Daltonizam se javlja kada pigmenti koji indukuju prepoznavanje boja u oku imaju poteškoće u funkcionisanju – delimično ili potpuno se izgubi mogućnost razlikovanja boja. Većina ljudi koji su daltonisti ne mogu da razlikuju crvenu od zelene boje, razlikovanje žute i plave spada u ređe slučajeve, a ako imate najteži oblik poznat kao ahromatopsija, sve vidite samo u sivoj ili crno-beloj boji.
Ahromatopsija – potpuno slepilo za razlikovanje boja
Daltonizam se češće javlja kod muškaraca, čak 16 puta učestalije nego kod žena. Zanimljivo je su žene češći nosioci defektnog hromozoma odgovornog za prenošenje daltonizma, ali muškarci češće nasleđuju ovo stanje. Još jedna zanimljivost vezana je za demografski podatak, a to je da se daltonizam u najnižem procentu tj.veoma retko javlja kod dece crne boje kože.
Oko 10 odsto slučajeva onih koji imaju ahromatopsiju, ima tzv. potpuno slepilo za boje.
Još neki od pojedinačnih oblika koji se mogu javiti su:
- protanopija – kada osoba ne prepoznaje crvenu boju
- deuteranopija – kada osoba ne prepoznaje zelenu boju
- tritanopija – kada osoba ne prepoznaje plavu boju
Prepoznavanje simptoma
Najčešći simptom daltonizma je pojava određenih promena u vidnom polju. Veliki broj ljudi recimo, primeti da više ne vidi kao ranije boje na semaforu. Takođe, boje mogu da izgledaju bleđe ili manje sjajne nego ranije, a različite nijanse boja mogu izgledati potpuno isto.
Daltonizam se često dijagnostikujeu ranijem životnom dobu kada deca počinju da razlikuju i uče boje. Međutim, kod nekih osoba problem može da ostaje neotkriven, jer su prirodnim impulsom za snalaženje naučili da određene boje povezuju sa određenim objektima, predmetima ili pojavama. Na primer, znaju da je trava zelena, pa boju koju vide nazivaju zelenom. Ako su simptomi blagi, što je takođe moguće, osoba možda neće ni shvatiti da ne vidi određene boje.
U svakom slučaju, ako posumnjate da vaše dete ili vi ne razlikujete ili ne vidite boje, trebalo bi da se obratite lekaru. Stručno lice će, ako ustanovi prisustvo poremećaja, postaviti dijagnozu, ali i isključiti neke druge, možda i ozbiljnije zdravstvene probleme, poput tumora.
Proverite da li imate elemente daltonizma Ishihara testom
Test vida za raspoznavanje boja (Ishihara test ili test za daltoniste) sastoji se od 15 ovakvih elemenata – kartica, od kojih svaka sadrži određeni broj specifične boje u krugu. Ovaj primer može da vam posluži kao test – ako u bilo kom krugu ne možete jasno, precizno i brzo da odredite broj, možda imate elemente daltonizma ili i sam poremećaj, pa se savetuje da posetite oftalmologa.
Ukoliko imate problem u jasnom određivanju brojeva u krugovima, obratite se stručnom licu Foto: Shutterstock
Nasledan, ali i stečeni
Daltonizam se može naslediti ali i steći.
Daltonizam koji je nasledan je češća pojava i vrlo je verovatno da neko iz bliske porodice već ima daltonizam. Poznato je da muškarci u genima nose X i Y hromozome, a da žene imaju dva X hromozoma. U slučajevima da jedan od dva X hromozoma nosi drugačiji, tj. „pokvareni“ gen daltonizma, a drugi nosi sasvim normalan gen, normalan gen je dominantan i uglavnom neće doći do ovog poremećaja. Međutim, kako muškarci nose samo taj jedan X hromozom, ukoliko on nosi gen daltonizma, onda će taj muškarac najverovatnije biti daltonista.
Stečeni daltonizam se razvija kasnije u životu, podjednako pogađa i utiče i na muškarce i žene.
Bolesti koje mogu da uzrokuju stečeni daltonizam
Bolesti koje oštećuju optički nerv ili mrežnjaču oka mogu da prouzrokuju stečeni daltonizam. Upravo iz tog razloga bi trebalo obavezno da posetite doktora ako vam se promeni vid u polju boja, tj. razlog može biti i neka ozbiljnija bolest.
Kod glaukoma, intraokularni (očni) pritisak je često visok. Pritisak oštećuje optički nerv koji prenosi signale od oka do mozga, a kao rezultat, sposobnost razlikovanja boja može značajno da se umanji. Degeneracija makule i dijabetična retinopatija takođe uzrokuju oštećenje mrežnjače i mogu da uzrokuju slepilo za boje, a u nekim slučajevima uzrokuju čak i slepilo.
Ako imate kataraktu, sočivo oka se postepeno menja iz providnog u neprozirno i zbog toga vam se vid u boji može zatamniti i izmeniti.
Ostale bolesti koje mogu uticati na vid ali i pojavu daltonizma uključuju:
Lekovi i drugi faktori
Upotreba određenih lekova takođe može da mogu izazove promene u polju vida i razlikovanja boja, a tu prevenstveno spadaju antipsihotični lekovi hlorpromazin i tioridazin.
Antibiotik etambutol koji se koristi u lečenju tuberkuloze, može da prouzrokuje probleme sa optičkim nervom i otežano uočavanje i razlikovanje nekih boja.
Daltonizam može da bude posledica i drugih faktora, a jedan od njih je starost. Pored toga, prisustvo toksičnih hemikalije poput stirena koga ima u nekim plastičnim proizvodima, povezuje se sa gubitkom sposobnosti da se boje vide onakve kakve jesu.
Lečenje i prognoza
Ako se daltonizam javi kao rezultat bolesti ili povrede, tj. ako govorimo o stečenom, lečenje osnovnog uzroka može da pomogne u poboljšanju viđenja i razlikovanja boja.
Međutim, za nasledni daltonizam lek ne postoji. Očni lekar može da vam sugeriše korišćenje zatamnjenih naočara ili kontaktnih sočiva koji mogu da pomognu.
Daltonisti često svesno primenjuju određene tehnike ili koriste određene alate kako bi život učinili lakšim ali i bezbednijim. Recimo, pamćenje redosleda svetla od vrha do dna na semaforu uklanja potrebu za razlikovanjem njegovih boja, a znatno utiče na bezbednost, što je veoma važno.
Obeležavanje odeće može da vam pomogne u pravilnom kombinovanju boja. Neke softverske aplikacije transformišu računarske boje u one koje mogu da vide daltonisti.
Nasleđeni daltonizam je doživotni izazov. Iako on može da ograniči mogućnosti bavljenja nekim poslovima (poput rada električara koji mora da razlikuje žice u boji), većina ljudi pronalazi načine da se prilagodi ovom stanju.
