Živimo u doba kada su skoro svi, na neki način, digitalno povezani – čak i mnogi stariji građani, za koje se često smatra da im moderne tehnologije nisu baš bliske. U vreme pandemije, kada je teško doći do izabranog lekara, sve je više ljudi koji samoinicijativno proveravaju svoje zdravstveno stanje pomoću različitih uređaja, kao što su pametni satovi, pametni telefoni, digitalni aparati za merenje pritiska, oksimetri,..
Profesor dr Slobodan Dodić, kardiolog, FESC, SIEC, SISMED, potvrđuje za eKlinika portal da je uloga telemedicine i digitalnih medicinskih uređaja u savremenoj medicini sve značajnija i da u poslednjih nekoliko decenija predstavlja jedno sasvim novo, važno poglavlje. Razvojem tehnologije, kako objašnjava, došlo se do toga da se neki podaci mogu vrlo brzo i prilično precizno preneti na daljinu, a s obzirom na postojanje određenih patoloških stanja u medicini koja zahtevaju brzu dijagnostiku, to je, ako se govori o informacijama bitnim za zdravlje pacijenata, od izuzetnog značaja.
– Istraživanja su započeta još pre pola veka, kada je testiran prvi EKG uređaj, a podaci su na daljinu prenošeni u komplikovanom obliku, putem telefonskih talasa. Ubrzana tehnološka revolucija i razvoj mnogih uređaja, prvenstveno smart telefona, uslovio je da je u državama Srednje Amerike, već od 2012.godine, svaki drugi čovek imao ovu spravu. Sa druge strane, potreba za brzim prenošenjem svih informacija, pa i medicinskih, postaje sve značajnija, što je došlo do izražaja posebno u okolnostima aktuelne pandemije, kada je pacijentima kontakt sa lekarima bio otežan – navodi profesor dr Dodić.
Upravo su uređaji za daljinsko praćenje omogućili su da zdravlje pacijenta bude u fokusu, čak i ako nema direktnog kontakta između pacijenta i lekara. Implementacija elektronskih kartona i unapređenje informacionih sistema zdravstvenih ustanova, što predstavlja široko rasprostranjenu praksu poslednjih godina, dovelo je do poboljšanja komunikacije u čitavom zdravstvenom sistemu, navodi dr Dodić. Kada je Apple pametni sat registrovan kao medicinski uređaj, bilo je dosta slučajeva kod korisnika koji nisu znali do tada da, na primer, imaju srčane aritmije, a dobijali su o njima upozorenja sa takvog sata. Profesora Slobodana Dodića pitali smo kakav je značaj ovakvih informacija, kada je u pitanju kardiologija, ali i druge sfere medicine:
– Potencijalno može biti veoma dragocen. To mogu biti, na primer, podaci o saturaciji kiseonika u krvi, zapisi sa uređaja koji mogu registovati korisnikov EKG i koji su još uvek jedno ili trokanalni, ali će razvoj i usavršavanje tehničkih performansi ubrzo dati mogućnost da se dobijaju i 12-kanalni podaci, što je do sada bilo rezervisano samo za holter monitoringe. Naime, mogućnost dugoročnijeg, permanentnog beleženja i čuvanja podataka sa klasičnim holter aparatima procedura je iziskivala dolazak pacijenta na često veoma udaljenu lokaciju od njegovog mesta boravka, postavljanje aparata i elektroda za dobijanje signala, vraćanje aparata i upotrebu posebnog kompjuterskog programa za očitavanje zabeleženih podataka. Sa druge strane, mobilna medicina (telemedicina), omogućava praktično da se bez dolaska kod lekara, u približnom ili sasvim realnom vremenu, zabeleženi EKG podaci šalju do određenih stanica ili baza poput različitih eCloud platformi. Mogućnosti su velike, i ako govorimo o analiziranim u baznim stanicama, ili o „sirovim“, neanaliziranim podacima koje može da očita lekar kome su upućeni.
U domenu kardiologije, u poslednjih nekoliko godina je sve aktivnija disciplina koja se bavi ovakvom vrstom elektronskog obaveštavanja i/ili slanja različitih podataka. U okviru Evropskog udruženja kardiologa (ESC) aktivna je posebna radna grupa koja se bavi razvojem i praćenjem inovacija u odnosu na novu vrstu medicine, uz procenu efikasnosti i značaja za pacijente.
takođe, kaže profesor dodić, eksplicitan je primer da je u poslednjih nekoliko godina objavljen veliki broj različitih studija i njihovih meta-analiza koje pokazuju da kod veoma rasprostranjene pretkomorske fibrilacije, treperenja pretkomora, komplikacije mogu da dovedu do potencijalno opasne situacije sa stvaranjem trombova u srcu i embolizacije, uz opasnost od moždanog infarkta, kao i infarkta drugih organa i tkiva sa velikim posledicama po pacijenta.
