Dr Bojan Perišić: Značaja čuvanja sluha uglavnom postajemo svesni kada ga oštetimo ili izgubimo Foto: Privatna arhiva/Shutterstock
Sluh, zajedno sa čulom vida, predstavlja „sredstvo“ od prvorazrednog značaja za socijalni život i razvoj čoveka. Omogućava nam svakodnevno i nesmetano funkcionisanje, obavljanje obaveza i uopšte, adekvatno snalaženje u prostoru. Kolika je vrednost i značaja sluha, nažalost, često postajemo svesni tek kada sluh oslabi, ili kad ga izgubimo. Svakog 3. marta kod nas i u svetu se obeležava međunarodni Dan sluha, a procene Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kažu da čak 466 miliona osoba ima neki vid oštećenja sluha.
Ljudsko uvo detektuje frekvenciju zvuka koja se kreće u opsegu od 20 do 20 000 herca (Hz) i jačinu do 120 dB, koja predstavlja granicu bola. Predstavlja jedan ozbiljan konglomerat anatomije, zakona fizike, neurologije i na kraju – ili na početku, otorinilaringologije (audiologije). Ova grana medicine se njime primarno i bavi.
– Kako bismo mogli da pričamo o poremećajima sluha, dijagnostici i lečenju tih poremećaja, a pre svega o prevenciji oštećenja, potrebno je znati nekoliko stvari. Konduktivni ili sprovodni aparat čula sluha čine ušna školjka, zvukovod ili spoljašnji ušni hodnik (spoljašnje uvo). Zatim, bubna opna, koja vibrira i vibracije prenosi dalje na tri slušne koščice: čekić, nakovanj i uzengiju (srednje uvo). Dalje se zvučni talas prenosi na tečnost koja cirkuliše u zatvorenom sistemu kanala, koji čine koštani i membranozni labirint, a u kome se nalazi skup nervnih ćelija grupisanih u Kortijev organ. Svi su zajedno smešteni u koštanoj šupljini koja se zove puž (unutrašnje uvo). Odatle se zvučni signal, putem slušnog nerva (n.cochlearis), prenosi do centara u mozgu gde se primljena zvučna informacija obrađuje. Tako postajemo svesni onoga što smo čuli – objašnjava za eKlinika portal dr Bojan Perišić, specijalista otorinolaringologije.
U svetlu saznanja koje su sve strukture neophodne za normalno funkcionisanje sluha, postaje jasnije koliko je širok dijapazon mogućih oštećenja, koja mogu dovesti do njegovog slabljenja ili gubitka.
– Oštećenje sluha (nagluvost, gluvoća) može se podeliti na više načina: konduktivno i senzorineuralno, urođeno i stečeno, akutno i hronično… Radi lakšeg razumevanja, podelićemo ih primarno na konduktivna, kada postoji mehanička prepreka na putu zvučnog signala usled poremećaja sprovođenja na nivou spoljašnjeg ili srednjeg uva (do nivoa puža), i senzorineuralna, koja nastaju usled oštećenja nervnih strukura, Kortijevog organa i slušnog živca. Kada govorimo o mešovitom oštećenju sluha, moguća je i kombinacija ove dve komponente. Važno je napomenuti da je za normalnu govornu komunikacije važan frekventni opseg od 1.000 do 4.000 Hz (herca) – navodi dr Perišić.
Uzroci konduktivnog oštećenja mogu biti različiti. Neki od njih su banalni, poput nagomilane ušne masti u spoljašnjem slušnom hodniku, ili obične upale kože spoljašnjeg slušnog hodnika. Ozbiljniji uzroci su, prema rečima dr Bojana Perišića, akutne i hronične upale bubne opne i srednjeg uva uopšte, perforacija bubne opne usled upale ili traume, slabija pokretljivost slušnih koščica usled prisustva tečnosti ili poremećaja pritiska u šupljini srednjeg uva (često se viđa kod dece koja pate od uvećanog trećeg krajnika, poremećaja funkcije Eustahijeve tube ili stanja poznatog kao hronični sekretorni otitis).
