Porodilište kao mesto izbora, a ne straha: šta danas žene očekuju od porođaja

Ima jedno pitanje na koje ne postoji jednostavan odgovor – gde zapravo počinje život? Da li u trenutku kada se dete rodi, ili mnogo ranije, u načinu na koji žena doživljava porođaj, u atmosferi koja je okružuje, u poverenju koje oseća?

O tome, kroz iskustvo dugo više od tri decenije, govori dr med. Vladimir Vajs, specijalista ginekologije i akušertstva, medicinski direktor Acibadem Bel Medic.

Preporučujemo

Sećanja ga vraćaju na vreme kada su se stvari menjale, ali još nisu bile promenjene.

– Jeste, ona lopta za porođaj kada smo o to me pričali, sećam se, tada se na mnoge stvari gledalo drugačije. Žena odjednom oseti da je cenjena. Ona nije broj, ona nije samo mama, ona je osoba – kaže na početku našeg razgovora dr Vajs.

Ta rečenica, jednostavna i snažna, možda najbolje opisuje početak jedne promene u porođajnoj sali.

Danas, kaže, promene nisu uvek vidljive na prvi pogled, ali su duboke i važne.

– Ja imam utisak da danas, posle 30 godina, je neprimetno, učinjeno ono najbitnije. A to je da svaka buduća mama ima izbor – naglašava dr Vajs.

A nekada izbor nije postojao. Postojao je samo zadatak – da sve prođe bez komplikacija. U takvim okolnostima nije bilo mnogo prostora za želje, osećanja i lična iskustva. Danas je, međutim, slika, na svu sreću, drugačija.

– Danas imate pet privatnih i pet državnih porodilišta u Beogradu, i ono što imate je mogućnost izbora. To je za mene drastičan pomak napred– kaže dr Vajs.

I upravo taj pomak, dodaje, motiviše sve da budu bolji.

– Nije bitno ko je, šta je, gde je, ali to je vreme učinilo da i vi morate da idete napred – ističe dr Vajs.

Između prirode i medicine

Kada govori o idealnom mestu za porođaj, dr Vajs ne bira ni jednu stranu. Jer, kako objašnjava, ni čovek nije samo jedno.

– Idealno mesto bi trebalo da bude prirodna sredina, jer mi smo biološke jedinke… Ali, s druge strane, mi smo i sociološke jedinke… I to je, u biti, sukobljavanje prirodnog i nečeg veštačkog – objašnjava dr Vajs.

Upravo u tom prostoru između nastaje savremeni pristup.

– Danas idealno mesto treba da bude kompromis između ta dva. Što prirodnije pokušavamo da uradimo medicinske procedure, ali da one budu pokrivene odgovarajućom brigom, negom i obazrivošću – kaže dr Vajs.

Jer priroda, kako upozorava, nije samo blaga.

– Priroda može da bude divna, ali i surova. I to pokušavamo da sprečimo – dodaje dr Vajs.

Porodilište kao ogledalo društva

Način na koji se rađamo, kaže, govori mnogo o društvu u kojem živimo.

– Porođaj i porodilište su odraz socijalne situacije u društvu – naglašava dr Vajs.

Zato je ideja kojom su se vodili u porodilištu Acibadem Bel Medicu bila je jasna, stvoriti mesto gde će se napraviti spoji prirodnost i sigurnost.

– Kako da pomirimo prirodnost i kako da omogućimo tu socijalnu komponentu, odnosno da u bolničkim uslovima što više izgradimo što prirodniju mogućnost prirodnog porođaja – objašnjava dr Vajs.

To nije samo medicinski koncept, to je osećaj koji žene prepoznaju.

– Nismo verovali da neko osoblje može tako da bude uljudno, fino i da bude nama na usluzi – prenosi iskustva pacijentkinja dr Vajs.

Snaga zajedništva u najvažnijem trenutku

Na pitanje da li u njihovom porodilištu dozvoljavaju i prisustvo oca na porođaju, dr Vajs odgovara:

– Apsolutno, svaki otac, koji želi, može da prisustvuje porođaju… Kada ste zajedno, bez obzira što ne učestvujete fizički, vi mentalno učestvujete i velika ste podrška svojoj partnerki – kaže dr Vajs.

U tim trenucima, dodaje, dešava se nešto što medicina ne može da izmeri.

– Ti neki trenuci suza radosnica, navijanja, bodrenja… to je u pojedinim momentima čak i presudno za dobar ishod porođaja – ističe dr Vajs.

Bolnica koja podseća na dom

Jedan od najvećih izazova bio je kako bolnički prostor, porodilišta Acibadem Bel Medic, učiniti toplim i sigurnim.

