Dr Dobrivoje D. Lazarević: Osip se češće javlja na koži koja je osetljiva na sunčevu svetlost Foto: ordinacija.net/Shutterstock
Alergija na sunce je sve češći problem kod odraslih i dece. Uglavnom je blage forme, ali nekada može izazvati reakcije koje mogu biti razlog da se pre vremena vratimo sa letovanja.
Crvenilo, osip, svrab, plikovi i bolni čvorići, najčešći su simptomi. U najtežim slučajevima može doći i do pojave edema, odnosno otoka, opasnih po život. Moguća je pojava Kvinkeovog edema u vidu jakih otoka usana, očiju, gušenja, i tada je brza pomoć lekara neophodna. Nekada je potrebno da se deluje i antišok terapijom.
– Sve ovo se, ipak, može sprečiti, odgovarajućom pripremom. Niko ne treba da se leči sam, jer odlaganje lečenja može da uslovi sve težu kliničku sliku – kaže za portal eKlinika specijalista dermatovenerolog dr Dobrivoje D. Lazarević.
Ove alergije spadaju u grupu bolesti kod kojih se promene javlaju usled dejstva sunčevog zračenja.
Alergije na sunce mogu biti ranog tipa i takva forma se javlja brzo, ili kasnog tipa, gde se reakcija uočava posle dan ili dva od izlaganja suncu. Najučestaliji oblik je polimorfna kožna erupcija koja se ispoljava osipom, crvenilom ili svrabom kože na otkrivenim delovima tela. Čest oblik je i fotoalergijska erupcija koja se prepoznaje po crvenom osipu ili sitnim plikovima koji se javljaju od 24 do 48 sati posle sunčanja.
– Svaka alergija dosta liči jedna na drugu. Ako je neko bio izložen suncu, pa se ponovi burna reakcija kože, onda se najpre posumnja na alergiju na sunce. Ne možemo odmah reći da je svaki osip posle sunčanja alergija na sunce i ne može posle prve ekspozicije da se utvrdi da li je alergija baš na sunce, ili je možda izazvana nečim drugim, na primer hranom ili lekovima. Dešava se da neko nema alergiju na sunce, ali da se ona pojavi i kao reakcija na određene lekove. Zato lekar mora da napravi dobru anamnezu, da vidi kako je alergija počela, koliko traje, i da li se i ranije javljala – objašnjava dr Lazarević.
Sunce emituje infracrveno i ultraljubičasto zračenje. Najveći deo zračenja, koji dospe na planetu Zemlju, od 54 do 56 odsto, predstavlja infracrveno zračenje, 39 odsto je vidljivo svetlo i oko 5 do 7 odsto je ultraljubičasto zračenje. Doktor Lazarević objašnjava da je infracrveno zračenje četiri puta jače i štetnije od ultraljubičastog i da dovodi do oštećenja kože tipa opekotina. Ultraljubičasti zraci tip A i B uzrokuju alergijske promene, ali i opekotine.
– U praksi imam osobe koje su se vraćale sa godišnjeg odmora zbog alergije na sunce. Bitno je da se svako pre odlaska na more ili planinu dobro pripremi, posebno ako je nekada imao jače alergijske reakcije na sunce. Te osobe će onda moći, uz odgovarajuće instrukcije ili preventivnu terapiju, bezbedno da letuju – savetuje dr Dobrivoje D. Lazarević.
Dr Lazarević objašnjava da ne treba mešati alergiju na sunce sa opekotinama, koje se javljaju pod uticajem infracrvenih zraka. Te opekotine mogu biti blažeg ili težeg stepena.
– Kod nekih se stvaraju plikovi, pojavljuju se čak i rane, dolazi do ljušćenja kože. To nije alergija, već toplotni uticaj. Opekotine nastaju ako se izlažemo suncu sredinom dana, kada su infracrveni zraci najjači. Ukoliko se reakcija pojavi posle nekoliko sati, ili tek sutradan, a u vidu pečatastog crvenila, i to ne samo na delovima koji su bili izloženi suncu, onda to ide više u pravcu alergije – kaže naš sagovornik.
Alergija na sunce može da se javi i kod osoba koje ranije nisu imale takvu vrstu alergije.
– Često se alergije na sunce jedne godine jave, a sledeće i ne moraju. Nekada postoje alergeni u organizmu koji nisu dovoljni da se alergija ispolji. S druge strane, sunčevi zraci mogu da podstaknu ispoljavanje alergena od hrane i lekova. Moguće su alergije u vidu crvenila ili plikova i kod osoba koje dolaze u kontakt s nekim vrstama biljaka (list peršuna, list paradajza ili nekih trava) i takva vrsta alergije se zove fitofoto deramtitis. Alergija se neće pojaviti ako smo u kontaktu s određenom biljkom, a nismo izloženi sunčevim zracima – naglašava dr Lazarević.
Za nastanak alergije na sunce bitna je i alergijska predispozicija, odnosno atopijska konstitucija. Doktor Lazarević objašnjava da je crvenilo, koje se ispoljava sve do forme akutnih ekcema, često uslovljeno nasleđem.
– Osobe svetle puti su osetljivije na infracrvene zrake, jer imaju manje melanina, a on je praktično filter koji u određenom stepenu štiti kožu. Alergijske reakcije su ređe kod osoba izrazito tamne puti, ali mogu da se jave i kod njih – kaže sagovornik eKlinike i podseća da nas kreme sa zaštitnim faktorom pouzdanije više štite od opekotina, a manje od alergija.
– Alergija na sunce se ne leči kremama sa zaštitnim faktorom, već antihistaminicima, nekada i kortikosteroidima, koji se primenjuju u kombinaciji masti i emulzija, s ciljem da suzbijaju alergijske promene na koži – kaže dr Lazarević i savetuje svim osobama koje uzimaju lekove da, ukoliko vide u napomeni da je neki lek fototoksičan, a koriste ga, izbegavaju izlaganje suncu i da se pridržavaju uputstva lekara. Pored lekova i genetske predispozicije, alergija na sunce može biti isprovocirana i upotrebom nekih hemikalija (parfema, sapuna, šampona, šminke i slično.)
Doktor Dobrivoje D. Lazarević preporučuje da se u periodu kada je zračenje sunca intenzivno ne izlažemo suncu bez zaštite. Najbezbednije za decu i osetljive odrasle je da uživaju u suncu u ranim jutarnjim satima, dok sunčevi zraci još ne deluju štetno, kao i u kasnijim popodnevnim satima. Osobama koje su sklone alergijama savetuje konsultacije sa dermatologom pre odlaska na odmor.