Centar za kontrolu i prevenciju infektivnih bolesti (CDC) intenzivno radi na tome da sazna nešto više o čitavom nizu kratkotrajnih i dugotrajnih posledica na zdravlje koji se povezuju sa covid 19. Kako pandemija teče tako saznajemo da covid 19 zahvata mnoge druge organe pored pluća i da postoje brojni načini na koje infekcija može da utiče na nečije zdravlje. O ovim posledicama za eKlinika portal govori prof. dr Darko Nožić, načelnik Klinike za infektivne bolesti VMA.
Dugotrajni simptomi covid 19
Sve je više onih koji su preležali covid 19, a još uvek se osećaju loše. Imaju problema sa umorom, lupanjem srca, bez snage su… zašto?
− Tako je, dok se većina obolelih od covid 19 oporavi i vrati u svoje pređašnje zdravstveno stanje, neki pacijenti mogu da imaju simptome koji mogu da traju nedeljama, pa čak i mesecima nakon oporavka od akutne bolesti. Čak i osobe koje nisu bile na bolničkom lečenju i koje su imale blag oblik bolesti mogu da imaju simptome koji ne prolaze ili se naknadno javljaju. Započete su višegodišnje kliničke studije da bi se ova pojava podrobnije ispitala. CDC nastavlja da radi kako bi otkrili koliko su česti ovi simptomi, za koje pacijente je najveća verovatnoća da će ih dobiti i da li će na kraju ovi simptomi postati blaži ili nestati.
Od lakših do sve težih posledica
Koji su to najčešći simptomi koji ostaju i kada test na koronu bude negativan?
− Među najčešćim dugotrajnim simptomima na koje se pacijenti žale su: zamor, otežano disanje (kratak dah), kašalj, bolovi u zglobovima, bol u grudima. Ali pacijenti se žale i na još jednu grupu dugotrajnih simptoma: teže se koncentrišu i razmišljaju (ovaj simptom se još naziva i ‚‚zamagljeno rasuđivanje“ – brain fog), depresivnost, bolovi u mišićima, glavobolja, povremena povišena temperatura, ubrzan rad ili lupanje srca (palpitacije).
Ozbiljnije dugotrajne komplikacije su, izgleda, ređe, ali, na žalost ima i takvih slučajeva…
− Neki pacijenti su se žalili na veoma ozbiljne simptome, a to su oni koji pogađaju različite sisteme organa. Među njima su: kardiovaskularni: upala srčanog mišića; respiratorni: poremećaj funkcije pluća; renalni: oštećenje bubrega; dermatološki: osip na koži, opadanje kose; neurološki: problemi sa čulima ukusa i mirisa, snom, otežana koncentracija, problemi sa pamćenjem; psihijatrijski: depresija, anksioznost, promene raspoloženja. Još uvek se ne zna koliko su značajne ove posledice na duge staze. CDC intenzivno istražuje i obaveštava kliničare koji se bave covid-om 19 o najnovijim saznanjima kako podaci budu pristizali, ali i uticati na odgovor javnog zdravstva na covid 19.
Maske, distanca, pranje ruku….
Naravno, da podsetimo, najbolji način da ne dođe do ovakvih posledica je da se ne zarazimo…
− Najbolji način da se spreče ove dugotrajne komplikacije je da se spreči širenje covid 19. Najdelotvornije strategije za sprečavanje infekcije među omladinom i odraslima su nošenje maski na javnim mestima, stajanje na udaljenosti od najmanje 1,5 metara od drugih ljudi, često pranje ruku, izbegavanje gužve i boravka u zatvorenim i slabo provetrenim prostorijama.
