Kardiolozi savetuju šta treba da radimo ako imamo suviše brze ili spore otkucaje srca

Otkucaji srca, iako na njih uglavnom ne obraćamo pažnju, mogu dosta toga otkriti o nečijem zdravstvenom stanju. Nazivaju se i puls i veoma su dobar način da saznate u kakvom je stanju zdravlje vašeg srca i celokupnog krvotoka.

Šta sve utiče na puls?

Pre nego što počnete da tražite jedan poseban broj koji bi označavao savršeni broj otkucaja srca tokom jednog minuta, bitno je nešto da znate. Taj broj nije isti za svakog i zavisi od toga šta radimo. Na primer, broj otkucaja srca biće mnogo niži u stanju mirovanja. Mnogi drugi faktori, kao što su starost ili genetika, takođe, utiču na broj otkucaja srca.

– Po pravilu, broj otkucaja srca, tokom jednog minuta, u stanju mirovanja trebalo bi da iznosi između 60 i 100 – kaže kardiolog dr Ruvanti Titano iz Njujorkua. A to je ogroman raspon, ali i sa dobrim razlogom, objašnjavaju doktori.

– Brojni faktori utiču na broj otkucaja srca. Genetika je bitna, ali najveća odrednica je to koliko vežbate. Spoljašnja temperatura može imati blagi uticaj na broj otkucaja srca. Emocije, stres ili anksioznost, takođe, mogu povećati broj otkucaja srca. Određeni lekovi, uključujući lekove za štitnu žlezdu, utiču na puls. Nešto sporiji puls je čest pratilac starijeg životnog doba – kaže Titano.

Postoje i izuzeci u ovom opsegu pulsa od 60 do 100 otkucaja u minuti i to pre svega na donjem nivou, objašnjavaju lekari. Na primer, sportisti koji treniraju disciplinu koja zahteva veliku izdržljivost i jake kardio treninge, mogu biti sasvim zdravi iako imaju puls niži od 60 otkucaja u minuti.

Maksimalni broj otkucaja srca i ciljani broj otkucaja

Srce brže kuca pri fizičkom naporu, kada radimo neki fizički zahtevan posao, trčimo, ili naporno vežbamo. Kako biste utvrdili koliko bi trebalo da iznosi ovaj zdrav raspon morate znati dva pojma: maksimalni broj otkucaja srca i ciljani broj otkucaja srca.

– Maksimalni broj otkucaja dobijamo tako što od 220 oduzmemo broj naših godina – kaže dr Titano. Ukoliko imate, na primer, 30 godina, vaš maksimalni broj otkucaja srca će biti oko 190 otkucaja u minuti, prema parametrima Američkog udruženja za srce. Savet je da, tokom vežbanja, čovek od 30 godina, napraviti pauzu, ako je mu puls iznosi 190 otkucaja srca u minuti, jer je blizu 100 odsto od maksimalnog iznosa pulsa.

Kako fizička aktivnost utiče na puls

 Bolji i sigurniji broj je ciljani broj otkucaja srca ili siguran procenat vašeg maksimalnog otkucaja srca. Tokom aktivnosti umerenog intenziteta, kako kažu kardiolozi, ciljani broj otkucaja srca trebalo bi da iznosi 50 do 70 odsto od maksimalnog broja otkucaja srca, dok bi tokom snažne fizičke aktivnosti ciljani broj otkucaja srca trebao dabude od 70 do 85 odsto od vašeg maksimalnog pulsa.

– Redovna fizička adiktivnost utiče na broj otkucaja srca tokom vežbanja – objašnjava Daniel Kantilon, kardiolog sa klinike u Klivlendu. Razlika između utreniranih ljudi i onih koji nisu uočava se u reakciji srca na fizički napor. Neutrenirano srce pri naporu nastoji da ispumpa što više krvi. Osoba slabe fizičke forme to nije u stanju i zato se brzo zadiše i umori. Utrenirani sportista se teže umara i ima veće srce koje ”sporije radi”, ali pumpa više krvi.

Kako da pronađemo naš puls i kako da primetimo nepravilnosti

Staromodni način provere pulsa prstima, sa unutrašnje strane ručnog zgloba je najlakši i najtačniji način za proveru otkucaja srca. Provera je moguća i sa strane vrata. Najbolje je da podesite tajmer telefona (ili bilo koji drugi uređaj) na jedan minut, a zatim prebrojite broj otkucaja srca tokom 60 sekundi.

Za proveru otkucaja srca možete koristiti i pametni sat ili sličan uređaj, ali doktori ipak savetuju da se pre svega pratite vaše telo tokom vežbanja. Ukoliko u bilo kojem momentu, tokom vežbanja, ili pauza između dve serije vežbi,  primetite ubrzani rad srca – malo usporite. Vrtoglavica, bol u grudima i nedostatak daha su crveni alarmi koji vas upozoravaju da zatražite pomoć lekara, posebno ako ne dođe do poboljšanja u roku od par minuta.

– Imajte na umu, da nekada nećete uopšte primetiti promenu pulsa. Mnogi pacijenti su veoma osetljivi na broj otkucaja srca, ali ima i nekih ljudi koji teško registruju ove promene i uopšte nisu svesni stanja – kaže dr Titano.

Kada zatražiti lekarski savet

Osim što kuca prebrzo, srce može kucati i presporo, neujednačeno ili čak sa pauzama. Nacionalni institut za srce, pluća i krv Sjedinjenih Američkih Država, kaže da se u takvim slučajevima, pacijentima čini da im srce preskače.

Obratite pažnju i na ostale simptomi bilo koje vrste aritmije, kao što su anksioznost, umor, nesvestica, znojenje, savetuju stručnjaci. Dobro je da povremeno proveravate puls u stanju mirovanja i tokom fizičke aktivnosti.

Ukoliko vam je puls u mirovanju stalno viši od 100, proverite svoje stanje kod stručnjaka, takođe ukoliko vam je puls u mirovanju niži od 60 otkucaja u minuti, a ne bavite se sportom, potražite savet kardiologa.

Sportisti najčešće imaju imaju puls u rasponu od 40 do 60 otkucaja srca u minutu. Kod trudnica otkucaji srca u proseku su od 60 od 70 po minuti. Kod zdravih ljudi posle fizičke aktivnosti puls je najčešće između 120 i 150. Broj otkucaja srca zavisi i od godina i pola, žene imaju malo brži puls u odnosu na muškarce.