– Da pokušamo da u bolničkoj sredini stvorimo kućnu atmosferu. To je nešto što je nama aksiom – kaže dr Vajs.

Ali sigurnost nikada nije dovedena u pitanje.

– Iza toga uvek stoji oprez i mogućnost da možemo da pružimo zaštitu koja mora da bude prisutna – dodaje dr Vajs.

Roditelji danas znaju šta žele – i traže to

Ako uporedimo roditelje nekada i danas, razlika je, kaže dr Vajs, više nego očigledna.

– Danas su zahtevniji. Zašto? Zato što im je omogućeno prethodnih 20 godina da se uvere da neke dogme koje su ranije bile prisutne nisu istinite i da može drugačije. I danas vi imate eksplicitne zahteve: hoću ovako, hoću onako – kaže dr Vajs.

Na tu promenu, dodaje, značajno je uticao i način na koji danas dolazimo do informacija.

– Internet, odnosno društvene mreže su učinile svoje da ljudi koji i nemaju mogućnosti da učestvuju, na neki način bar učestvuju u spoznaji da postoji drugačiji način. Pa čak je i struka danas odgovorila sa zvaničnim preporukama prirodnog načina rađanja kao legitimnog – objašnjava dr Vajs.

Za njega, to nije samo promena u očekivanjima, već i lična potvrda da su godine rada imale smisla.

– Ja to doživljavam kao sopstveni uspeh jer sav ovaj trud prethodnih 20 i nešto godina nije ostao bez odjeka – naglašava dr Vajs.

Razvoj koji prati potrebe roditelja

Kada govori o budućnosti razvoja Acibadem Bel Medic, dr Vajs ne govori o revoluciji, već o pažljivom osluškivanju.

– Budućnost razvoja leži upravo u tome – da osluškujemo i dalje, da slušamo želje i da ih prilagođavamo našim mogućnostima – kaže dr Vajs.

Promene koje dolaze, kako objašnjava, biće povezane i sa savremenim tehnologijama i dostupnošću usluga.

– To će sigurno biti vezano i za neke savremene elektronske tehnologije, savremenost u brzini usluga, da ona bude dostupna. Da ćete moći da napravite izbor gde želite na osnovu vaše percepcije da se porađate – dodaje dr Vajs.

Između prirode i sigurnosti – svakodnevni balans

Jedno od ključnih pitanja savremenog porođaja jeste kako pomiriti želju za prirodnim sa potrebom za sigurnim.

– Pa upravo sve vreme pričamo o tome. Ovo mesto je konceptualno prilagođeno i očekuje se da bude mesto prirodnog rađanja. Ali iza naših leđa stoji ekipa koja je u svakom momentu spremna da maksimum pruži ukoliko prirodnost biva narušena – objašnjava dr Vajs.

Jer priroda, kako podseća, nije uvek blaga.

– Mi dajemo prednost prirodnom načinu rađanja, međutim i te kako znamo da priroda može da bude divna, ali i surova. I to pokušavamo da sprečimo – naglašava dr Vajs.

Tim kao oslonac svakog porođaja

Iza svakog uspešnog porođaja ne stoji jedan lekar, već čitav tim.

– Čitav ovaj proces rada i razvoja jeste timski rad. On mora da zahteva koordinaciju između različitih službi, različitih kategorija medicinske struke da bi sve to moglo da funkcioniše idealno – kaže dr Vajs.

Cilj je, kako dodaje, jednostavan, ali suštinski važan.

– Da vi dođete kao zdrava jedinka i da produžite našu biološku kategoriju – ističe dr Vajs.

Odgovornost koja se ne vidi, ali se oseća

Na kraju, njegova uloga ne završava se u porođajnoj sali.

– Uloga medicinskog direktora jeste da čuva prava pacijenata i da sa druge strane čuva ustanovu od zloupotrebe ili neadekvatne procene. Medicinski direktor je osoba koja mora da bdi nad čitavom ustanovom – objašnjava dr Vajs.

I upravo u toj ravnoteži između sistema i pojedinca vidi se suština njegovog posla.

– Da se stvara protokol kao jedna celina koja će zahtevati širinu da vi pružite svakome istu mogućnost u smislu kvaliteta zdravstvene zaštite. To je moj zadatak – kaže dr Vajs.

Najlepši trenutak, ali i najveća odgovornost

Na kraju, iza svega ostaje ono najvažnije – poverenje.

– Najveće iskustvo i satisfakcija jeste kada vam žena koja se porodila kod vas, dovede svoju ćerku na porođaj – kaže dr Vajs.

To je trenutak koji govori više od bilo koje statistike.

– Dete kome ste pomogli da se rodi dolazi sada sa majkom koja ga prepušta u vaše ruke. To je prelep osećaj – zaključuje dr Vajs.

(eKlinika.rs)