Voće i povrće su odlični saveznici za naše dobro zdravlje, ali neke vrste, u poređenju sa drugima, imaju manje šećera i kalorija i više vitamina. Ovde spada upravo grožđe, voće koje se veoma ceni i konzumira u svetu i za proizvodnju vina.
Grožđe pomaže u smanjenju rizika od srčanih bolesti i starenja mozga Foto: Shutterstock
Grožđe sadrži vredne supstance kao što su resveratrol i oligomerni proantocijanidini (OPC). Reč je o antioksidansima sposobnim da se suprotstave slobodnim radikalima koji oštećuju ćelije u našem organizmu
Postoje različite vrste grožđa i glavna razlika očigledno leži u boji – crveno, crno i belo. Obično jednu vrstu biramo u odnosu na drugu samo na osnovu ukusa, ne pitajući se da li različite nutritivne karakteristike. Ali koje je grožđe najkorisnije za zdravlje?
Sa stanovišta količine minerala i vitamina, varijacije između različitih sorti grožđa su minimalne. Sve sorte se uglavnom sastoje od vode i bogate su fruktozom. Jasno je da što su slađe, to sadrže više fruktoze. Ali ako se jede u pravim količinama, sve vrste grožđa su zdrava užina bez masti.
Grožđe sadrži vredne supstance kao što su resveratrol i oligomerni proantocijanidini (OPC). Reč je o antioksidansima sposobnim da se suprotstave slobodnim radikalima koji oštećuju ćelije u našem organizmu. Oni štite od oštećenja krvnih sudova, pomažu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Razlika je u UV boji: crvene i crne sorte sadrže više antioksidanata u odnosu na belu zahvaljujući tamnom pigmentu koji deluje kao redukciono sredstvo radikala. S ove tačke gledišta, crno i crveno grožđe su najbolji izbor za zdravlje. Seme i kožica crvenog grožđa, osim toga, bogate su resveratrolom i OPC, a u kožici i semenkama je i najveća količina vlakana. Zato bi bilo idealno da se grožđe jede zajedno sa semenkama i kožicom.
U poređenju s drugim vrstama voća, grožđe nije bogato vitaminima i mineralima, ali njegova jača strana su fitohemikalije. Studije su pokazale da pomaže u smanjenju rizika od srčanih bolesti i starenja mozga. Crveno ili crno grožđe sadrži resveratrol, katehine i proantocijanidine, koji se dovode u vezu sa prevencijom različitih tumora, uključujući tumor dojke, debelog creva i pluća. Ukoliko se grožđe stavlja u frižider u velikoj meri se smanjuju nivoi fitohemikalija, pa je najbolje da ga držite u činiji.
Pulpa grožđa bogata je vitaminima B1, B6, B2, A i C, sadrži minerale soli, bakar, gvožđe, magnezijum, cink, kalijum i natrijum, kao i organske kiseline, jabučne, vinske (sa specifičnim antikancerogenim svojstvima za rak prostate) i limunske. U kožici crvenog grožđa koncentrisani su brojni polifenoli (pre svega resveratrol), koji smanjuju potrošnju energije, nakupljanje masti u jetri, šećer u krvi, pa čak i krvni pritisak. Ovo voće je niskokalorično – 100 grama ima oko 60 kalorija. Visoko prisustvo antioksidanata, vitamina i minerala, daju grožđu korisna svojstva za zdravlje.
Grožđe bi trebalo umereno da konzumiraju pacijenti koji u okviru terapije za lečenje srčanih bolesti uzimaju beta-blokatore, kao i oni koji imaju probleme sa bubrezima, jer se za njih preporučuje hrana sa umerenom količinom kalijuma. U slučaju dijareje, trebalo bi izbegavati grožđe zbog njegovog dejstva protiv zatvora.