– Jedan broj atrijalnih fibrilacija može se detektovati na samom njihovom početku i na ovaj način. Ovde je najznačajnija pravovremena detekcija tih prvih faza poremećaja ritma koje ne traju dugo, fibrilacije se javljaju sporadično, traju određeno vreme, ali u tom nekom kraćem vremenu, na ovaj način (telemedicinom) one mogu da se zabeleže. Zato je veoma važno da se ovaj vid praćenja unapredi, naročito kod pacijenata kod kojih postoji sumnja da može ćešće doći do atrijalne fibrilacije (starije žene, pacijenti sa dugogodišnjom arterijskom hipertenzijom, dijabetesom, gojaznošću, fizički neaktivn i sa drugim faktorima kardiovaskularnog rizika), ove pojave detektuju korišćenjem sličnih medicinskih aparata. Zabeleženi podaci o iregularnim srčanim ritmovima se potom šalju ili na eE cloud u oformljene centre za analizu EKG ritma, ili na analizu svom lekaru putem wi fi konekcije. Ovaj vid telemedicine (telemonitoring) je i zvanično prihvaćen kao metodologija za rano otkrivanje, odnosno detekciju atrijalne fibrilacije. Pojava i primene novih tehnologija u praksi će usloviti brže otkrivanje bolesti, pravovremeno određivanje i uključivanje terapije, uz sigurnije donošenje dijagnostičkih zaključaka – opisuje profesor Dodić za eklinika portal.
Profesor dr Slobodan Dodić, ugledni stručnjak sa dugogodišnjim iskustvom, takođe naglašava da bi u oblasti kardiologije, telemedicina mogla da se koristi u praćenju stanja pacijenata sa srčanom slabošću na distanci, putem telekonferencija, video konferencija, ili drugih metoda komunikacije. Pri tome bi pacijenti, pored pružanja informacija izabranom medicinskom radniku o svom trenutnom zdravstvenom stanju, mogli adekvatnije i da se informišu i edukuju.
– Lekaru se na ovaj način daje mogućnost da blagovremeno reaguje i uputi pacijenta šta da učini kako bi se, eventualno, uz odgovarajuću terapiju dao i adekvatan savet sa ciljem da prisutna srčana slabost ne dovede do daljih komplikacija i do hospitalizacije. Takođe bi veliki doprinos nove tehnologije mogao biti kod pacijenata koji su preležali infarkt, imali operaciju srčanih zalistaka, ugradnju bajpasa (BY PASS), kao vid podrške tokom rehabilitacije – objašnjava kardiolog dr Dodić.
Veliki broj pacijenata zainteresovan je za i za druge uređaje poput pametnih aparata za merenje pritiska, koji im omogućavaju da u kućnim uslovima prate njegove vrednosti, i tako imaju odgovor na primenjenu terapiju i promene u životnim navikama. Na bazi novih dostignuća u ovoj inovativnoj vrsti medicine, profesor dr Slobodan Dodić, napravio je i sproveo poseban program ambulantne forme druge faze kardijalne rehabilitacije za jednu grupu kardiovaskularnih pacijenata. Kod njih rehabilitacioni tretman nije sproveden u bolnici, već su nakon bolničkog lečenja osnovne bolesti od svojih kuća dolazili u njegovu ambulantu tri ili četiri puta nedeljno, i pod kontrolom lekara i medicinskog osoblja, praktikovali odgovarajuće vežbe. Pored toga, radilo se na njihovoj edukaciji i sekundarnoj prevenciji kardiovaskularnih rizika, koji su velikim delom i doveli do toga da imaju istoriju ovakvih bolesti.
Dr Slobodan Dodić i njegov tim u ordinaciji CardioPalestra aktivno koriste prednosti telemedicine, a kao posebno efikasni su se pokazali uređaji u vidu grudnih opasača, koji u realnom vremenu šalju trokanalni EKG na eCloud. Čim pacijent skine uređaj sa grudi, odnosno izađe iz aplikacije, doktoru su u roku od jednog minuta podaci dostupni, i može da izvrši analizu parametara zabeleženih u toku vežbi. Takođe, naknadnim uvidom u sačuvanu bazu podataka, doktor je u prilici da još preciznije analizira i neke sitne, ponekad u realnom vremenu teško uočljive poremećaje, poput komorskih ekstrasistola ili različitih vidova poremećaja sprovođenja, a ponekad i kratkih komorskih tahikardija.
U skladu sa savremenim medicinskim tehnologijama i kod nas će uskoro biti dostupan BPM Core – pametni digitalni aparat za merenje krvnog pritiska. Međutim, osim analize pritiska i pulsa, ovaj kućni medicinski uređaj beleži i EKG i srčane zvuke, i na taj način pomaže u detekciji veoma rasprostranjenih i često nedijagnostikovanih oboljenja kao što su atrijalne fibrilacije i najčešći oblici valvularnih bolesti srca. Uz pomoć mobilne aplikacije, svi dobijeni rezultati merenja mogu se videti na ekranu mobilnog telefonu i čuvaju se za određeni vremenski period kako bi lekar mogao da napravi i neophodne analize o radu srca.
U skladu sa savremenim medicinskim tehnologijama, i kod nas na tržištu će se uskoro naći Withings BPM Core – pametni digitalni aparat za merenje krvnog pritiska. Međutim, osim analize krvnog pritiska i pulsa, ovaj kućni medicinski aparat beleži i EKG i srčane zvuke, i na taj način pomaže u detekciji veoma rasprostranjenih i često nedijagnostikovanih oboljenja kao što su atrijalna fibrilacija i najčešći oblici valvularnih bolesti srca.
Na besplatnoj mobilnoj aplikaciji Health Mate čuvaju se svi dobijeni rezultati merenja, koji se mogu dati lekaru na uvid pri svakoj kontroli.
Preglednost podataka posebno je značajna za osobe sa preležanim infarktom miokarda ili drugim stanjima koja zahtevaju merenje krvnog pritiska više puta u toku dana.