Celulitis je bakterijska infekcija kože i tkiva ispod kože. Iako bilo ko može da dobije celulitis, rizik je veći ako imate ranu na koži koja omogućava bakterijama da lako uđu u organizam, ili ako vam je imunitet oslabljen.
Šta je celulitis i koga najčešće pogađa?
Celulitis je bakterijska infekcija kože i potkožnog tkiva. Najčešće se javlja na donjem delu tela – nogama, stopalima i prstima. Ipak, može se pojaviti na bilo kojem delu tela, uključujući lice, ruke, šake i prste.
Do celulitisa može da dođe kod bilo koga ali je veći rizik kod dece, posebno adolescenata, ili ako ste odrasla osoba ali imate neku ranu na koži (posekotinu, čir, ranice od ujeda insekata ili drugih životinja, hirurški rez, tetovažu ili pirsing).
Takođe, rizik se povećava ukoliko patite od hroničnih kožnih oboljenja kao što su atletsko stopalo, ekcem ili psorijaza, imate ovčije boginje ili herpes zoster. Imunokompromitovane osobe, kao i gojazne, u većem su riziku od razvoja celulitisa.
Celulitis spada u veoma česte zdravstvene probleme.
Kako celulitis utiče na telo i koji su simptomi?
Pre svega, uzrokuje oticanje i bol. Ako se infekcija razvila na šakama ili stopalima, možda ćete imati poteškoće pri pokretima ruku (stezanje pesnice) ili u hodu. Može izazvati i simptome slične gripu, uključujući temperaturu preko 38°C, drhtavicu, znojenje, bolove u mišićima i umor.
Uobučajeni simptomi uključuju:
- bol i osetljivost
- oticanje (edem)
- toplotu u zahvaćenom području
- promenu boje kože (crvena, ljubičasta ili tamnija nijansa)
- plikove ispunjene tečnošću
- neravnine na površini kože (izgled narandžine kore)
- povišenu telesnu temperaturu
- drhtavicu
- umor.
Šta izaziva celulitis i da li ga izaziva loša higijena
Najčešći uzročnici su bakterije iz roda streptokoka (Streptococcus) i stafilokoka (Staphylococcus). Celulitis se obično javlja oko oštećene kože, ali može nastati i u oblastima koje nisu dobro higijenski održavane.
Da biste održali dobru higijenu kože redovno perite ruke toplom vodom i sapunom, čistite i skraćujte nokte na rukama i nogama, redovno se tuširajte i dobro osušite kožu nakon toga. Nosite čistu odeću i održavajte male rane čistim.
Ove metode prevencije važe i za celulitis i za celulit, uz redovnu fizičku aktivnost, raznovrsnu ishranu punu proteina, dobrih masti i vlakana i izbegavanje pušenja, gaziranih i alkoholnih pića.
Kako izgleda početak celulitisa i da li je zarazan?
Na početku, koža može izgledati kao da joj je boja blago promenjena i biti topla na dodir. Kako infekcija napreduje, boja postaje tamnija, koža otiče i postaje osetljiva.
Celulitis uglavnom nije zarazan. Ipak, u retkim slučajevima može se preneti ako osoba sa otvorenom ranom dođe u kontakt sa tuđom inficiranom ranom.
Dijagnoza i lečenje
Nakon fizičkog pregleda, koji je uglavnom dovoljan, lekar postavlja dijagnozu i u većini slučajeva testovi nisu potrebni. Međutim, ako je infekcija teža, lekar može zatražiti dodatne analize:
- krvna slika (zbog provere da li se infekcija proširila na krv)
- bris kože (sa ciljem identifikacije vrste bakterije radi pravilnog izbora antibiotika)
- bakterijska kultura (kako bi se precizno utvrdio uzročnik infekcije i utvrdio precizan antibiogram).
Za lečenje calulitisa obično se prepisuju oralni antibiotici. U težim slučajevima, kada oni ne pomažu, može biti potrebna hospitalizacija i intravenozna primena antibiotika.
Kako najbrže izlečiti celulitis
Najbrže ćete se oporaviti ako uzimate propisanu terapiju – antibiotike po protokolu. Sledeće mere takođe mogu pomoći:
- topli oblozi (smanjuju otok i ublažavaju simptome)
- podizanje obolelog dela tela (poboljšava cirkulaciju i smanjuje pritisak u krvnim sudovima)
- kompresija (zavoji ili elastične čarape mogu pomoći, ali ne smeju biti preuski. Skinite ih barem dva puta dnevno na 10–15 minuta).
- NSAIL lekovi (ibuprofen, aspirin ili naproksen pomažu protiv bola i upale, ali pre upotrebe proverite s lekarom da li su bezbedni za vas).
