Više od godinu dana nakon pojave bolesti covid 19, još uvek postoje misterije kada je u pitanju ova bolest. Ne znaju se odgovori na pitanja: Zašto se neki ljudi ozbiljno razbole? Zašto se oštećenja pluća ponekad i dalje pogoršavaju iako izgleda kao da se telo očistilo od virusa SARS-CoV-2? Šta se krije iza produžene bolesti, koja traje mesecima, kod ljudi sa dugom covidom? Naučnici tvrde da sve veći broj studija ukazuje da bi neka od ovih pitanja mogla da budu objašnjena činjenicom da se imuni sistem pogrešno okreće protiv tela ili fenomenom poznatim kao autoimunitet.
„Loša“ antitela izazivaju dugoročna oštećenja
Početkom pandemije, istraživači su ustanovili da neki ljudi imaju preaktivan imunološki odgovor na infekciju covid 19. Signalni proteini imunog sistema, nazvani citokini, mogu da se povećaju do opasnih nivoa, što dovodi do „citokinskih oluja“ i oštećenja sopstvenih ćelija u telu. Klinička ispitivanja su sada pokazala da izgleda da neki lekovi, koji u velikoj meri prigušuju imunološku aktivnost, smanjuju stopu smrtnosti kod kritično obolelih, ako se primene u pravo vreme. Ali, naučnici koji proučavaju covid 19 sve više ističu i ulogu autoantitela – „loših“ antitela koja napadaju ili elemente imunološke odbrane tela ili specifične proteine u organima kao što je srce. Za razliku od citokinskih oluja, koje imaju tendenciju da uzrokuju sistemske kratkotrajne probleme, imunolozi smatraju da autoantitela rezultiraju ciljanim, dugoročnim oštećenjima.
Autoantitela prave pustoš u telu tokom infekcije
Istraživači takođe imaju dokaze da autoantitela igraju značajnu ulogu u mnogim zaraznim bolestima. Postoji nekoliko teorija koje objašnjavaju kako se autoimunost može pojaviti od covid 19 do drugih infekcija. Neki ljudi mogu da budu skloni stvaranju autoantitela koja su sposobna da u organizmu naprave pustoš tokom infekcije. S druge strane, infekcije mogu čak da pokrenu proizvodnju autoantitela. Ako istraživači uspostave vezu, mogli bi i da pronađu načine lečenja, kako od posledica covid 19, tako i drugih bolesti izazvanih virusima.
Pronađena autoantitela koja oslabljuju imuni sistem
Krajem septembra 2020, grupa koju je vodio dr Jean-Laurent Casanova na Rockefeller University u Njujorku, izvestila je da više od 10 odsto od 987 osoba sa teškim oblikom covid 19 ima antitela koja napadaju i blokiraju delovanje molekula interferona tipa 1, koji obično pomažu u jačanju imunološkog odgovora protiv stranih patogena. Istraživači kažu da je to bila zapanjujuća proporcija, jer su vrste antitela kod ljudi obično veoma različite i niko u kontrolnoj grupi za istraživanje nije imao ova antitela. Takođe, uočili su antitela kod ljudi pre infekcije covid 19, pa dr Casanova smatra da bi neki ljudi mogli biti genetski predisponirani da ih proizvode. Zanimljivo je i da su autoantitela bila češća kod muškaraca nego kod žena, što je mogući faktor zbog kojeg covid 19 teže pogađa muškarce.
Ljudi prirodno proizvode mnogo različitih vrsta antitela, uključujući autoantitela Foto; Shutterstock
SARS-CoV-2 utiče da telo stvara autoantitela koja napadaju njegova sopstvena tkiva
Drugi istraživački tim pregledao je 194 pacijenta i zdravstvenih radnika koji su imali različitu težinu covid 19. Njihova studija utvrdila je veću moć autoantitela protiv imunog sistema kod zaraženih osoba nego kod neinficiranih ljudi. Pronašli su autoantitela koja su napala B ćelije, kao i neka koja su napala interferon. Ova studija takođe pokazuje da SARS-CoV-2 može da dovede do toga da telo stvara autoantitela koja napadaju njegova sopstvena tkiva. Neke zaražene osobe imale su autoantitela protiv proteina u krvnim sudovima, srcu i mozgu. Ovo je bilo posebno intrigantno jer su mnogi simptomi viđeni u pandemiji povezani sa ovim organima. Nejasno je, međutim, da li je infekcija covid 19 prouzrokovala da telo počne da pravi ova autoantitela ili su ih zaraženi ljudi već imali.
