Krvna slika je bitan, ali ne i sigurni pokazatelj da je neko zaražen virusom SARS-CoV-2. Precizna dijagnoza se daje posle testova krvne slike, testa na prisustvo virusa, detaljne kliničke procene i sagledavanja opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, kažu sagovornici eKlinike.
Karakteristično za infekciju SARS-CoV-2 jeste snižen ukupan broj belih krvnih zrnaca (leukocita) i snižen broj limfocita, kao njihove podgrupe, to jest, ćelija koje se direktno bore protiv virusa, pa zato najviše stradaju.
Parametri koji su najčeći pratioci virusa
Doktori ipak upozoravaju da ovo nije pravilo, jer mnogi zaraženi imaju sasvim uredan broj leukocita i leukocitarnu formulu. Ima, naravno, s druge strane, i školskih primera koji jasno ukazuju da je u pitanju virus.
– Rezultati krvne slike mogu da budu upozorenje na mogućnost zaraze virusom SARS-CoV-2, ali ih je potrebno posmatrati zajedno sa ostalim laboratorijskim parametrima i u sklopu sa kliničkom slikom i epidemiološkom anamnezom – kaže za eKliniku direktor Komore biohemičara Srbije, specijalista kliničke biohemije prim. dr sc. med. Slavica Cimbaljević.
Ona dodaje da se sada već pouzdano zna, da se u infekciji izazvanoj virusom SARS-CoV-2, javljaju promene u krvnoj slici, koje ukazuju na postojanje virusne infekcije.
– Najčešće se javljaju hematološke promene, kao što su smanjenje ukupnog broja leukocita, pri čemu su prisutne i promene u leukocitarnoj formuli, u smislu smanjenja limfocita i povećanja broja neutrofila. Osim toga, uočava se i pad koncentracije hemoglobina i to kod skoro 50 odsto obolelih, kao i smanjenje broja trombocita – navodi Cimbaljević.
Dobra krvna slika i uz covid 19
Slavica Cimbaljević ističe da uvek treba imati u vidu opšte stanje pacijenta, pre nastanka bolesti, jer, kako objašnjava, loša krvna slika može da ima i drugo poreklo, i da se kao takva javlja i kada nema infekcije.
– Takođe, evidentno je da kod infekcije covid 19 postoje veoma različiti oblici i težina kliničke slike, što u mnogo zavisi i od imunološkog stanja organizma i njegove reakcije na virus, te nije isključeno da krvna slika bude dobra i u slučaju obolevanja od ovog virusa – kaže Cimbaljević.
Ona ukazuje da postoje i druge biohemijske analize koje mogu ukazivati na težinu i tok bolesti, kao što je određivanje enzima LDH, ALT, AST. Cimbaljević ističe da se u velikom procentu obolevanja javlja povećanje aktivnosti ovih parametara.
Bitno je skrenuti pažnju i na povećanje D-dimera i koncentracije fibrinogena (proteina koji se stvara u jetri i čija je koncentracija povišena kod zapaljenja i oštećenja tkiva). Ukoliko dođe do ovog stanja, Cimbaljević upozorava na moguće komplikacije u smislu pojave, koagulopatija, to jest poremećaja u celom procesu koagulacije, zgrušavanja krvi.
Šta je citokinska oluja?
Poznato je da SARS-CoV-2 ulazi i razmnožava se u epitelu disajnih puteva. Kod većine ljudi primećen je lokalni upalni proces kao odgovor imunog sistema na infekciju. Ima i onih pacijenata kod kojih dolazi do nekontrolisanog imunog odgovora organizma, koji uključuje stvaranje ogromnog broja imunih ćelija i preveliku proizvodnju citokina, tzv. citokinske oluje.
Specijalista opšte medicine Doma zdravlja „Dr Simo Milošević – Čukarica“ Milica Ljubisavljević potvrđuje da je krvna slika minimum laboratorijske dijagnostike kod pacijenata kod kojih se sumnja na postojanje infekcije.
– Kod virusa SARS-CoV-2 specifično je što imamo snižen ukupan broj limfocita. Nizak nivo limfocita jeste najčešći nalaz kod covid 19, naročito kada se govori o težim formama bolesti. Ovo još nije u potpunosti razjašnjeno, ali neka od objašnjenja su da dolazi do „iscrpljivanja“ limfocita u toku njihove borbe sa virusom. Smatra se da postoji povezanost sa visokim nivoom određenih citokina u toku „citokinske oluje“ koja nastaje u težim formama bolesti. Pretpostavlja se i da sami limfociti mogu biti zaraženi virusom, a zatim uništeni u procesu apoptoze, to jest programirane ćelijske smrti, nešto nalik samoubistvu inficirane ćelije – kaže za eKliniku doktorka Ljubisavljević.
