Ljudi koji provode puno vremena sedeći, na poslu i kod kuće, suočavaju se sa značajno većim rizikom od razvoja demencije u poređenju sa onima koji imaju manje sedentarni način života Foto: Shutterstock
U studiji koja je objavljena u National Library of Medicine, istraživači su dobili rezultat da ljudi koji provode puno vremena sedeći, na poslu i kod kuće, suočavaju se sa značajno većim rizikom od razvoja demencije u poređenju sa onima koji imaju manje sedentarni način života. Za to se znalo i ranije, ali je iznenađujuće da štetni efekti prekomernog sedenja i dalje postoje čak i za pojedince koji redovno vežbaju. Dakle, nije dovoljno samo da vežbate, vaš način života morate da učinite manje sedentarnim.
Studija je ispitivala povezanost sedentarnog stila života i obolevanja od demencije kod 49.841 osoba starosti 60 ili više godina. Rezultati su pokazali da produženo vreme provedeno u sedentarnim aktivnostima povećava rizik od demencije. Pored toga, ovo istraživanje naglašava dalekosežne posledice produženog sedenja, koje utiče ne samo na fizičko zdravlje već i na mentalno zdravlje. Prethodne studije su pokazale da su osobe koje sede duže vreme tokom dana, bilo u kancelariji, tokom putovanja na posao ili ispred ekrana, podložnije stanjima kao što su bolesti srca, gojaznost, dijabetes i imaju veći rizik od nastanka prerane smrti. Zanimljivo je da je studija pokazala i da sedenje može čak da anulira koristi koje dobijemo redovnim vežbanjem.
Neke ranije studije su sugerisale da postoji veza između sedenja i lošijeg pamćenja, pa i nastanka demencije i Alchajmerove bolesti, kao njenog najčešćeg oblika, ali su se oslanjale na podatke o vremenu sedenja učesnika koje su oni sami prijavili, što može biti nedovoljno precizno. Da bi ovo izbegli istraživači su koristili objektivne merenje sedentarnog ponašanja, koristeći podatke iz „UK Biobank“ – baze podataka koja sadrži detaljne informacije o životima, zdravlju i smrtnosti stotina hiljada osoba u Velikoj Britaniji.
Učesnici studije „UK Biobank“ nosili su napredne uređaje za praćenje aktivnosti nedelju dana kako bi tačno zabeležili svoje kretanje i periode neaktivnosti tokom dana. Nakon proučavanja podataka, istraživači su identifikovali da su pojedinci koji su sedeli najmanje 10 sati dnevno, što je uobičajena pojava, bili suočeni sa 8% većim rizikom od razvoja demencije u narednih sedam godina u poređenju sa onima koji su provodili manji broj sati sedeći. Kako se vreme provedeno u sedenju povećavalo, povećavao se i rizik, a oni koji su sedeli najmanje 12 sati dnevno suočavali su se sa zapanjujućim 63% većim rizikom od demencije. Ono što je istraživače iznenadilo je to što samo vežbanje nije značajno smanjilo rizik od demencije. Čak i osobe koje su redovno vežbale, ali su proveli 10 ili više sati sedeći, bili su podložni demenciji kao i oni koji su minimalno vežbali.
Može li povremeno ustajanje i pravljenje kratkih pauza tokom sedenja umanjiti ili ublažiti rizik od nastanka demencije, pročitajte u nastavku teksta na Vitality.rs.