– Nepokretnost koščica usled fiksacije uzengije (otoskleroza) relativno je čest uzrok konduktivne nagluvosti kod žena srednje životne dobi. Ipak, kada pomenemo gluvoću ili nagluvost, najčešće pomislimo na senzorineuralno oštećenje sluha. Ovakva oštećenja sluha nastaju usled poremećaja funkcije Kortijevog organa ili slušnog nerva, dakle senzornih elemenenata. Najčešći uzroci senzorineuralnog oštećenja suha su starenje, urođene anomalije, povrede, prekomerno izlaganje buci (akustička trauma), tumori (neurinom), neurološke bolesti poput multipla skleroze, toksični uticaj lekova (hemioterapija). Uzrok mogu da budu i virusne infekcije (grip, a u poslednje vreme i SARS CoV-2). Ovakvi poremećaji sluha takođe mogu nastati akutno, ili biti hroničnog karaktera – navodi za eKlinika portal dr Bojan Perišić.
– Akustička trauma je oštećenje sluha izazvano jakim zvukom. Nastaje usled izlaganja prekomernoj buci. Može biti akutna, usled jednokratnog izlaganja zvuku izrazito jakog intenziteta (pucanj, eksplozija). Međutim, može biti i hronična, koja nastaje usled dugotrajnog, kumulativnog dejstva buke, najčešće zbog profesionalnog okruženja, glasne muzike ili prekomernog korišćenja slušalica, što je sve veći problem, naročito među mlađom populacijom. U takvoj situaciji dolazi do oštećenja senzornih ćelija u pužu. Ovakvi pacijenti se, pored oslabljenog sluha, obično žale i na “zujanje” u ušima (tinnitus). Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, ORL pregleda i govorne audiometrije (merenja sluha). Ono što je loše, i razlog zašto je preventiva u ovom slučaju najvažnija, je to što su oštećenja senzornih ćelija ireverzibilna, dakle nepopravljiva – upozorava dr Perišić.
Dr Bojan Perišić kaže da akutna idiopatska gluvoća nije tako čest entitet, ali da zbog aktuelne situacije, zavređuje da se pomene. Tačan uzrok još uvek nije u potpunosti poznat, ali pretpostavlja se da je posledica virusne infekcije i oštećenja samog živca neadekvatnom imunološkom reakcijom.
– Najčešće je jednostrana. Nastaje iznenada, javlja se kod pacijenata koji su prethodno bili zdravi, a gotovo uvek joj prethodi virusna infekcija, grip ili u poslednje vreme sve aktuelniji covid 19. Karakteriše je nagli pad sluha sa jedne strane, zujanje i šuštanje u ušima. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze (obično podatka od preležanoj virusnoj infekciji), ORL pregleda i merenja sluha (audiometrije) – naglašava dr Perišić.
Često je potrebno uraditi i dodatne preglede i analize. To su skener (CT), magnetna rezonanca (NMR), ili pregled neurologa ili kardiologa. Njima se isključuju drugi mogući uzroci nastanka akutne gluvoće. Što se terapije tiče, kaže dr Perišić, najvažije ju je započeti na vreme, i to u prvih 7 dana od pojave simptoma. Primena kortikosterioda (sistemski ili ubrizgavanjem kroz bubnu opnu u samo uvo), vazodiltataroa, mirovanje i, u nekim slučajevima, i hiperbarična komora, osnov su terapije. Efekat terapije je različit i individualan. U nekim slučajevima sluh se vrati skoro u normalu, a negde se popravi do mere da ne ometa funcionisanje. Ponekad je, prema rečima dr Bojana Perišića, oštećenje sluha, nažalost – trajno.