Klinički se „citokinska oluja“ manifestuje teškim upalnim stanjima, pneumonijom, nedostatkom daha, upalom disajnih puteva. Nagađa se da je citokinska oluja bila u pozadini pandemije španskog gripa koja je 1918. godine usmrtila oko 50 miliona ljudi.
Šta se dešava kad neko uz covid 19 ima i superinfekciju?
Specijalista kliničke biohemije dr Danka Forcan Jovović, takođe, smatra da su važni svi parametri krvne slike kao i test na virus, ako se sumnja na postojanje virusa SARS-CoV-2.
– Bitno je ispitati da li je bilo rizičnih kontakata. Tek posle pregleda lekara i laboratorijskih analiza slažu se kockice. Kada radite laboratoriju pre svega želite da vidite da li ima odstupanja od nekih referentnih vrednosti. Što se tiče covida 19 uočeno je da se u većini slučajeva leukociti smanjuju, dok u leukocitarnoj formuli dominiraju neutrofili ili granulociti. Čest je porast monocita, dok trombociti, takođe, imaju niže vrednosti od očekivanih – kaže za ekliniku Forcan Jovović.
Ona dodaje da kada je u pitanju virus SARS-CoV-2 jedino pravilo jeste da nema pravila.
– Imali smo, ipak, i slučajeve da su povišeni leukociti. Obično bila je u pitanju neka superinfekcija, ne samo korona već i dodatna infekcija, najverovatnije neka bakterijska. Onda se vremenom to promeni i leukociti počnu da padaju – ističe Forcan Jovović.
Na to da osim primarne virusne infekcije postoji mogućnost pridruživanja i bakterijske infekcije ukazuje i Slavica Cimbaljević.
– Sve to menja laboratorijsku sliku, te umesto sniženja dolazi do povećanja broja leuokocita. Tada je veoma važno odrediti još neke laboratorijske parametre, kao na primer Prokalcitonin kao pouzdan marker za pravovremeno otkrivanje udružene bakterijske infekcije – naglašava Cimbaljević.
Kada se sigurno zna da je u pitanju virus SARS-CoV-2?
Pojedina svetska istraživanja su jedno vreme tvrdila da je nizak nivo limfocita i visok nivo CRP najčešći laboratorijski nalaz kod covid 19. CRP je protein u krvi koji raste kada su prisutni akutni upalni procesi u organizmu. Ipak, većina stručnjaka tvrdi da CRP nije dovoljan pokazatelj, jer on može da bude povišen i kod bakterijskih infekcija.
– Pokazalo se da se CRP povećava kod od 75 do 95 odsto obolelih, a da se limfopenija (veoma nizak broj limfocita) javlja kod od 35 do 75 odsto slučajeva, te je veoma važno odrediti i tokom bolesti pratiti te parametre – kaže Slavica Cimbaljević.
Ona objašnjava da je C reaktivnog proteina (CRP) protein u krvi čoveka koji reaguje rastom u slučaju prisutnog akutnog upalnog procesa u organizmu.
-To je reaktant akutne faze koji brzo raste i povećava se i kod obolelih od covid 19. Međutim, treba imati u vidu da nije specifičan, tako da ne ukazuje da li se radi o virusnoj ili bakterijskoj infekciji, niti specifično ukazuje na mesto upale – navodi Cimbaljević.
Dr Milica Ljubisavljević, takođe, potvrđuje da CRP nije specifičan za virusne infekcije.
– Povišen je i kod bakterijskih infekcija, ali i kod zapaljenja koja nisu infektivne prirode. CRP je supstanca koja je povišena u svim zapaljenskim stanjima u organizmu i pokazatelj je jačine zapaljenja. Kod asimptomatskih pacijenta, ukoliko se slučajno otkriju pri testiranju, najčešće je prisutan normalan ili blago povišen CRP, dok im je broj leukocita i limfocita normalan ili blago snižen – kaže dr Ljubisavljević.
Zbog svega navedenog ona ističe da krvna slika i CRP služe da uz kliničku sliku, rentgenski nalaz pluća i ostalu dijagnostiku doktori procene trenutno stanje pacijenta.
– Krvna slika je jedan od parametara koji pratimo, može biti poremećena i u različitim drugim stanjima. Karakteristika virusnih infekcija je da ponekad uopšte ne utiču na poremećaj krvne slike. A to, da li neko ima virus SARS-CoV-2, možemo znati tek posle detaljne dijagnostike i testiranja na virus – ističe Ljubisavljević.
