Stalno češkanje posledica je nerovoze, ali i jake isrcpljenosti koja se često primećuje na koži

Šestodnevna radna nedelja, veća od zakonom predviđenih 40 radnih sati, ostavlja i fizičke i mentalne posledice na zdravlje

Stalno češkanje kože ili čupkanje kose često je znak nervoze, povišene anksioznosti, ali i mentalne i fizičke iscrpljenosti, zbog sagorevanja na poslu. Šestodnevna radna nedelja, veća od zakonom predviđenih 40 radnih sati, ostavlja i fizičke i mentalne posledice na zdravlje. Više od 66 odsto radnika prijavljuje sindrom sagorevanja, poznat i kao “burnout”. Lekari kažu da je u pitanju ozbiljno stanje, koje je posledica dugotrajnog izlaganja stresu na poslu ili u porodici. Osoba oseća jaku emocionalnu, fizičku i mentalnu iscrpljenost, gubi motivaciju za rad, otuđuje se od posla koji obavlja.

Promene koje se reflektuju i na naš izgled

Preporučujemo

Burnout sindrom prepoznat je od Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kao „profesionalni fenomen“. Sindrom prati psihička iscrpljenost, ali i nesanica, visoke vrednosti krvnog pritiska, posebno dok smo na poslu. Sve ove promene često se reflektuju na naš izgled i zdravlje kože. Dermatolog dr Kevita Beins objašnjava da sagorevanje na poslu može na 6 načina da ostavi trag na koži.

Stalno češkanje

- Kod nekih osoba, sagorevanje može da pokrene niz anksioznih navika, kao na primer stalno češkanje kože, čupkanje kose - kaže dr Beins. U određenim okolnostima, ako je češkanje izraženo postoji i rizik od oštećenja kožne barijere i razvoja infekcija

- U najtežim okolnostima dolazi i do pojave ožiljaka ili postinflamatorne hiperpigmentacije - navodi dr Beins.

Beživotna koža

Većina osoba lepše i svežije izgleda kada nije pod stresom. U stanju sindroma sagorevanja, telo zanemaruje obnovu ćelija kože i daje prednost osnovnim telesnim funkcijama. Dolazi zato do slabije cirkulacije, težeg obnavljanja ćelija.

- Koža dobija manje kiseonika i hranljivih materija, izgleda umorno i bez sjaja. Retinoli mogu kratkoročno da pomognu, ali rešavanje osnovnog problema, to jest burnout sindroma, ključno je za dugoročne rezultate - precizira doktorka.

Upalna stanja kože

Kod osoba koje pate od ekcema, psorijaze ili rozacee, burnout sindrom je često okidač za komplikacije. Dolazi do otoka, koža je crvena i/ ili svrbi, kaže dr Beins.

Ukoliko patimo od nekog od navedenih oboljenja, savet je da u konsultaciji sa lekarom na vreme otkrijemo okidače i odaberemo sredstva za blagu negu kože bez mirisa.

Suva koža

- Hormoni stresa mogu da povećaju transepidermalni gubitak vlage, to jest, proces u kojem voda isparava sa površine kože - rekla je dr Beins. Transepidermalni gubitak vlage je fiziološki proces i odvija se u slojevima kože. Voda prolazi od dermisa do epidermisa i isparava, sa same površine kože, u atmosferu.

Kada smo u stanju povišenog stresa dolazi do slabljenja kožne barijere, a koža postaje zategnuta, dodatno osetljiva i iritirana. U ovom stanju dermatolozi predlažu da koristimo hidratantne kreme sa ceramidima koje mogu da pomognu u obnovi oštećene kožne barijere.

Akne

Izbijanje akni je često posledica povišenog stresa.

- Kada dođe do rasta kortizola, glavnog hormona stresa, pojačava se aktivnost androgena, usled čega se stimulišu lojne žlezde da luče više sebuma - objašnjava dr Beins.

- Višak sebuma dolazi u dodir sa bakterijama, pore postaju zapušene i izbijaju akne, često na vilici i bradi, gde je najveća koncentracija lojnih žlezda - dodaje Beins. Niacinamid ili salicilna kiselina mogu da ublaže simptome i omoguće bolju kontrolu lučenja sebuma.

Sporije zarastanje rana

Stres deluje i na sporiji oporavak od bolesti, otežano zarastanje rana. Dr Beins kaže da to praktično znači da promene na koži poput bubuljica, sitnih posekotina i ožiljaka od akni izgledaju izraženije, dugotrajnije su, dolazi i do razvoja hiperpigmentacije.

Serumi sa vitaminom E i C mogu da ublaže ožiljke. Savet je da se tokom perioda oporavka izbegavaju jaki aktivni sastojci poput retinola, jer dodatno iritiraju kožu i usporavaju oporavak.