Posao tek čeka psihoterapeute Foto: Shutterstock
Prema studiji nemačkog Univerzitetskog medicinskog centra Hamburg-Eppendorf (UKE), gotovo svako treće dete u Nemačkoj pokazuje psihološke probleme. To je rezultat drugog istraživanja takozvane studije „Copsi“ koje je predstavljeno prošle nedelje. Brige i strahovi ponovo su se povećali, a depresivni simptomi i psihosomatske tegobe, takođe, su sve više primetni, rekla je direktorka studije prof. Ulrike Ravens Sieberer na konferenciji za novinare, a prenosi nemački phoenix.de.
„Copsi“ studija je prva takve vrste u Nemačkoj. Od sredine decembra do sredine januara, više od 1.000 dece i mladih ljudi i više od 1.600 roditelja učestvovalo je u online upitniku. Studija se fokusirala na uzrast od 7 do 17 godina. Rezultati istraživanja pomoći će da se dobiju preporuke i naprave strategije kako bi se popravilo mentalno zdravlje dece i adolescenata, kako u Nemačkoj, tako i u drugim zemljama.
Evo šta su sve primetili stručnjaci iz Nemačke, koji se to sve problemi javljaju kod dece i tinejdžera, a kao posledica pandemije, ograničenog kretanja, „zaključavanja“ koje traje malo manje do godinu dana.
Nemci su se svih ovih meseci otkako je pandemija počela, bavili mentalnim zdravljem stanovništva, naročito dece i mladih. Zaključak je da pandemija i „zaključavanje“ ima dramatične posledice po decu, a pedijatri širom Nemačke primećivali su pogoršanje i dramatičan porast poremećaja u ponašanju. Neki mališani ne mogu da se sete vremena kada su mogli da idu bilo gde bez zaštitne maske. Nema vrtića ili škole, nema igre ili sporta…
Pedijatar Akel Gerschlauer je u decembru primetio krizu unutar krize. U poslednje tri nedelje pred Božić, on je lečio troje maloletnika koji su sami sebi isekli donji deo ruke. Gerschlauer kaže da takve slučajeve samopovređivanja kod dece obično vidi otprilike jednom u tri do šest meseci.
− Ovakva frekvencija je problem, kaže ovaj pedijatar, a naročito jer se sve dešava u vreme kada on čak ni ne viđa sve svoje pacijente redovno. Neki u potpunosti izbegavaju da dolaze na kontrole i preglede zbog straha od infekcije. Ali zato, njegov telefon u jedva da prestaje da zvoni, jer očajni roditelji stalno traže njegov savet.
– Došlo je do velike promene, jer sada roditelji uglavnom traže savete kada je reč o psihološkim problemima, od poremećaja koncentracije do poremećaja spavanja. Poslednjih meseci problemi mentalnog zdravlja su se masovno povećali– kaže ovaj nemački pedijatar. Gerschlauer je, takođe, portparol za štampu odeljenja za Severnu Rajnu nemačkog udruženja pedijatara. To ga dovodi u idealan položaj da proceni kako se 13,5 miliona maloletnika u zemlji suočava sa pandemijom koronavirusa. Kaže da su izveštaji koje dobija od kolega iz dana u dan sve dramatičniji.
− Mnogo je poremećaja u ponašanju, problema sa razvojem govora, a mnoga deca su se jako udebljala. Deca mnogo konzumiraju društvene mreže i igrice, a roditelji ih ne vode na zakazane preglede, jer se plaše infekcije − kaže pedijatar Akel Gerschlauer i dodaje da on i njegove kolege u ovoj fazi mogu samo da stvore nejasnu predstavu o svim efektima zaključavanja na decu i tinejdžere. Takođe, pojačava se bojazan oko zlostavljanje dece u porodici, od čega je većina i dalje skrivena od pedijatara, a naročito u vreme dok su u Nemačkoj na snazi mere protiv pandemije. Već je, kažu stručnjaci, jasno da će Nemačka morati da uloži velika sredstva u vraćanje stotina hiljada devojčica i dečaka na pravi put.
− Biće to ogroman zadatak. U naredne dve godine trebaće nam plan akcije i ogromno povećanje osoblja. Iznad svega, trebaće nam najmanje 50 odsto više psihoterapeuta − kaže Akel Gerschlauer.
U Nemačkoj već četrdeset godina postoji telefonska linija za pomoć deci i tinejdžerima, kako bi mogli da se obrate za pomoć kada su na primer, zaljubljeni, kada imaju problema u školi ili se svađaju sa roditeljima. Danas su ove linije prva ruka spasa za decu koja se bore sa problemima tokom „zaključavanja“. Čak i deca od osam godina traže savet. Jedna nemačka televizija je objavila podatak da se čak 461.000 dece i tinejdžera prošle godine obratilo za pomoć preko ovih telefonskih linija. Ali i roditelji pozivaju telefonske brojeve za pomoć kako bi razgovarali o problemima vezanim za decu, o pubertetu ili porodičnim sukobima u koje ulaze zbog ograničenog kretanja.
− Tokom 2020. godine zabeležen je nagli porast broja ljudi koji koriste i uslugu ćaskanja na mrežama, koji je porastao za trećinu tokom 2019. Pored 3.000 obučenih telefonskih savetnika, na ćaskanjima sada radi još 80 zaposlenih. Deca pišu da su „svi kod kuće pa ne mogu da razgovaraju telefonom“ i da zato koriste čet. Ali, zabrinute majke i očevi čekaju da deca legnu u krevet, pa onda pozivaju posebnu liniju za roditelje. Konsultacije za roditelje porasle su za 64 odsto u 2020. godini u odnosu na prethodnu godinu – kažu stručnjaci iz Nemačke i navode da su teme razgovora najčešće problemi zbog zaključavanja.
− I iz dana u dan je sve gore. Ove nedelje imali smo pozivaoca koji je rekao da je zavidan Austriji jer već izlaze iz zaključavanja – kaže Anna Zacharias, službenik za odnose s javnošću za liniju za pomoć.
Ulla Baumgartner-Schmaing, socijalna radnica koja se već 18 godina bavi zaštitom dece, kaže:
− Ako su roditelji zabrinuti zbog korona virusa, to ima direktan efekat na decu. Imamo primer da jedan mališan ni u kom slučaju nije hteo da ide u vrtić iz straha da ne dobije korona virus. A onda se ispostavilo da je majka prestravljena od virusa. Njen strah strah se „prelio“ na dete.
Ulla Baumgartner-Schmaing vodi mesto okupljanja roditelja i dece u Bonu koje trenutno pohađa 20 dece, od kojih je većina mlađa od tri godine.
− To su deca koja ne mogu da se sete vremena kada ljudi nisu nosili maske, kada su deca mogla da se okupe u velikom broju i kada nije bilo čestog pranja ruku. Možda su ova deca u stanju da se lakše nose sa ograničenjima nego njihova starija braća i sestre, koji često sa tugom u očima gledaju na prazne parkove i ulice. Najmanji ugrađuju novu normalnost i u svoje igre i stavljaju maske za lice na svoje lutke i medvediće. U tom smislu, korona kriza je za njih deo normalnosti – kaže Ulla Baumgartner-Schmaing, socijalna radnica iz Bona.