Dr Dragana Đukić: - Često zaboravljamo činjenicu da smo svi konstantno izloženi raznim vrstama stresova, koji narušavaju normalno funkcionisanje čitavog našeg organizma pa i imunog sistema Foto: Shutterstock/Privatna arhiva
Sezona je respiratornih infekcija i sve je veći broj pacijenata koji se u zdravstvene ustanove javljaju sa simptomima povišene telesne temprature, groznice, kašlja, bolova u mišićima, glavobolje, umora… Ove infekcije uzrokuju virusi, bakterije i gljivice.
Iza nas su duge dve i po godine borbe sa covidom 19 koje su bile stresne, neizvesne i iscrpljujuće. Covid 19 infekcija je i dalje prisutna među nama, dobra stvar je što su simptomi infekcije blaži, samim tim i komplikacija je sve manje. Kako se utvrđuje da li je upitanju grip, prehlada, stomačni grip ili covid 19 infekcija pitali smo dr Draganu Đukić, lekara opšte prakse.
– Nezgodno, za nas lekare je to što postaje teško, kada se pojave simptomi respiratornih infekcija, u prvom trenutku odrediti šta je uzročnik. Svi ovi uzročnici se prenose kapljičnim putem (udisanjem kapljica koje je zaražena osoba izbacila kijanjem, kašljanjem, pričanjem). Sada je zimski period (iako nam spoljašnja temperatura ovih dana nije baš niska) ipak veći deo dana boravimo u zatvorenim prostorijama, pa je i mogućnost zaražavanja veća – kaže na početku razgovara za portal eKlinika dr Dragana Đukić.
Simptomi respiratornih infekcija variraju od osobe do osobe. A naša sagovornica ističe one zbog kojih su se pacijenti najčešće javljali lekaru tokom poslednjih dana.
– Simptomi gripa (influence) mogu biti: visoka tempertura (naročito prva tri dana), groznica, kašalj, upaljeno grlo, curenje ili zapušenost nosa, glavobolja, bol u mišićima, umor, gubitak apetita, kod dece često može biti prisutna dijarea, mučnina i povraćanje. Osoba mora da leži u krevetu jer grip „obara sa nogu“. Grip počinje naglo, za razliku od prehlade kod koje se simptomi javljaju i razvijaju postepeno i polako.
Simptomi prehlade su blaži od simptoma gripa i traju kraće. Prehlada prolazi za 7 do 10 dana, za razliku od gripa koji može trajati i do mesec dana. Kod prehlade najčešće izostaju tempertura, groznica i glavobolja. Nezgodno je što sve ovo pobrojano, može da se javi i kod Covid 19 infekcije – kaže dr Dragana Đukić i dodaje:
– Nešto manji broj pacijenata nam se javlja i sa prisutnim stomačnim tegobama u vidu prolivastih stolica koje mogu biti jako učestale, osećaja mučnine i nagona na povraćanje sa povremenim povraćanjem sa ili bez prisutne povišene telesne temperature. Najčešće navode da su njihova deca koja borave u kolektivima pre njih imala iste simptome.
Od kako se pojavio covid 19, svi smo krenuli da uzimamo razne preparate za jačanje imuniteta. Istina je da se iznenadimo kada i pored toga „zaradimo“ neku virusnu infekciju.
– Zaboravljamo činjenicu da smo svi konstantno izloženi raznim vrstama stresova, koji narušavaju normalno funkcionisanje čitavog našeg organizma pa i imunog sistema. Sledeća važna stvar, koja je bila izuzetno zastupljena u poslednje dve godine, a dovodi do narušavanja imuniteta, je neracionalna primena antibiotika. Neracionalna primena znači da ljudi sami bez konsultacije sa lekarom uzimaju antibiotike čim primete da se ne osećaju dobro. Ne shvataju da time čine izuzetno veliku štetu sebi i drugima. Sebi čine štetu jer pre svega virusne infekcije se ne leče antibioticima. Zašto? Zato što antibiotici ne razlikuju šta je dobra bakterija (ona koja je sastavni deo organizma čoveka i pomaže u njegovom funkcionisanju) a šta je loša (ona koja dovodi do oboljenja). Oni kada se unesu u organizam uništavaju i dobre bakterije koje su sastavni deo naših creva a negde oko 75 posto našeg imuniteta se nalazi u sistemu za varenje. Drugim osobama (uključujući i svoje najbliže) čine štetu jer ih mogu zaraziti uzročnicima, koji postaju mutirani zbog neracionalne primene antibiotika, i kod tih osoba ako dođe do komplikacije bolesti, neće moći da se leči uzročnik jer je u međuvremenu postao rezistentan na antibiotike – upozorava dr Dragana Đukić.
Naša sagovornica kaže da se virusne infekcije leče vitaminskom terapijom. Vitamine možemo unositi u organizam hranom i putem suplemenata.
– Na našem tržištu postoji mnogo preparata za jačanje imuniteta i u različitim kombinacijama i dozama. Neki od najčešćih vitamina koji se unose su:
Vitamin C – on se resorbuje u količini koja je potrebna organizmu a višak se izlučuje putem bubrega. Ipak ne treba ga ni previše unositi jer može da dovede do stvaranja kalcijum oksalata (kamena) u bubrezima i žučnoj kesi. Kod infekcije Covidom 19 preporučivali smo da se 7-14 dana uzima doza od 2000 mg na dan. Preporuka je da generalno kod virusnih infekcija uzima se 1000 mg na dan dok traju tegobe. Po prestanku akutnog stanja ili poboljšanja bolesti koje su dovele do potrebe za visokom dozom vitamina C, potrebno je terapiju prekinuti ili smanjiti na manju dozu još neko vreme pre potpunog prekida terapije.
Cink doprinosi jačanju imuniteta i otpornosti organizma,smanjuje mogućnost prehlade. Prepručena dnevna doza zavisi od uzrasta a za odrasle je to negde oko 10 do 15 mg.
Vitamin D3 (holekalciferol) ima takođe važnu ulogu u jačanju našeg imuniteta. Preporučena dnevna doza za odrasle i decu je 400 IU (internacionalnih jedinica) vitamina D3. Kod lečenja covid 19 infekcije preporučena doza je 5.000 IU jednom dnevno kod pacijenata sa lakšom kliničkom slikom, odnosno 60.000 IU vitamina D3 kod pacijenata sa težom kliničkom slikom – objasnila je dr Dragana Đukić.
– Iako zvuči kao fraza, jedina istina je da su preventivne mere najbitnije kako bi se sprečilo obolevanje. Jedite što više voća i povrća, svakodnevno imajte bar pola sata fižičke aktivnosti, redovno se rehidrirajte, imajte 8 sati redovnog sna, ne zadržavajte se dugo u zatvorenim prostorijama gde boravi puno ljudi. Ukoliko je to neophodno onda često provetravajte prostoriju. Jedino na ovaj način će naš imuni sistem ojačati i moći da se suočiti sa svim virusima i bakterijama koje nam prete, a kojima smo sve više okruženi – savet je sagovornice našeg portala dr Dragane Đukić.
Svakom se sigurno desilo da kad popijemo antibiotik ili lek za snižavanje temperature, povratimo pa se uvek postavlja pitanje da li dozu treba ponoviti?
– Dogodi se ponekada da nakon popijenog antibiotika ili leka za snižavanje temperature povratimo. Ako nije prošlo više od pola sata od uzimanja leka i povraćanja, možemo lek ponovo uzeti. Ako je prošlo više od pola sata ili ako nismo sigurni koliko je vremena prošlo, najsigurnije je lek uzeti u narednom terminu u kom treba da se uzme. Ali važno je napomenuti da kada se simptomi respiratorne i stomačne infekcije udruže, kada osoba ima dijareju, mučninu i/ili visoku temperaturu treba obratiti pažnju na nadoknadu tečnosti naročito u početnoj fazi kada je to važnije i od ishrane. Tečnost treba uzimati na svakih 15 minuta po kašičicu do dve. Nemojte piti ogromne količine tečnosti odjednom, jer će to dodatno opteretiti želudac i creva. Možete piti flaširanu vodu, biljne čajeve, supe iz kesice jer su bogate natrijumovim solima kao i elektrolite koje možete kupiti u apoteci i razmutiti u malo vode. Pored rehidratacije bitno je ne jesti masnu i tešku hranu i potrebno je što više odmarati – daje savet dr Đukić.
Koliko će nekoj osobi biti potrebno da se oporavi od virusne infekcije, sasvim je je individualno. U većini slučajeva oporavak traje 7-10 dana.
– Kada se jave simptomi infekcije, prva 2- 3 dana potrebno je da osoba obavezno ostane kod kuće, odmara se, uzima vitamine, tečnost i lekove za obaranje temperature ukoliko je ona prisutna. Ako simptomi budu prisutni i posle 3 dana od početka infekcije istog ili jačeg intenziteta treba se javiti lekaru. Kada su prisutni simptomi respiratorne infekcije i dalje se prvo preporučuje testiranje na covid 19 kako bi se primarno isključila (ili potvrdila) ova infekcija. Poseta lekaru je obavezna ako osoba ne može da snizi temperaturu, ima osećaj gušenja tj. teškog disanja ili ako se pogoršava osnovna bolest. Najčešća komplikacija respiratornih virusnih infekcija je upala pluća i iz tog razloga je važno da se na vreme javimo lekaru, kako bi se otpočelo sa odgovarajućom terapijom – kaže dr Dragana Đukić.