Hormonska terapija u menopauzi: Da li su rizici preuveličani i šta donose nove preporuke?

Menopauza ne mora da znači godine valunga i nesanice – hormonska terapija može pomoći, a nova istraživanja pokazuju da rizici nisu onakvi kakvima su ih godinama predstavljali

Valunzi, nesanica i promena raspoloženja – to su samo neki od simptoma sa kojima se suočavaju žene u perimenopauzi i menopauzi. Za mnoge, hormonska terapija je najefikasniji način da pronađu olakšanje. Međutim, godinama unazad terapije su nosile tzv. „crna upozorenja“ (black box warnings), koja su plašila žene zbog potencijalnog rizika od moždanog udara, tromboze, demencije i raka dojke.

Sada američka Agencija za hranu i lekove (FDA) razmatra da ukloni ta upozorenja sa određenih lekova, a stručnjaci naglašavaju da su rizici nekada bili pogrešno predstavljeni i preuveličani.

Preporučujemo

Zašto je hormonska terapija dobila lošu reputaciju?

Još 2002. godine sprovedena je velika studija objavljena u Jama Network, koja je izazvala paniku među ženama i lekarima. Fokusirana na starije ispitanice koje su počele terapiju tek 10 i više godina nakon menopauze, studija je pokazala povećan rizik od raka dojke i kardiovaskularnih bolesti.

Danas lekari ističu da je upravo u tome bila ključna metodološka greška – rezultati nisu u potpunosti primenjivi na mlađe žene koje terapiju počinju u trenutku kada simptomi menopauze počinju da ometaju život.

– Rizici su preuveličani. Važno je kada žena počne terapiju i u kojoj dozi – objašnjava dr Meri Roser, direktorka Centra za integrisano žensko zdravlje pri Univerzitetskom medicinskom centru Kolumbija.

Kada hormonska terapija donosi najviše koristi?

Novija istraživanja pokazuju da tajming igra ključnu ulogu. Terapija je najefikasnija ako se započne blizu poslednje menstruacije i pre 60. godine života.

Metoda primene takođe pravi razliku:

• niskodozni vaginalni estrogen pomaže lokalno kod suvoće i bolnih odnosa,
• sistemska terapija (tablete, flasteri, gelovi, sprejevi, vaginalni prsten) najviše pomaže protiv valunga, nesanice i noćnog znojenja.

– Hormonska terapija je i dalje najsnažniji lek za ublažavanje simptoma menopauze. Ali ne postoji univerzalno rešenje – odluka se donosi individualno, prema zdravlju žene, porodičnoj anamnezi i rezultatima pregleda – kaže dr Selin Gunder, medicinski savetnik.

Zašto je važno individualno savetovanje?

Žene koje razmišljaju o hormonskoj terapiji treba da razgovaraju sa svojim ginekologom ili endokrinologom. Lekar može da napravi personalizovanu procenu rizika, uzimajući u obzir faktore poput:

• porodične istorije raka dojke,
• kardiovaskularnog zdravlja,
• prethodnih tromboza,
• stila života i telesne težine.

Pacijentkinje koje dobro reaguju na terapiju često prijavljuju brzo olakšanje simptoma, bolji san, stabilnije raspoloženje i povratak energije.

Kontroverze i oprez

Dok deo stručnjaka pozdravlja najavu FDA da ublaži upozorenja, drugi upozoravaju da treba biti oprezan. Grupa od 76 lekara i istraživača potpisala je pismo u kojem se traži dodatna analiza i javna rasprava pre donošenja konačne odluke.

– Uklanjanje upozorenja bez dovoljno dokaza može dovesti pacijentkinje u rizik – navodi se u pismu.

Ipak, mnogi smatraju da je ovo važan korak ka destigmatizaciji hormonske terapije i boljoj dostupnosti lečenja ženama koje godinama trpe simptome menopauze.

Ključan je razgovor sa lekarom

Hormonska terapija u menopauzi ostaje najefikasniji tretman za valunge, nesanicu i druge tegobe, ali odluka o njenom korišćenju mora biti pažljivo vođena i individualna. Nauka pokazuje da rizici zavise od vremena započinjanja, doze i načina primene, a ne samo od same terapije.

Za žene koje se dvoume, najvažniji savet je: razgovarajte sa lekarom i pronađite balans između rizika i koristi – jer menopauza ne treba da znači godine patnje.