Dijagnostikovan vam je daltonizam, a roditelji ga nemaju. Da li je to moguće?

Daltonizam se najčešće manifestuje kao "crveno-zeleno slepilo" što znači da osobe sa dijagnozom imaju poteškoća u razlikovanju određenih nijansi crvene, žute i zelene

Daltonizam ili nemogućnost raspoznavanja boja je stanje kada čovek ne može da vidi boje na tradicionalan način jer mu nedostaju neke nervne ćelije u očima ili te ćelije ne funkcionišu ispravno. Čovek može da ima problema sa uočavanjem razlike između određenih boja ili nijansi, ili sa percepcijom osvetljenosti boja. Daltonizam se obično nasleđuje putem genetske mutacije, a da li moguće da neko bude daltonista a roditelji nemaju tu dijagnozu?

Statistika pokazuje da daltonizam ima skoro svaki dvanaesti muškarac

Preporučujemo

Daltonizam obično ne znači da ne možemo da vidimo nijednu boju. Velika većina ljudi sa daltonizmom vidi niz boja, ali neke doživljavaju drugačije od drugih. Za većinu ljudi, daltonizam je nasledan što znači da se prenosi od bioloških roditelja. Statistika pokazuje sa daltonizmom suočava skoro svaki dvanaesti muškarac, čak i onda ako u porodici niko nije imao taj problem.

Daltonizam se najčešće manifestuje kao "crveno-zeleno slepilo" ili "crveno-zeleni daltonizam" što znači da osobe sa dijagnozom  imaju poteškoća u razlikovanju određenih nijansi crvene, žute i zelene, što može da bude prepreka u nekim profesijama.

Sposobnost viđenja boja zavisi od specijalnih nervnih ćelija u mrežnjači oka

Naša sposobnost viđenja boja zavisi od specijalnih nervnih ćelija u mrežnjači oka koji se nazivaju čepići a koji su odgovorni za viđenje boja i oštrinu vida pri jakom svetluili. Čepići (čunjasti ili kupasti) su odgovorni za viđenje boja (crvena, zelena, plava) i oštrinu vida. Najbolje funkcionišu pri jakom svetlu, a u ljudskom oku ih ima oko 4.5 miliona. Smešteni su uglavnom u makuli (žuta mrlja) - centralnom delu mrežnjače. 

Postoje tri vrste čepića  a svaki sadrži specifičan fotopigment opsin, koji je osetljiv na različite talasne dužine svetlosti:

• L-čepiči su za duge talasne dužine (crveni spektar)
• M-čepići su za srednje talasne dužine (zeleni spektar)
• S-čepići su za kratke talasne dužine (plavi spektar).

Mozak zatim kombinuje signale iz sve tri vrste čepića kako bi stvorio puni spektar boja koji percipiramo. Problem nastaje kada jedan ili više tipova čepića ne funkcioniše ispravno zbog genetske greške u “uputstvima” za proizvodnju odgovarajućeg pigmenta opsina, za šta su odgovorni specifični geni.

Daltonizam se nasleđuje od jednog roditelja

S obzurom na to da je daltonizam nasledno stanje ključ leži u načinu nasleđivanja. Uputstva za crveni i zeleni pigment opsin zapisane su u genima OPN1LW i OPN1MW, koji se, presudno, nalaze na X hromozomu. Pol osobe određen je kombinacijom polnih hromozoma: žene imaju dva X hromozoma (XX), dok muškarci imaju jedan X i jedan Y hromozom (XY). Budući da muškarci imaju samo jedan X hromozom, dovoljna je samo jedna “pokvarena” kopija gena za raspoznavanje boja kako bi stanje ispoljilo. S druge strane, žene moraju da naslede mutaciju na oba svoja X hromozoma kako bi bile daltoniste, što je statistički znatno ređi slučaj. Ako žena ima samo jednu mutiranu kopiju, normalna kopija na drugom X hromozomu kompenzuje nedostatak, i ona postaje “tihi” nositelj osobine.

Rešenje zagonetke je sada jasnije, kažu naučnici. Iako majka ima savršen vid za boje, ona je nosilac recesivnog gena za daltonizam na jednom od svojih X hromozoma. Budući da je njen drugi X hromozom imao ispravan, dominantan gen, kod nje se poremećaj nikada nije manifestovao.  Međutim, prilikom začeća, postoji 50 odsto šanse da će majka svom sinu preneti “zdravi” X hromozom i 50 procenata šanse da će mu preneti onaj s mutiranim genom. Od oca može da se dobije Y hromozom, koji ne sadrži gene za raspoznavanje boja i stoga ne može da “popravi” genetski nedostatak. Zato očevi ne mogu da prenesu "crveno-zeleni daltonizam" sinovima.