Otkrivena autoantitela koja dodatno komplikuju covid 19
Imunolozi sa Free University of Brussels u Briselu takođe su pronašli autoantitela protiv molekula nazvanih fosfolipidi. Najveća takva studija, objavljena u novembru 2020, otkrila je da je 52 odsto od 172 osobe hospitalizovane sa covid 19 imalo ova autoantitela. To je podatak koji zaista zabrinjava, ne kriju naučnici, jer je poznato da neki fosfolipidi imaju ulogu u kontroli zgrušavanja krvi, što u slučaju covid 19 stvaraju ozbiljne probleme.
Teorija o zakasnelim pojavama ozbiljnih simptoma covid 19
Teorija autoantitela može da objasni neke od zakasnelih pojava ozbiljnih simptoma kod infekcije covid 19. Ako ih izazovu ćelijska oštećenja i upale izazvane virusnom infekcijom, kao što naučnici misle, autoantitelima bi trebalo nekoliko nedelja da se nakupljaju u telu. To bi, kako kažu, mogao da bude razlog zašto se velik deo oštećenja tkiva, poput pluća, pojavljuje toliko dugo nakon što osoba razvije simptome poput temperature. Na taj način, autoimunitet bi mogao da bude stvarni krivac za smrtonosno uništavanje koje se nastavlja nakon što se telo očisti od korona virusa.
Brojne su infekcije koje stvaraju autoimunost
Tokom godina naučnici su identifikovali brojne slučajeve infekcija koje stvaraju autoimunost. Neka istraživanja pokazuju da infekcija parazitom malarije može dovesti do toga da telo počne da napada crvene krvne ćelije, uzrokujući anemiju. A Epstein–Barr virus virus koji uzrokuje mononukleozu, ima veze sa desetinama autoimunih bolesti, uključujući i lupus. Pronalaženje čvrste veze može da bude teško, jer je teško dokazati da li su infekcije uzrok autoimunih poremećaja ili se pojave u telu iz drugog razloga. Streptokoka u grlu je dobar primer. Ako se ne leči, ova bolest, koju uzrokuje bakterija Streptococcus piogenes, može da podstakne autoimunu reakciju, poznatu kao reumatska groznica, koja napada organe i može da dovede do trajnog oštećenja srca. I druge bakterije će, kako ističu infektolozi, verovatno dovesti do autoimunosti. Smatra se da stomačna bakterija Helicobacter pilori izaziva poremećaj poznat kao imunološka trombocitopenična purpura (ITP), u kojem telo počinje da uništava trombocite u krvi. Kod nekih ljudi sa ITP, lečenje antibioticima protiv heliko bakterije poboljšava broj trombocita, što ukazuje da lekovi pomažu u preusmeravanju autoimunog stanja.
Pacijenti frustrirani zbog duge bolesti, lekari im daju psihičke preporuke
Naučnici su veoma zainteresovani da shvate da li je autoimunitet takođe povezan sa dugim covidom. Osim što ne znaju da li ova autoantitela doprinose dugom covidu, ptaju se, ako to jeste tačno, koliko će dugo trajati to stanje, ako i koliko dugo će telo nastaviti da proizvodi ta antitela. Jasno im je, kako ističu, da je odgovor na ova pitanja složen poduhvat, jer ljudi prirodno proizvode mnogo različitih vrsta antitela, uključujući autoantitela. Nadaju se da će istraživanje virusa i autoimunosti na kraju dobiti preko potrebne odgovore za osobe sa postvirusnim autoimunitetom, što bi moglo uključivati i one sa covid 19. Ovi pacijenti su frustrirani, naglašavaju istraživači, a njihovi lekari im ne veruju i zato dobijaju psihičke preporuke!
Tekst je izvanredan i vrlo pazljivo sam ga procitala u nadi da cu dobitinodgovor na dilemu da li se vakcinisati ili ne , obzirom da od 2002. godine bolujem od G70 ( miestenije geavis ).
Da li ce moj imuni sistem ,, poludeti,, u slucaju cakcinisanja i da li ce odreagovati jao da sam zaista zarazena koronom ?
Unapred hvala pojasnjenju.
Harisa