Zelje spada u biljke visoke nutritivne i kulinarske vrednosti, koje možemo da koristimo na različite načine. Ajurvedska, kao i druge narodne tradicionalne medicinske metode beleže viševekovnu upotrebu, koje su našle uporište i u kliničkim studijama sa brojnim pozitivnim zaključcima o zdravstvenim prednostima zelja.
Zelje i različiti potencijali: Od antioksidativnih do antikacerogenih
Istraživanja su pokazala širok spektar bioloških i farmakoloških potencijala zelja. Odnose se pre svega na antioksidativna, antikancerogena, antifungalna, antibakterijska, antiinflamatorna i druga potencijalno korisna svojstva. Fitohemijske analize su pokazale prisustvo antrahinona, hromona, flavonoida i eteričnih ulja. Pored toga, jedinjenja dobijena iz prirodnih izvora ove biljke poznata su po svojim antikancerogenim efektima. Sastav zelja uključuje vinkristin, vinblastin, paklitaksel i kamptotecin, kao i njihove derivate. Sve su ovo supstance čiji ekstrakti se koriste i kao sastavna komponenta različitih medikamenata.
Koje hranljive materije sadrži zelje
Studije su pokazale da sadrži značajnu količinu masti, vlakana, ugljenih hidrata, proteina, minerala i vitamina. Zelje je, inače, biljka koja je igrala važnu ulogu u vremenima nestašice hrane pored toga što se koristila u narodnoj medicini.
Jedna studija pakistanskih naučnika analizirala je nutritivnu vrednost različitih delova biljke i pokazala da je procenat proteina najveći u stabljici (15,72), a zatim u cvetu (1,76), listu (13,75), semenu (12,12). Nedavno istraživanje je takođe pokazalo da zelje sadrži vlakna (12,40 odsto), masti (2,83), proteine (11,95), ugljene hidrate (56,37) i 298 kalorija u 100 g.
Pored toga, ova biljka poseduje i fitokemikalije koje imaju povoljan uticaj na zdravlje ljudi. Pokazalo se da fitokemikalije kao što su proteini, glikozidi, ugljeni hidrati, flavonoidi, alkaloidi, tanini, fenoli, saponini i steroidi imaju lekovito dejstvo, uz fiziološku aktivnost u telu. Preliminarne fitohemijske studije su pokazale da zelje sadrži saponine, tanine, terpenoide, flavonoide, srčane glikozide i alkaloide. Takođe, detektovani su i siringinska kiselina, vanilin, cimetna, benzojeva, ferulinska i hlorogenska kiselina, miricetin, kvercetin, vitamin C i kempferol. Ovaj izveštaj potvrđuje da zelje ima visoku hranljivu vrednost u smislu makronutrijenata, mikronutrijenata i fitonutrijenata, neophodnih za bolje zdravlje.
Za koja stanja je korišćeno zelje uz dokazanu efikasnost
U nekim studijama je prijavljeno da su ekstrakti zalja imali toksične efekte na ljude izazivajući dizenteriju i bolove u želucu. Svi oni su već imali probleme sa digestivnim sistemom i osetljiv želudac.
Najrasprostranjeniju upotrebu zelje ima kao povrtarska kultura. Međutim, listovi zelja rashlađuju, imaju diuretička svojstva i potvđeno je kliničkim istraživanjima da su korišćeni kao rashladni agens i adstringent. U manjoj meri koren, a više list, koristi se kod kožnih oboljenja.
I nekoliko drugih nezavisnih studija je pokazalo da je zelje efikasno protiv oboljenja integumentarnog sistema (koža, dlake…), gastrointestinalnih poremećaja, posebno dijareje, za zarastanje rana i kožne alergije. Ako se svež koren žvaće, pomaže u lečenju otoka desni. Studija Farook i saradnika objavljena u Journal of Medicinal Plants Research izvestila je da se ekstrakt korena zelja koristi protiv zatvora. Dve kašike ekstrakta korena treba pomešati se čajem od listova zelja i uzimati petnaest dana, ne više od jedne šolje.
U nizu istraživanja proučava su antitumorska, antidermatitisna, antiinflamatorna, laksativna, diuretička svojstva. Ajaib i saradnici su u Ethnobotanical Study Of Some Plants Of Darguti izvestili da se listovi zelja dentatus kao karminativ (protiv gasova), diuretik i stomahik (pojačava rad želuca).
