Malaksalost nije tako retka pojava u svakodnevnom funkcionisanju i može da se javi iz različitih razloga koliko god godina da imate, ako ste zdravi, ili ako već lečite neka zdravstvena stanja. Ono što je veoma važno je: ako se pojavi naglo i ne prestaje, a niste imali neke neplanirane veće napore koji bi mogli da budu konkretan razlog da se osećate tako da nemate ni mrvicu snage, obavezno se treba javiti lekaru.
Može biti kratkotrajna, prolazna, čak i obična reakcija na promenu vremena, ali može biti i signal pojave nekih ozbiljnih zdravstvenih stanja, kao i njihova posledica.
Krvna slika, štitna žlezda, srčana slabost ili previše obaveza?
Dr Luka Vukmirović, lekar internista Kliničkog odeljenja za kardiovaskularne bolesti u KBC „Zvezdara“, kaže za eKliniku da je pitanje malaksalosti složeno, nimalo površno, i da ga ne treba zanemarivati.
– Ono odakle svakako treba krenuti jeste kompletna krvna slika pacijenta koja može da ukaže na anemiju kao jedan od najčešćih razloga pojave malaksalosti, slabosti, i toga da osobe čak ne mogu da ustanu iz kreveta, a koja zahteva ozbiljnu dijagnostiku i terapiju. Takođe, iz krvne slike možemo odmah da vidimo da li je u organizmu prisutna neka infekcija. Mnoge infekcije, pa čak i zub koji je pokvaren, mogu da prouzrokuju neka od stanja u kojima se jednostavno osećate slabo, bez snage, bez želje pa i mogućnosti da se pokrenete – objašnjava doktor i navodi da sledeća sumnja koju bi valjalo eliminisati može biti vezana za status hormona tj.nepravilan rad štitne žlezde.
Treba isključiti i određena srčana stanja poput srčane insuficijencije ili virusa, kakav je npr.koksaki, koji takođe daje slične simptome. Malaksalost je pratilac i jednog broja autoimunih bolesti, poput multipla skleroze ili mijastenije gravis. U nekim slučajevima, malaksalost uz povišene vrednosti tumorskih markera može da ukaže i na neka maligna stanja. Konačno, malaksalost se može vezati i za neke neurološke bolesti poput Parkinsonove ili Alchajmerove bolesti, uz probleme u ravnoteži i kretanju, i druge kompleksne promene.
– Ukoliko su pacijenti disciplinovani u smislu da jednom godišnje rade sistematske lekarske preglede koji uključuju kompletnu krvnu sliku sa biohemijom i internistički pregled, a vrednosti su u granicama, moguće je da je malaksalost prolazna. Svakako je obavezno ispratiti koliko taj osećaj traje – kaže naš sagovornik.
Psihosomatska malaksalost
Veoma često je opšte loše stanje ako nema jasnih pokazatelja da sa pacijentom nešto fiziološki nije u redu, psihosomatske prirode. Dr Vukmirović iznosi procenu da bismo ovom razlogu mogli da pripišemo skoro polovinu onih koji se jednostavno, osećaju slabo.
– Mnogo je razloga koji govore u prilog ovoj tezi a to se potvrđuje i u praksi, iako ljudi još uvek oklevaju da se obrate stručnom licu kada i spoznaju da je to što se osećaju loše jednostavno psihičke prirode. Decenije akumuliranog a konstantnog stresa iza nas, egzistencijalne brige, lični problemi, previše posla, i kao kruna svega pandemija, izolacija, osećaj beznađa, rad od kuće, promena životnih navika i rutina – jednostavno, mnogi ljudi samo klonu sa osećajem da „ne mogu više“, da ih guši u grudima, da imaju osećaj praznine koji ih iscrpljuje. On se takođe može porediti sa fizičkom manifestacijom malaksalosti, jer bezvoljnost, apatija i nedostatak motiva praktično „vežu“ noge i čovek jednostavno nema snage da se pomeri, vuče ga da legne i prespava – opisuje dr Vukmirović.
On dodaje i da u ovom slučaju pacijenti često prave još jednu kardinalnu grešku: piju lekove na svoju ruku, a to može da proizvede ozbiljne posledice jer je kontrolisano dejstvo antidepresiva, naravno, isključivo uz preporuku lekara, neuporedivo blagotvornije od raznih bromazepama do kojih ljudi dolaze na ovaj ili onaj način, i produbljuju problem umesto da ga rešavaju tako što ih ovi lekovi još više umrtvljuju.
– Kada se potvrdi da je razlog njihovog lošeg psihofizičkog stanja upravo ovaj i kada dobiju adekvatnu terapiju, pacijenti obavezno zahvale na preporuci uz priznanje da to najverovatnije ne bi uradili sami (otišli kod stručnog lica) a da su im se, bukvalno, u glavi „popalila svetla“ i podigao nivo energije – objašnjava lekar internista.
Nizak pritisak
I nizak krvni pritisak može da prouzrokuje stanje pokunjenosti, latentne tinjajuće glavobolje, osećaja da nemate snage. Šta u toj situaciji?
– Svaki internista kardiolog će vam reći da je „bolje“ imati niži pritisak nego hipertenziju. Ovom stanju su sklonije žene, a nizak pritisak može da bude razlog mutnog osećaja u glavi ili lagane vrtoglavice. Opšti savet za ove pacijente je da, najpre, unose dovoljnu količinu tečnosti, ali ne sokova, posebno ne zaslađenih, već obične vode. Iako apelujemo na pacijente da ne zaboravljaju da piju vodu, često se čini da je pojedini uopšte ne unose. Mogu da pomognu kafa i mineralna voda, ali u razumnim količinama, a ono što će najviše prokrviti čitavo telo i povećati energiju i pokretljivost je lagana šetnja, tj.umerena fizička aktivnost. Odlična je i joga, a sve mogu da budu univerzalni saveti za sve grupe i bolesnih i zdravih – savetuje sagovornik eKlinike.
Post covid nemoć – novi, ali čest razlog malaksalosti
Veliki broj pacijenata koji su preležali covid 19 javljaju se uplašeni usled jakog osećaja malaksalosti praćenog neuromišićnom slabošću, sporim i nepovezanim tokom misli, zaboravljanjem, osećajem da ne mogu na noge…
– Sigurno da je to svima zabrinjavajuće, posebno onima koji su bili u punoj životnoj snazi, ali po do sada poznatim podacima, pošto mi nemamo još dovoljno informacija, ova slabost će, nakon nekoliko meseci strpljenja i truda da se što zdravije i sporije živi, i odvija proces oporavka – da prođe. Naravno, podrazumeva se i u ovom slučaju da su svi ostali parametri iz krvne slike u redu, uključujući i one koji su tipični za kovid infekciju – kaže za eKliniku dr Luka Vukmirović.
