Alkohol smanjuje efikasnost produženog dejstva ovog leka Foto: Shutterstock
Alkohol može da promeni način rada beta blokatora. Ljudi koji ih piju treba da razgovaraju sa lekarom o rizicima, a u nekim slučajevima će možda morati i da prestanu da ih uzimaju.
Iako je na ovu temu obavljen neveliki broj istraživanja, treba biti posebno na oprezu ako se ove dve supstance uzimaju istovremeno.
Da li ove dve supstance mogu da se kombinuju?
Mešanje alkohola i beta blokatora može da prouzrokuje neprijatne, a ponekad i opasne neželjene efekte. Efekti zavise od specifičnog beta blokatora, količine alkohola koju osoba popije i zdravstvenog stanja zbog kojeg pacijenta.
Alkohol smanjuje efikasnost produženog dejstva ovog leka. Kada ga osoba uzima sa alkoholom, on se brže oslobađa u telu, što povećava rizik od neželjenih efekata.
Jaka pića skraćuju dejstvo
U jednoj studiji koja je laboratorijski ispitivala interakciju alkohola i beta blokatora, utvrđeno je da je u periodu od oko 2 sata, oslobođeno 89 odsto leka, u kombinaciji sa 40 odsto alkohola. Kombinovan sa manje alkohola, sa 5 odsto, u istom periodu oslobođeno je 17 odsto istog medikamenta. Ovo otkriće pokazuje da jaka pića mogu da učine da lek deluje drugačije, odnosno da se on brže oslobađa u organizmu, što terapija ne predviđa.
Šta sa onima koji često piju?
Neka istraživanja su testirala dejstvo beta blokatora kod ljudi koji piju. Studija slučaja iz 2019. godine detaljno opisuje slučaj 75-godišnjaka sa atrijalnom fibrilacijom. Lekari su pre pijenja prepisali beta blokatore kako bi sprečili atrijalnu fibrilaciju i lečenje je uspelo. Stoga beta blokatori mogu da pogoduju nekim srčanim bolesnicima, ali samo pod nadzorom lekara.
Nekoliko nedavnih studija testiralo je beta blokatore kod ljudi koji piju. Mnogo starije istraživanje, iz 1990. godine, pokazalo je da jelek i dalje kontrolisao krvni pritisak kod muškaraca koji su pili. Istraživanje je, međutim, sprovedeno na malom uzorku, pa je potrebno nastaviti sa analizom ovog fenomena.
Koji su efekti?
Malo nedavnih istraživanja testiralo je potencijalne efekte beta-blokatora kada osoba pije. Kao rezultat, istraživači ne znaju kako određene doze beta blokatora „odgovaraju“ na različite količine alkohola.
Generalno, alkohol može da smanji efikasnost beta blokatora, verovatno promenom njihovog oslobađanja u telu ili brzinom kojom ih telo metaboliše.
Alkohol, posebno prekomerno pijenje, takođe može da dovede do problema sa visokim krvnim pritiskom i srčanim ritmom, kao i do hroničnih zdravstvenih problema, poput visokog holesterola, koji povećavaju rizik od srčanih bolesti. Osoba koja uzima beta blokator za bolest srca može od njega da ima manje koristi ako pije alkohol, posebno u velikim količinama.
Veći rizik od neželjenih dejstava
Alkohol takođe može da poveća rizik od određenih neželjenih efekata beta blokatora, posebno kada dovodi do toga da telo brže apsorbuje formulu sa produženim oslobađanjem, što terapija ne predviđa.
Neki neželjeni efekti beta blokatora uključuju: vrtoglavicu, mučninu, osećaj hladnoće, zbunjenost, otežano disanje, nizak krvni pritisak, probleme sa spavanjem.
Koji su rizici?
Pored smanjenja efikasnosti beta blokatora, alkohol može da poveća rizik od ozbiljnijih efekata ovih lekova. Tu spadaju pogoršanje srčane insuficijencije i arterijska insuficijencija.
Naglo zaustavljanje beta blokatora može ljude sa hipertiroidizmom da uvede u zdravstvene rizike, poput tiroidne ouje, odnosno poremećaja rada štitaste žlezde. Ova bolest utiče na sposobnost tela da reguliše mnoge procese, i zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ljudi nikada ne bi trebalo da prestanu da koriste beta blokatore samo da bi mogli da piju.
Šta ako ste uzeli lek, a popili ste alkohol?
Slično tome, osoba koja pije, a zatim doživi neželjene efekte, treba da pozove lekara, ali i da nastavi da uzima lek. Šansa od smanjenja dejstva beta blokatora je veća od rizika koji nosi istovremeno pijenje ove dve supstvance.
Čemu zapravo služe beta blokatori?
Beta blokatori, koje lekari ponekad nazivaju beta-adrenergičkim blokatorima, usporavaju ili zaustavljaju oslobađanje hormona epinefrina i norepinefrina, odnosno adrenalina i noradrenalina, u nekim delovima tela. Pritom usporavaju rad srca i smanjuju silu kojom srce pumpa, snižavajući krvni pritisak.
Mogu da pomognu kod određenih zdravstvenih problema sa srcem, uključujući: bol u grudima, nepravilnosti u srčanom ritmu, kao što je atrijalna fibrilacija, povišen krvni pritisak, srčana insuficijencija.
Beta blokatori takođe mogu da spreče srčani udar kod ljudi koji imaju istoriju ovog kardiovaskularnog događaja. U nekim slučajevima mogu da se primenjuju za lečenje anksioznosti ili migrene.
Neželjeni efekti lekova
Većina dobro podnosi beta blokatore, ali oni mogu da izazovu neke neželjene efekte. Ljudi sa vrlo niskim krvnim pritiskom, vrlo sporim otkucajima srca, loše kontrolisanom srčanom insuficijencijom i nekim poremećajima bubrega možda neće moći bezbedno da uzimaju beta blokatore.
Razgovor sa lekarom pre pijenja alkohola
Ljudi sa istorijom poremećaja upotrebe alkohola ili prekomernog pijenja treba da razgovaraju sa lekarom pre nego što uzmu beta blokatore ili bilo koje druge lekove. U nekim slučajevima umereno uzimanje alkohola može čak da pomogne zdravlju srca.
Nije preporučljivo piti alkohol tokom uzimanja terapije beta blokatora, posebno ne bez prethodnog razgovora sa lekarom. Međutim, jedno piće alkohola sa beta blokatorom verovatno neće izazvati ozbiljne neželjene efekte, posebno kod ljudi koji dobro podnose ove lekove. Ipak, oni koji žele da nastave da piju, treba prethodno da razgovaraju sa kardiologom.
