Martina Gluščević, naučnica iz SAD, studentkinja pete godine doktorskih studija biomedicinskih nauka Koledža za medicinu i nauku čuvene američke „Mejo“ klinike, pojasnila je koje su razlike između vakcina protiv covid 19 kojima svet trenutno raspolaže.
− Vakcine koje sada svet ima razlikuju se jedna od druge. Postoje dve kategorije vakcina. Jedna su RNK, druge su DNK. Razlika je u tehnologiji proizvodnje, kao i načinu na koji se vakcina dostavlja do organizma i ćelija. Prve dve vakcine koje su proizvedene, Pfizer/Biontech i Moderna, koriste RNK kao izbor da se izazove reakcija imunog sistema. One kao vektor prenosa genetskog materijala virusa koriste jednostavne lipidne čestice, to su masne kiseline koje na neki način zarobe informacionu RNK unutar te čestice i pošto na površini naših ćelija imamo isto masne kiseline, možete da zamislite kada na površini vode imate dve kapljice ulja, kada se one približe spoje se u jednu. Na sličan način RNK koja je zarobljena unutar ovih masnih čestica kada dođe u kontakt sa ćelijom ispustiće RNK unutar ćelije i ta RNK se onda prevodi u taj famozni spajk protein na koji mi treba da proizvedemo imuni odgovor – rekla je Martina Gluščević za TV Prva.
DNK tehnologija
AstraZeneca/Oxford vakcina, kao i vakcina Johnson & Johnson spadaju u drugačije vakcine.
− Ove vakcine koriste DNK tehnologiju. Ta tehnologija kao vektor ili prenosilac genetskog materijala koristi ostatke virusa, adeno virusa. To je virus za koji do sada nije nikada dokazano da izaziva bilo kakvu imunoreakciju u našem organizmu. Ali, važno je da se ovde ne koristi kompletan virus, iz tog virusa je izvađen deo genetskog materijala koji bi omogućio komplikacije. Taj virus je bukvalno samo nosač, možete da ga uporedite sa automobilom iz kojeg je izvađen motor, možete i dalje da sednete u njega, ali ne možete da vozite. Na sličan način će se DNK staviti u ostatke tog virusa i onda kada se ubrizga u ćeliju, virus u kontaktu sa ćelijom može da uđe.
Mnogo para – mnogo vakcina
Ipak, iako i proizvođači vakcina i virusolozi objašnjavaju kako se do vakcina došlo, ljude zbunjuje činjenica da su vakcine proizvedene veoma brzo, jer se zna da za pronalazak, testiranje i kasnije proizvodnja vakcina zahteva više godina. Zato je mnogo ljudi skeptično koliko su sve ove vakcine najpre bezbedne, a potom i delotvorne. Martina Gluščević ovako to objašnjava:
Martina Gluščević, srpska naučnica koja živi i radi u Americi Foto: Instagram
− Nekoliko aspekata je dovelo do brzog pravljenja vakcine. Prvo, ova pandemija koja je vrlo širokih razmera, zahvatila je ceo svet, pa je dovela do toga da se ogromne količine novca uliju u pravljenje ove vakcine. Svako ko se bavi naukom zna da je nauka ekstremno skupa i najčešći ograničavajući faktor je novac. Prvo, velika količina novca je data za vakcine, drugo RNK tehnologija za vakcine je mnogo jednostavnija nego korišćenje proteina ili umrtvljenih delova virusa kao što se to radilo ranije, iz razloga što svaka kompanija prozvodi proteine i pročišćava ih na različite načine i svaki taj korak mora da se odobri od strane agencije za hrane i lekove. Što se tiče RNK vakcine, proizvodnja je jako jednostavna i ista je za različite kompanije, tako da je Agencija za hranu i lekove imala manje posla što se tiče proveravanja različitih koraka. Takođe, vakcina je prošla urgentan proces odobrenja, zbog toga što se nalazimo u ovakvoj situaciji.
