Otkako je počela masovna vakcinacija građana protiv covid 19 u Velikoj Britaniji i SAD, osim interesovanja o alergijskim reakcijama na vakcinu, bilo je i mnogo pitanja o tome da li trudnice smeju da prime vakcinu protiv korona virusa. Zainteresovanost za ovu ne temu ne treba da iznenanđuje s obzirom na to da klinička ispitivanja vakcina protiv covid 19 isključuju trudnice. I to nije ništa iznenađujuće. Jer trudnice se često izostavljaju iz kliničkih istraživanja zbog složenosti trudnoće, ali i brige zbog potencijalnih posledica i štete koju bi vakcina mogla da ima na fetus. Zabrinutost trudnica jeste opravdana jer raspolažu sa vrlo malo podataka koji će im pomoći da odlučuju o vakcinaciji.
Profesor imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu Emina Milošević kaže da se trudnicama savetuje da preskoče vakcinaciju, jer one nisu bile uključene u treću fazu ispitivanja vakcina, baš kao ni osobe sa anafilaksijom i alergijama.
– Američke preporuke daju mogućnost trudnicama i dojiljama da se vakcinišu, ako žele. Iz sastava vakcina ne vidi se da postoji bojazan za neku opasnost po njih – kaže Emina Milošević i dodaje da se vakcina ne preporučuje ljudima koji su imali ozbiljne alergijske reakcije, ako se ne zna čime su reakcije bile izazvane. Smatra se, kako kaže, da polietilen glikol može da izazove potencijalne alergijske reakcije, iako samo u izuzetno retkim pojavama.
S druge strane, podaci o infekciji korona virusom tokom trudnoće nisu zanemarljivi. Trudnice koje se zaraze virusom imaju veći rizik od ozbiljnih simptoma i komplikacija, a pokazalo se i da može postojati povećan rizik od prevremenog porođaja. Ruth Faden, bioetičarka sa Instituta Johns Hopkins, koja proučava politiku vakcina, ističe da oklevanje da se trudnice uključe u istraživačke grupe ima dugu istoriju. Kako navodi, neuključivanje trudnica je etički složena situacija, jer sve što uradite trudnici ima šanse da utiče na potomstvo u razvoju.
Kada je počela vakcinacija u SAD, Američka agencija za hranu i lekove FDA ostavila je izbor trudnicama da li žele ili ne da prime vakcinu, umesto da ih u potpunosti isključe iz ovog procesa. U javnosti su se tada čule rasprave da su trudnice, medicinske setre koje rade u intezivnoj nezi ili u staračkom domu, pod većim rizikom od dobijanja covid 19 od bilo kakvih potencijalnih neželjenih efekata vakcine. Američki koledž akušera i ginekologa je, na primer, bio vrlo oštar u preporuci koja je glasila: „vakcine protiv covid 19 ne bi trebalo uskratiti trudnicama koje ispunjavaju kriterijume za vakcinaciju“. Slična, neobavezujuća uputstva izdali su i Centri za kontrolu i prevenciju bolesti u kojima se navodi da „trudnice koje rade u zdravstvu mogu da biraju da li će da se vakcinišu ili ne“.
Dve do sada odobrene vakcine protiv covid 19 koriste novu tehnologiju koja nije proučavana u trudnoći. Stručnjaci kažu da je moguće da bi mRNK i mehur u kome putuje, napravljeni od lipidnih nanočestica, mogli da prodru u placentu. To bi, u teoriji, moglo da izazove upale u materici koje bi mogle da budu štetne za mozak fetusa u razvoju. Ili se to ne bi desilo, a nove vakcine mogle biti potpuno da budu sigurne za trudnice, poput vakcina protiv gripa. Jednostavno, o ovoj temi još nema preciznih, naučno zasnovanih podataka.