Bolest perifernih arterija (PAB) je nakupljanje plaka (masti i holesterola) u arterijama u nogama ili rukama. Ovaj proces otežava krvi da prenosi kiseonik i hranljive materije do tkiva u tim oblastima. Bolest perifernih arterija je dugotrajna bolest, ali se možete poboljšati vežbanjem, konzumiranjem manje masti i odustajanjem od duvanskih proizvoda. Periferna arterijska bolest, takođe poznata kao periferna vaskularna bolest ili bolest perifernih arterija, je nakupljanje plaka u arterijama nogu, koje prenose krv bogatu kiseonikom i hranljivim materijama od srca do ruku i nogu.
Arterije, u obliku šupljih cevi, imaju glatku oblogu koja sprečava zgrušavanje krvi i podstiče stalan protok krvi. Kada osoba oboli od bolesti perifernih arterija, plak (sačinjen od masti, holesterola i drugih supstanci), koji se postepeno formira unutar zidova arterija, polako ih sužava. Ovaj plak je poznat i kao ateroskleroza. Naslage plaka su tvrde spolja, a meke iznutra. Tvrda površina može da pukne ili pocepa, omogućavajući trombocitima (čestice u obliku diska u krvi koje joj pomažu da se zgruša) da dođu u to područje. Oko plaka mogu da se formirati krvni ugrušci, čineći arteriju još užom. Ako arterije postanu sužene ili začepljene plakom ili krvnim ugruškom, krv ne može da prođe do organa i drugih tkiva što, na kraju uzrokuje oštećenje – smrt ili gangrenu tkiva ispod blokade. Ovo se najčešće dešava u prstima i stopalima. Brzina napredovanja PAB varira kod svake osobe i zavisi od mnogih faktora, uključujući i mesto na kome se u telu formira plak, kao i opšte zdravlje.
Pušenje je najvažniji faktor rizika za PAB. U stvari, 80 odsto ljudi sa aterosklerozom su ljudi koji trenutno puše ili su bivši pušači. Bez obzira na pol, osoba je izložena riziku od razvoja periferne arterijske bolesti kada ima jedan ili više od ovih faktora rizika:
Iako je bolest perifernih arterija stanje drugačije od bolesti koronarne arterije, ova dva oboljenja su povezana. Ljudi koji imaju jedno oboljenje verovatno će imati i drugo. Američki Nacionalni instituti za zdravlje, na primer, procenjuju da osoba sa aterosklerozom ima 6 do 7 puta veći rizik od bolesti koronarnih arterija, dobijanja srčanog udara, moždanog udara ili prolaznog ishemijskog napada (mini moždani udar) nego opšta populacija. Nije iznenađujuće da ove dve bolesti takođe dele neke zajedničke faktore rizika. To je zato što ovi faktori rizika izazivaju iste promene u arterijama na rukama i nogama, kao i na koronarnim arterijama.
Kao i kod bolesti koronarne arterije, mnogi od ovih faktora rizika su van naše kontrole. Ali, prema istraživačima, upotreba duvana je najvažniji faktor rizika koji se ipak može promeniti. Upotreba duvana povećava rizik od PAB za čak 400 odsto i dovodi do pojave simptoma PAD skoro 10 godina ranije. U poređenju sa nepušačima istih godina, pušači sa bolešću perifernih arterija imaju veću verovatnoću da umru od srčanog ili moždanog udara, imaju lošije rezultate sa operacijama.
Tipičan simptom bolesti perifernih arterija je „klaudikacija“, medicinski termin koji se odnosi na bol u nozi koji se javlja tokom hodanja ili vežbanja i nestaje nakon odmora. Bol se javlja zato što mišići nogu ne dobijaju dovoljno kiseonika. Opasnosti od PAB se protežu i dalje pa obolela osoba počinje da ima i poteškoće u hodanju. Bolest perifernih arterija povećava rizik od razvoja rane na nogama ili stopalima koja ne zarasta. U slučajevima teške PAB, ove rane se mogu razviti u oblasti mrtvog tkiva (gangrene) koje na kraju čine neophodnim amputaciju stopala ili noge.
