Prelom muškog polnog organa (penisa) je povreda koja se može dogoditi tokom seksualnog odnosa ili kada je penis u erekciji, ali i u slučaju nekih povreda (trauma). Spada u hitna medicinska stanja.
Lekari napominju da prelom penisa nije isto što i lom kosti. U slučaju preloma penisa reč je o oštećenju (pucanju) struktura u dva dela penisa odgovorna za erekciju: corpora cavernosa i penilne ovojnice.
S obzirom na to da povreda može izazvati trajna oštećenja seksualne i urinarne funkcije, važno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Prelom muškog polnog organa može nastati tokom seksualnog odnosa, što je i najčešći slučaj. Međutim, ova bolna povreda koja obično nastaje u regiji donje dve trećine penisa dešava se i sportistima, kao i u tučama ili drugim situacijama kada dolazi do kontakta.
Simptomi uključuju:
Prema istraživanjima, simptomi preloma penisa koji ne uključuju tipičan „zvuk“ pucanja neke strukture ili nagli gubitak erekcije, obično su povezani s drugom vrstom povrede.
Muški polni organ kod preloma često poprima oblik poznat kao „patlidžan deformacija“ – postaje ljubičast i otečen. Ređi simptomi uključuju otok u skrotumu i krv u urinu.
Druga stanja koja mogu imitirati simptome preloma penisa uključuju pucanje vena i arterija u penisu ili povredu suspenzornog ligamenta. Na lekaru je da proceni kojom dijagnostičkom metodom će utvrditi razliku između ovih stanja.
Penis sačinjava sunđerasto tkivo poznato kao corpus cavernosum. Kada muškarac ima erekciju, krv se koncentriše u ovom delu, a kada je penis u erekciji, jedno ili oba tela corpora cavernosa mogu pući, što izaziva prelom penisa.
Prelom se obično događa samo kada je penis u erekciji. Penis van erekcije se retko povređuje jer corpora cavernosa nije toliko napunjena i netagnuta kao u stanju erekcije.
Prema jednoj studiji, većina preloma penisa u SAD dešava se tokom seksualnog odnosa. Povreda obično nastaje kada muškarac udara penisom o stidnu kost ili međicu, što može izazvati pucanje regije corpus cavernosum.
Prelom penisa može se desiti i u sledećim situacijama:
Ako postoji sumnja na prelom penisa, muškarac mora hitno potražiti medicinsku pomoć.
Lekari smatraju prelom penisa urološkim hitnim stanjem jer može trajno uticati na seksualnu i urološku funkciju. Većina muškaraca traži lečenje u hitnoj službi. Brže traženje pomoći povećava šanse za potpuni oporavak.
Lekar obično dijagnostikuje prelom penisa postavljanjem pitanja o načinu povrede (anamnezom) i fizičkim pregledom penisa.
Takođe se mogu koristiti snimanja, poput rendgena ili ultrazvuka, za otkrivanje nepravilnosti funkcija i lociranje povrede. Ako ultrazvuk ne pokaže dovoljno da se sumnja potvrdi, lekar može naložiti magnetnu rezonancu (MRI).
Bol i otok kod preloma penisa mogu se smanjiti uzimanjem analgetika, a u zavisnosti od težine povrede lečenje može uključivati kućnu negu i hiruršku intervenciju. Kućni tretmani su:
Lekari ponekad preporučuju imobilizaciju penisa ili nošenje specijalnih udlaga kako bi se smanjio pritisak. Međutim, oslanjanje samo na kućne tretmane često izaziva komplikacije, poput bola tokom erekcije, ozbiljne zakrivljenosti penisa ili erektilne disfunkcije.
Zbog toga se u nekim slučajevima preporučuje hirurška intervenciju, koja daje bolje rezultate. Hirurški zahvati podrazumevaju:
Nelečeni prelom može izazvati trajnu deformaciju penisa ili erektilnu disfunkciju.
Oporavak zavisi od ozbiljnosti povrede. Većini muškaraca se savetuje odmor uz izbegavanje seksualnih aktivnosti najmanje mesec dana. U retkim slučajevima, ako muškarac ima poteškoće da izbegne erekciju tokom oporavka, lekar može propisati sedative ili hormone kako bi se smanjila učestalost erekcija.
Blagovremeno i adekvatno lečenje preloma muškog polnog organaključno je za povratak pune seksualne i urinarne funkcije.