Socijalizacija dece od ranog detinjstva može da pomogne u usavršavanju komunikacijskih veština, čak i u najranijem periodu života, dok se još nose pelene. Život u društvu svojih vršnjaka i socijalizacija pomažu deci da nauče kako da pozitivno i na odgovarajući način komuniciraju sa drugima. Socijalizacija je u tesnoj vezi sa mnogim drugim delovima razvoja deteta u prvim godinama života. Počinje kada se beba rodi i nastavlja se u odraslom dobu, sve vreme oblikujući svaku od tih faza razvoja.
Socijalizacija dece pomaže da klinci lakše dešifruju da li je osoba srećna ili tužna
Svaka interakcija koju dete ima, bez obzira koliko velika ili mala bila, pomaže mu da nauči jezičke veštine, da se nosi sa emocijama i da se ponaša u okviru društvenih normi. Kako dete raste, počeće da uči kako da identifikuje svoje misli i emocije. Takođe će prepoznati osećanja drugih oko sebe, moći će sama da dešifruju da li je osoba srećna ili tužna. Socijalizacija ih uči kako da kontrolišu stres, rešavaju konflikte i uklapaju se u komunikaciji sa drugima u svom okruženju.
– Socijalizacija daje prednost vršnjačkoj podršci i prijateljstvu koje može da ojača „osećaj sebe“. Prijatelji ne samo da pružaju emocionalnu podršku, već i daju povratne informacije koje, zajedno sa drugim važnim ličnostima, pomažu u oblikovanju osobe koja postajete – objašnjava dr Eric Storch, psiholog sa Menninger Department of Psychiatry and Behavioral Sciences na Baylor College of Medicine.
S obzirom na to, socijalna interakcija je neophodna od samog početka, smatra dr Storch. Za bebe i malu decu, provođenje vremena sa porodicom je ključno za razvoj.
Porodica i prijatelji su ono od čega zavisi socijalizacija dece
Porodica igra veliku ulogu u prvoj lekciji deteta u socijalizaciji. To je proces u kome pojedinci postaju funkcionalni članovi grupe i preuzimaju zajedničke vrednosti, ponašanja i verovanja te grupe. Sve to zajedno obezbeđuje strukturu ranih iskustava deteta. Članovi porodice su ti koji posmatraju kako da se deca nose sa svakom situacijom i svakom emocijom koju mogu da osete. Psiholozi kažu da deca uče da veruju dok gledaju kako članovi porodice rešavaju teške situacije, nesuglasice, ali i kako se ponašaju u srećnim momentima.
Druženjem, dete će naučiti da neguje empatiju, poboljša jezičke veštine, otkriće koncepte deljenja i timskog rada, postati samopouzdanije i bolje se pripremiti za školu. Uvežbavanje ovih koncepata kroz socijalizaciju pomoći će deci da stvore prijateljstva i stoga nauče kako da poštuju druge. Socijalizacija nije samo tipična definicija na koju obično pomislimo – druženje sa prijateljima i međusobno razgovaranje. Deca se možda igraju i razgovaraju sa svojim prijateljima, ali to podstiče mnogo više u njihovom razvoju. U početku će možda biti teško pustiti svoje dete da ode, ali ako roditelji dopuštaju deci da se samostalno razvijaju pokazaće se korisnim do kraja njihovog života.
Šta ako se dete muči u društvenom okruženju?
Iako ne postoji recept za savršenu količinu i vrstu socijalizacije dece, roditelji bi trebalo da se fokusiraju na svoju decu ako se ona bore u određenim društvenim situacijama,ako imaju nekih problema, savetuje dr Storch. To se može desiti zbog anksioznosti ili različitih interesa. Dr Storch tim pvoodm pominje pandemiju covid 19 zbog koje su deca bila van škole i drugih društvenih okruženja. Dok se većina dece oporavila, kako je primetio, neka su patila više od drugih i imala problem u ponašanju. Dr Storch predlaže da roditelji i staratelji pomognu detetu da uspe u društvenim situacijama na sledeće načine:
- Stvorite prilike za decu da budu svoja. Svako dete je drugačije. Neko uživa u sportu, dok drugi mogu da obožavaju svemir. Pronađite načine na koje deca mogu da komuniciraju sa drugima
- Podstičite preuzimanje rizika. Potrudite se da vaša deca izađu iz svoje zone udobnosti na bezbedan način
- Pridružite se grupama. Grupne aktivnosti mogu da pomognu deci da razviju društvene veštine
- Konsultujte stručnjaka za mentalno zdravlje. Kada ste zabrinuti zbog sposobnosti deteta da se normalno druži ili osećate zabrinutost u njegovom ponašanju, kao što su anksioznost i depresija, trebalo bi se obratiti lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje.