Pošto je cirkulatorni sistem našeg tela međusobno povezan, efekti bolesti perifernih arterija mogu se proširiti i izvan zahvaćenog ekstremiteta. Ljudi sa aterosklerozom nogu obično je imaju na drugim delovima tela, dok osobe koje imaju oboljenje perifernih arterija imaju povećan rizik od srčanog udara, moždanog udara, prolaznog ishemijskog napada (mini moždani udar) ili problema sa bubrežnim arterijama. Ako se ne leče, ljudi sa bolešću perifernih arterija mogu da razviju ozbiljne zdravstvene probleme, kao što su:
Polovina ljudi koji imaju periferne vaskularne bolesti nemaju nikakve simptome, ali bol ili nelagodnost u nogama su čest simptom. Takođe, može da se oseti slabost ili umor pri hodu. Pogođeni delovi noge mogu da budu listovi, butine ili zadnjica. Kod mnogih ljudi, simptomi se neće pojaviti dok im se arterija ne suzi za 60 odsto ili više.
Rani simptomi – Prvi uočljivi simptom bolesti perifernih arterija može biti povremena klaudikacija – nelagodnost u nogama, bol ili grčevi koji se javljaju pri nekoj aktivnosti, nestaju posle odmora i vraćaju se sa nastavkom aktivnosti. Može se osetiti i bol u listovima, ali i u zadnjici ili butinama. Smanjen dotok krvi u mišiće nogu uzrokuje ovu vrstu cikličnog bola, koji nestaje tokom mirovanja s obzirom na to da je mišićima potreban manji protok krvi dok miruju.
Simptomi uznapredovale bolesti mogu da budu:
Ateroskleroza koja se razvija u arterijama nogu – ili, ređe ruku – uzrokuje bolest perifernih arterija. Poput ateroskleroze u srčanim (koronarnim) arterijama, akumulacija masnog plaka u zidovima krvnih sudova uzrokuje perifernu vaskularnu bolest. Kako se plak nakuplja, krvni sudovi postaju sve uži i uži, sve dok se ne zapuše.
Ukoliko osoba oseti simptome PAB potrebno je da poseti lekara kako bi se identifikovali uzroci simptoma i započelo lečenje što je pre moguće. Rano otkrivanje bolesti perifernih arterija važno je kako bi se mogli obezbediti pravi tretmani, pre nego što bolest postane dovoljno ozbiljna da dovede do komplikacija, kao što su srčani udar ili moždani udar. Pregledi/testovi koji se rade su:
Dva glavna cilja u lečenju bolesti perifernih arterija su:
Ranom dijagnozom, promenama načina života i lečenjem, može da se spreči pogoršanje PAB. U stvari, neke studije su pokazale da je moguće preokrenuti simptome periferne vaskularne bolesti vežbanjem, u kombinaciji sa pažljivom kontrolom holesterola i krvnog pritiska.
Promena načina života, lekovi i interventne procedure mogu da leče bolest perifernih arterija. Početni tretman lečenja PAB podrazumeva promene u načinu života kako bi se smanjili faktori rizika. Promene podrazumevaju prestanak pušenja, urovnoteženu ishranu koja sadrži mnogo vlakana i malo holesterola, masti i natrijuma (ograničite masti na 30 odsto ukupnih dnevnih kalorija), vežbanje a pre svega hodanje, držanje stresa pod kontrolom, kontrolisanje pritiska, holesterola i šećera u krvi, kao i održavanje higijene i nege kože stopala.
Lekovi mogu da pomognu kod stanja kao što su visok krvni pritisak (antihipertenzivni lekovi), visok holesterol (statini) i dijabetes. Ovi lekovi tretiraju faktore rizika od PAB i smanjuju rizik od moždanog i srčanog udara. Lekovi protiv trombocita ,kao što su aspirin ili klopidogrel, mogu smanjiti rizik od srčanog i moždanog udara.
Programi vežbi pod nadzorom poboljšaće simptome bola u nogama tokom hodanja (klaudikacija), omogućavajući vam da hodate dalje. Strukturirani program obično uključuje hodanje na traci za trčanje, u okruženju pod nadzorom najmanje tri puta nedeljno. Ljudi sa PAB takođe bi trebalo da hodaju kod kuće, najmanje 30 do 60 minuta svakog dana.
Minimalno invazivni ili hirurški tretmani – Napredniji PAB, koji izaziva jak bol i ograničenu pokretljivost, može zahtevati endovaskularni (minimalno invazivni) ili hirurški tretman. Neki tretmani srčanih bolesti takođe leče bolest perifernih arterija. Ti tretmani su:
Svest o tome da postoje faktori rizika za bolest perifernih arterija dovoljna je da motiviše čoveka da preduzme mere kako bi se sprečio razvoj PAD. Isti savet za održavanje zdravog srca važi i za održavanje zdrave cirkulacije u celini: