Ezofagitis je naziv za upalu sluznice jednjaka izazvanu delovanjem infektivnih, hemijskih ili mehaničkih iritanasa.
Ezofagus (jednjak) je cevast organ koji sprovodi hranu od usta do želuca.
Retko javlja kod zdravih osoba, odnosno obično ovo stanje viđamo kod osoba sa smanjenim odbrambenim sposobnostima jednjaka, smanjenom peristaltikom, lokalnom infekcijom koja se širi u jednjak.
Tipovi ezofagitisa
Eozinofilni ezofagitis se javlja kod dece, i nastaje usled nakupljanja eozinofila (zapaljenskih ćelija) u sluznici jednjaka. Dešava se usled prenaglašene reakcije organizma na neki alergen poput :
- Mleka
- Soje
- Jaja
- Pšenice
- Kikirikija
- Školjki
Ezofagitis izazvan gastričnim refluksom – najčešće se javlja u sklopu gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB). Usled smanjenog tonusa ezofagealnog sfinketra dolazi do vraćanja želudačnog sadržaja u jednjak što dovodi do oštećenja sluznice jednjaka i zapaljenja – ezofagitisa.
Ezofagitis uzrokovan upotrebom lekova – može nastati upotrebom lekova bez propratnog uzimanja vode. Zaostajanje lekova u jednjaku može uzrokovati zapaljenje. U ove lekove spadaju analgetici, antibiotici i bisfofonati.
Infektivni ezofagitis – faktori koji povećavaju rizik za nastanak ovog tipa ezofagitisa su HIV infekcija ili AIDS, dijabetes i maligna oboljenja. U odnosu na vrstu uzročnika razlikujemo:
- Mikotični ezofagitis – izazvan infekcijom gljivice Candide albicans, koja je sastavni deo normalne flore, ali usled smanjenih odbrambenih sposobnosti organizma ili dugotrajene upotrebe antibiotika može postati patogena.
- Virusni ezofagitis – najčešći uzročnici su herpes simpleks virus tip-1, citomegalovirus i varičela zoster virus.
- Bakterijski ezofagitis – ugalvnom uzrokovan Gram pozitivnim baketrijama, kod osoba sa oštećenjem sluznice ili nazo-gastričnom sondom. Može sejaviti u sklopu tuberkuloze ili sifilisa.
Faktori rizika
Faktori koji povećavaju rizik za nastanak ezofagitisa su:
- Oslabljen imuni sistem, uzrokovan HIV-om ili AIDS-om, leukemijom ili limfomom
- Hijatus hernija
- Hemoterapija ili terapija zračenjem
- Lekovi protiv odbacivanja transplantata
- Imunosupresivni lekovi
- Upotreba aspirina i drugih antiinflamatornih lekova
- Konzumiranje alkohola i cigareta
- Gojaznost
Simptomi ezofagitisa
Tegobe umnogome zavise od vrste uzročnika, dužine njegov delovanja, prethodnih ošećenja sluznice i odbrambenih sposobnosti organizma.
Najčešći simptomi ezofagitisa podrazumevaju:
- Otežano gutanje (disfagiju)
- Bol prilikom gutanja
- Suvoća u grlu
- Promuklost
- Gorušica
- Refluks kiseline
- Bol u grudima koji se pojačava nakon jela
- Mučnina i povraćanje
- Gubitak apetita
- Kašalj
Dijagnoza
Ukoliko primetite simptome ezofagitisa, nemojte odlagati odlazak kod lekara. Za pregled pripremite dokumentaciju o prethodnim oboljenjima i lekovima koje uzimate.
Lekar će nakon anamneze i fizikalnog pregleda odlučiti da li je potrebno uraditi dodatna ispitivanja kojim se potvrđuje dijagnoza, poput :
- Radiološkog pregleda sa barijumskim kontrastom – ovom metodom se otkrivaju ulceracije ;
- Endoskopskog pregled jednjaka – preciznija metoda kojom je omogućena vizulazacija patoloških promena (kod gljivičnih infekcija se vide beli plakovi a kod virusnih ulkusi sa ćučkastim ivicama). Tokom endoskopije radi se biopsija za citološku, histološku i miskrobiološku analizu.
- Kod sumnje na eozinofilni ezofagitis trba uraditi alergološka ispitivanja
Terapija
Kao i kod svih ostalih oboljenja, metod lečenja zavisi od vrste uzročnika koja je dovela do oboljenja.
Lekovi koji se koriste u terapiji su :
- Antivirusni lekovi – kod virusnih ezofagitisa
- Fungicidi – za gljivične ezofagitise
- Antacidi i inhibitori protonske pumpe – ukoliko je ezofagitis izazvan pojačanim lučenjem kiseline
- Antibiotici – kod bakterijskih infekcija jednjaka
Kod zdravih osoba nekada nije ni potrebna terapija, već se simptomi sami povlače za 3 do 5 dana. Ukoliko simptomi traju duže ili primećujete pogoršanje simptoma, odmah se javite lekaru.
