Za gubitak čula mirisa ili iskrivljen osećaj da nešto neprijatno miriše krivci su infekcije, ali i neki tumori

U slučaju parosmije miris jeste prisutan, ali ga mozak tumači pogrešno i neodgovarajuće uobičajenom prepoznavanju

Medicinski termin za poremećaj čula mirisa, stanje u kojem mirisi koje percipirate više nisu onakvi kakvi su nekada bili jeste parosmija. Gubi se sposobnost osećaja širokog spektra mirisa u uobičajenom intenzitetu, dok drugi mirisi mogu postati neprijatni ili iskrivljeni, iako zapravo ne egzistiraju.

Gubitak mirisa i slična stanja koja mogu da podsećaju na njega

Preporučujemo

Parosmija se ponekad meša sa fantosmijom, što je percepcija nepostojećih mirisa. U slučaju parosmije, miris jeste prisutan, ali ga mozak tumači kao pogrešan. Na primer, sveže pečen hleb može da se oseća kao da je nešto pokvareno. U najtežim slučajevima, takvi iskrivljeni mirisi mogu izazvati nelagodnost ili mučninu. Potpuno je različito od anosmije, kojom osoba nikako ne oseća miris.

Ovaj poremećaj se često javlja kao simptom infekcija (npr. COVID-19), mada je ređi u odnosu na potpuni gubitak čula mirisa - anosmiju.

Simptomi i uzroci za gubitak čula mirisa ili izmenjen osećaj

Problemi sa čulom mirisa najčešće se javljaju nakon infekcije (najčešće respiratorne), ali uzročnici mogu biti raznoliki. Glavni simptom je uporan neprijatan miris posebno kada je hrana u blizini, uz otežano prepoznavanje uobičajenih mirisa.

Ovaj poremećaj nastaje usled oštećenja olfaktornih (mirisnih) neurona, koji detektuju mirise i šalju signal mozgu.

Uzroci uključuju:

• infekcije (virusne, bakterijske)
• povrede glave
• neurološke bolesti (Alchajmer, Parkinson, Levijeva demencija, Hantington),
• terapije protiv raka (hemio/zračna)
• pušenje
• zagađenja
• izloženost hemikalijama
• tumore u prednjem mozgu ili sinusnim šupljinama.

Koliko ovaj osećaj može da traje?

U jednoj studiji, pacijenti su prijavili iskrivljenu percepciju mirisa čak mesecima nakon infekcije (asocijacija na miris spaljenih guma 87 dana, ili neprijatan miris luka 72 dana nakon anosmije).

Statistika kaže da većina pacijenata kojima se ovo dogodi zbog infekcije postepeno povrati čulo mirisa: oko 65 odsto do 18 meseci, a 80–90 odsto do dve godine.

Šta se pokazalo kao efikasna terapija

Jedno istraživanje iz 2025. godine pokazalo je da je stopa potpune obnove čula mirisa nakon četiri godine od infekcije preko 90  odsto, posebno kod mlađih osoba, zahvaljujući većoj neuroplastičnosti.

Olfaktorna (mirisna) terapija podrazumeva da pacijenti udišu snažne mirise (npr. ruža, limun, karanfilić, eukaliptus) dve puta dnevno, po 20 sekundi, tokom nekoliko meseci. Ovaj pristup pokreće regeneraciju nervnog sistema i ima dokazane kliničke koristi.

Nove i obećavajuće metode lečenja

Struka i pacijenti imaju velika očekivanja od novih modela terapija. To su:

• Injekcije plazme bogate trombocitima (PRP): istraživači su već primenili ovu terapiju na prvoj pacijentkinji sa ciljem regeneracije olfatornog nerva. Ova procedura je već povoljno evaluirana u nekim kliničkim studijama u SAD.
• Funkcionalna septorinoplastika (fSRP): operacija koja proširuje nosne puteve kako bi se poboljšao protok vazduha i dostava mirisnih čestica.