Dr Zlatko Bokun: Ukoliko se dijagnostika i lečenje urade na vreme, kolorektalni karcinom je izlečiv Foto: Privatna arhiva/Shutterstock
Rak rektuma (završnog dela debelog creva) čini trećinu kolorektalnih karcinoma, a kolorektalni karcinom je na neslavnom trećem mestu po mortalitetu među karcinomima uopšte. Od karcinoma rektuma najčešće oboleva populacija preko 50 godina starosti, ali su pod rizikom i mlađe osobe ukoliko imaju porodičnu istoriju ovog karcinoma, neku od upalnih bolesti creva (ulcerozni kolitis, Kronovu bolest, porodičnu polipozu debelog creva), kao i oni koji su bolovali od analnih fistula.
Rak rektuma je specifičan zbog svoje lokalizacije i anatomije, pa kod njega postoje i specifičnosti u simptomima i lečenju. Budući da je rektum završni i najuži deo debelog creva, smešten u tesnom paketu male karlice i okružen brojnim organima i strukturama, simptomi se javljaju brže.
– To je na neki način i prednost zbog mogućnosti ranog otkrivanja. Najčešći simptomi su pojava krvi u stolici i promena u ritmu pražnjenja (učestale prolivaste stolice ili zatvor). Takođe, i stolica „tanka kao olovka“, osećaj punoće ili stranog tela i lažni pozivi na stolicu. Javljaju se i izostanak vetrova i stolice, nadutost, bol, svrab i vlaženje u analnoj regiji, bolovi i nelagodnost u donjem delu trbuha, malaksalost, anemija, nagli gubitak tezine – opisuje u razgovoru za eKlinika portal dr Zlatko Bokun, hirurg i instruktor laparoskopske hirurgije.
Najčešći dijagnostički propust kada bi trebalo da se u ranoj fazi otkrije kolorektalni karcinom, može da se desi kada se krvarenje iz anusa pripiše hemoroidima. Oni, prema rečima dr Bokuna, mogu, i ne moraju postojati uporedo sa rakom rektuma.
– Hirurg će obavezno napraviti digitorektalni pregled (prstom). Međutim, budući da je dužina rektuma od 12-15 cm, jasno je da neće u celosti biti dostupan ovom bezbolnom i kratkom, a jako korisnom pregledu. Svako produženo krvarenje, posebno kod pacijenata starijih od 50 godina, zahteva dodatnu dijagnostiku u vidu rektosigmoidoskopije ili kolonoskopije. Ovo je izuzetno važno ako pacijent ima porodičnu istoriju ili naglašene faktore rizika – naglašava naš sagovornik.
– Ukoliko se kolonoskopski i biopsijom dokaže maligna promena, radi se nuklearna magnenta rezonanca male karlice i abdomena. Moguće je uraditi i samo CT abdomena uz magnet male karlice. Takođe, i CT grudnog koša zbog određivanja stadijuma bolesti i eventualnog postojanja udaljenih metastaza. Pored vizuelne i patohistološke dijagnostike, potrebno je proveriti i tumor markere. Radi se i opšti preglede krvne slike sa biohemijskim parametrima, uz procenu statusa pratećih oboljenja – navodi dr Zlatko Bokun.
Prema rečima dr Zlatka Bokuna, lečenje karcinoma rektuma je u većini slučajeva hirurško, sa kombinacijom hemioterapije i zračenja. Izuzetak su jako rizični pacijenti za operaciju kada se mogu primeniti zračenje i hemioterapija. Nažalost, sa diskutabilnim uspehom, tek u svrhu olakšanja tegoba i usporavanja toka bolesti. Nakon kompletirane dijagnostike, lekar pacijenta najčešće upućuje na konzilijum za onkološke bolesti. Na njemu će se u odnosu na stadijum proceniti da li će pre operacije pacijent biti podvrgnut zračenju. To se, navodi sagovornik eKlinika portala, najčešće dešava kod lokalno uznapredovalih karcinoma.
Hirurg Zlatko Bokun kaže da hirurgija nudi nekoliko opcija, u zavisnosti od lokalizacije tumora. Ukoliko se tumor nalazi u gornjem delu rektuma, moguće je odstraniti deo creva sa pratećim limfnim čvorovima i napraviti direktan spoj, takozvanu anastomozu.
– U slučajevima kada se tumor nalazi u sredini ili završnom delu rektuma koji teže zarastaju zbog anatomske specifičnosti, potrebno je izvesti privremenu ileostomu (tanko crevo) na trbušni zid, dok spoj na rektumu ne zaraste bezbedno. Nakon toga se ileostoma zatvara. Ukoliko je karcinom rektuma na samom završnom delu, za adekvatnu šansu za izlečenje i hirurgiju „do u zdravo“ mora se odstraniti ceo analni kanal. Tada pacijent dobija trajnu kolostomu (izveden završni deo debelog creva) na trbušnom zidu. Nakon kratke obuke u bolnici, pacijenti sa stomom se lako prilagođavaju ovom načinu pražnjenja. Savremeni receptakulumi (kese) su i funkcionalno i estetski prihvatljive i ne narušavaju svakodnevne aktivnosti – objašnjava dr Zlatko Bokun.
Laparoskopska hirurgija rektuma poslednjih godina dobija na značaju. Prednost je ne samo mnogo brži oporavak pacijenta i estetski efekat, već i precizniji hirurški rad. To se, kaže dr Bokun, posebno odnosi na uklanjanje omotača rektuma (totalna mezorektalna ekscizija-TME) bez koje nema onkološke operacije, manje traume okolnih organa i nerava i gubitka krvi. Inače, laparoskopska TME polako postaje zlatni standard u hirurškom lečenju karcinoma rektuma.
– U postoperativnom toku koji je mnogo brži i povoljniji kod laparoskopskih operacija, pacijent već nakon nekoliko dana ide kući potpuno oporavljen. Naravno, laparoskopska operacija nije izvodljiva kod svih pacijenata. U proceni ko je kandidat, ulogu igraju prethodne operacije u trbuhu i postojanje priraslica, proširenost tumora na druge organe, gojaznost, opšti rizici od dugotrajne anestezije i zdravstveno stanje pacijenta – priča u razgovoru za eKlinika portal dr Bokun, koji je laparoskopsku hirurgiju usavršavao u Italiji, kod jednog od najboljih svetskih laparsokopskih hirurga, dr Giusta Pignate.
Nakon operacije, a po dobijanju definitivnog patohistoloskog rezultata samog tumora sa pratećim delom creva i limfnih čvorova, konzilijum procenjuje da li će biti potrebna dodatna hemio ili zračna terapija.
– Praćenje pacijenata vrši se redovnim kolonoskopijama, CT abdomena i grudnog koša, i merenjem tumor-markera obavezno u prvih pet godina od operacije. Uvek postoje i naknadni rizici od karcinoma na nekoj drugoj lokalizaciji na debelom crevu. Ukoliko se dijagnostika i lečenje sprovedu na vreme, moguće je potpuno izlečenje od ove smrtonosne bolesti. Posebnu pažnju treba obratiti kako na prevenciju, tako i na ranu dijagnostiku, koja je pogotovo kod rektuma prilično jednostavna i dostupna – podseća dr Zlatko Bokun, hirurg.