.

O izazovima govorili lekari i predstavnici udruženja

Na konferenciji za novinare održanoj 27. maja u Press centru UNS-a o izazovima sa kojima se suočavaju pacijenti i hematološka zajednica u Srbiji, nedostatku inovativnih terapija na pozitivnoj listi i neujednačenom pristupu lečenju govorili su doc. dr Zorica Cvetković, načelnica Službe za hematologiju KBC Zemun, Maja Marković, zakonski zastupnik Udruženja LIPA i Snežana Doder, zakonski zastupnik Udruženja obolelih od multiplog mijeloma.

(eKlinika.rs)