– Staračka nagluvost (presbyacusis) je obostrano progresivno senzorineuralno (SN) oštećenje sluha. Nastaje starenjem, bez fizičkog oštećenja ušiju. Obično postaje izraženije u 7. deceniji života i posledica je atrofije senzornih čelija koje se nalaze u pužu (Kortijev organ). Dakle, radi se praktično o fiziološkom procesu, gde usled starenja, dolazi do smanjene osetljivosti ili atrofije senzornih ćelija. Kod nekoga su te promene sporije i lakše, kod nekoga brže i izraženije, što zavisi od genetike, načina života, prethodnog profesionalnog opredeljenja. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, ORL pregleda i audiometrije, gde nalazimo obostrano SN oštećenje sluha različitog stepena – opisuje dr Bojan Perišić.
Terapijske mogućnosti, u zavisnosti od stepena i vrste oštećenja su različite. Dr Perišić navodi da je sprovodne nagluvosti moguće tretirati hirurškim lečenjem, čime se rešava neposredni uzrok problema (oštećena bubna opna, tečnost u srednjem uvu, fiksirane slušne koščice ugradnjom proteza).
– Međutim, SN oštećenja sluha najčešće zahtevaju primenu slušnih amplifikatora ili narodski rečeno, slušnih aparata. Danas postoje slušni aparati velikih mogućnosti, različitih oblika i veličina. Uslov za uspešnu primenu slušnog aparata je postojanje “slušne rezerve”, odnosno, da nije nastupila potpuna gluvoća. Suština primene aparata je pojačavanje zvučnog signala, maskiranje ometajućih zvukova iz okoline ili najčešće kombinacija ove dve funkcije. Današnji slušni aparati bazirani su na digitalnim tehnologijama. Individualno se podešavaju, a mogu biti postavljeni iza uva ili čak u samom kanalu tako da se uopšte ni ne vide. Važno je napomenuti da se pod određenim uslovima, slušni aparati mogu dobiti i o trošku Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje. To je značajno olakšanje, s obzirom na to da se radi o skupim uređajima – ističe dr Bojan Perišić.
Kod dece sa urođenim anomalijama, koja su ranije bila osuđena na “večnu tišinu”, danas su u primeni kohlearni implanti, koji se ugrađuju hirurški. Objašnjavajući ovu proceduru, dr Perišić kaže da se postavljaju prijemnici iza uva i plasiraju elektrode u samo srce puža. Tako predstavljaju “elektronski slušni put” preko koga zvučni signal stiže do slušnog živca, a dalje i do centralnog nervnog sistema. Indikacije i odabir pacijenata za ovu intervenciju moraju biti pažljivo i precizno postavljeni i sprovedeni jer postavljanje implanta ima i svoje posledice, a uspeh, kaže dr Bojan Perišić, nije zagarantovan.
– Za neka oštećenja sluha postoje rešenja, za neka, nažalost ne, stoga je od izuzetne važnosti preventiva. Čuvajmo sluh dok ga imamo. Promena načina življenja, eliminacija loših navika, apel poslodavcima da obezbede, a zaposlenima da koriste zaštitna sredstva na radnim mestima, koja se nalaze u uslovima buke, ograde oko prometnih saobraćajnica… Stroga primena zakonskih rešenja na suzbijanju „socijalne buke“, koja dolazi od intezivnog gradskog saobraćaja ili muzike iz kafića i splavova, samo su neka od rešenja. Mlađoj populaciji treba stalno objašnjavati koliko je štetno celodnevno držanje slušalica u ušima i kakve posledice to može imati. Poštovanje preventivnih mera i odgovorno ponašanje u epidemijama virusnih bolesti smanjuju mogućnost zaraze, a samim tim i nastanka akutne idiopatske gluvoće. Preduzimanjem opštih i individulnih mera, moguće je smanjiti procenat i učestalost nastajanja oštećenja sluha, ili barem smanjiti procenat teških oštećenja koja nije moguće popraviti – ističe u razgovoru za eKlinika portal dr Bojan Perišić, specijalista otorinolaringologije.