Kada je u januaru 2020. godine Velika Britanija izvršila promenu smernica za vakcinisanje stanovništva – po sistemu „ako druga doza jedne vakcine nije dostupna, pacijenti će dobiti drugu, od drugog proizvođača“, ta vest je šokirala mnoge zdravstvene stručnjake. Novo pravilo temeljilo se na pukim nagađanjima, jer u to vreme nije bilo naučnih podataka koji pokazuju da je mešanje dve vakcine protiv korona virusa sigurno i efikasno. Danas, situacija je sasvim drugačija.
Počelo ispitivanje o mešanju covid 19 vakcina
U februaru ove godine istraživači sa University of Oxford započeli su ispitivanje u kojem su dobrovoljci dobili dozu vakcine Pfizer-BioNTech, praćenu dozom AstraZeneca vakcine, ili obrnuto. Ovog meseca istraživači će započeti analizu krvi ispitanika kako bi videli koliko dobro funkcioniše pristup mešanja vakcina i koliko se one podudaraju u svojim formulama. Kako se sve više odobrava sve veći broj vakcina, naučnici testiraju i druge kombinacije. Nekoliko ih je u kliničkim ispitivanjima, dok se druge za sada testiraju na životinjama.
– Mislim da smo na pragu nekih zanimljivih podataka – izjavio je dr Adam Wheatley, imunolog sa University of Melbourne u Australiji.
Heterologni podsticaj nije nov za pandemijsku eru
Koncept mešanja vakcina, koji se ponekad naziva i heterolognim podsticajem, pojačanjem, nije nov za našu pandemijsku eru. Decenijama su naučnici istraživali pristup nadajući se da će pronaći i moćne kombinacije protiv niza virusa, poput gripa, HIV ili ebole. Ali, naučnici nisu imali mnogo toga da pokažu za sva ta istraživanja. Bilo je prilično lako pokazati da dve vakcine mogu dobro da deluju na miševe, ali sprovođenje kompletnih kliničkih ispitivanja na kombinaciji vakcina je težak zadatak.
– Da bi razvila dva paralelna kraka vakcine za jednu kompaniju je dvostruko veći posao i dvostruko veći trošak – objasnio je imunolog dr Adam Wheatley.
Virusne vektorske vakcine nose veliki rizik
Stručnjaci naglašavaju da virusne vektorske vakcine nose veliki rizik. Primaoci mogu da razviju imunitet na virusni vektor već nakon prve doze, a kada stigne druga doza, njihov imuni sistem mogao bi brzo da uništi virusni vektor pre nego što on isporuči svoj koristan, odbrambeni sadržaj u organizam. Brojni proizvođači vakcina odlučili su da zaobiđu ovu potencijalnu pretnju upotrebom različitih virusa za svaku dozu. Na taj način, virusni vektori u drugoj dozi bili bi novi za imuni sistem, kao i posle prve doze. Na primer, 2017. godine istraživači sa Istraživačkog instituta Gamaleya u Rusiji stvorili su vakcinu protiv ebole čija je prva doza sadržala virus nazvan adenovirus. Druga doza koristila je drugi virus, nazvan virus vezikularnog stomatitisa.
Sputnik V pružio snažnu odbranu od covid 19
Kada je prošle godine započela pandemija covid 19, istraživači Gamaleya instituta koristili su sličnu strategiju za stvaranje vakcina protiv korona virusa. Prva doza je koristila isti adenovirus kao u njihovoj vakcini protiv ebole, nazvanoj Ad5. Druga doza je sadržala drugačiji humani adenovirus – Ad26. Istraživanja su u oba virusa ubacila gen za protein na površini korona virusa, nazvan spike.
Studije su otkrile da je vakcina, sada poznata kao Sputnik V, pružila snažnu odbranu od covid 19. U kliničkim ispitivanjima, istraživači su otkrili da je efikasnost bila 91,6 odsto. Sputnik V se sada koristi u Rusiji i 56 drugih zemalja. Nedavno se institut Gamaleya udružio sa AstraZeneca kompanijom, koja proizvodi sopstvenu, istoimenu covid 19 vakcinu. AstraZeneca se sastoji od dve doze adenovirusa šimpanze nazvanog ChAdOk1 i ima efikasnost od 76 procenata, prema poslednjem saopštenju.
Miks vakcina mogao bi da stvori efikasniji imunološki odgovor
Gamaleya i AstraZeneca naučni timovi žele da vide koliko dobro funkcionišu njihove vakcine. Registrovali su par kliničkih ispitivanja u kojima će dobrovoljci dobiti dozu AstraZeneca ChAdOk1 adenovirusa i još jedan, humani adenovirus – Ad26 Sputnika V vakcine. Doktor Jakob Cramer, šef kliničkog razvoja u CEPI, organizaciji za razvoj vakcina, rekao je da vakcine koje koriste virusne vektore nisu jedina vrsta koja bi mogla imati koristi od mešanja. Ustvari, određene kombinacije različitih vakcina mogu da izazovu drugačiji, efikasniji imunološki odgovor od jedne iste vakcine.
Druga vrsta covid 19 vakcine koja se ispituje sadrži stvarni spike protein, a ne genetska uputstva za njega. Neke od vakcina sadrže ceo protein, druge sadrže samo njegov fragment. Trenutno postoji 29 vakcina na bazi proteina za covid 19 u kliničkim ispitivanjima, mada još nijedna nije odobrena. Doktor Adam Wheatley i njegove kolege testirali su vakcine na bazi proteina na miševima. Kao prvu dozu ubrizgali su spike protein u životinje, a za drugu dozu samo vrh šiljka, region poznat kao domen koji veže receptor, ili R.B.D. Dr Wheatley i članovi istraživačkog tima otrkrili su da ta kombinacija deluje bolje od dve doze šiljka ili R.B.D.
Na pragu smo nekih zanimljivih podataka, kažu stručnjaci Foto: Shutterstock
Različit asortiman antitela bolji je u zaustavljanju korona virusa
Istraživači smatraju da prva doza proizvodi širok spektar antitela koja se mogu zalepiti na određenim tačkama duž spike proteina, a druga doza može da obezbedi veliku količinu naročito snažnih antitela na vrhu S proteina. Zajedničkim dejstvom, ovakav asortiman antitela čini bolji posao na zaustavljanju korona virusa.
Druge kombinacije vakcina mogu da imaju koristi, takođe. Neke vakcine, posebno one zasnovane na proteinima, čine dobar posao u stvaranju antitela. Druge, poput virusnih vektora, bolje tretiraju imune ćelije, dok virusni vektor praćen pojačavanjem proteina može da ponuditi najbolje iz obe varijante.
Za HIV virus – mešanje bilo bezuspešno
John Moore, virusolog iz Weill Cornell Medicine, upozorio je da ne postoji garancija da će klinička ispitivanja otkriti korist od mešanja vakcina. U potrazi za HIV vakcinama, kako navodi, istraživači su bezuspešno pokušavali da kombinuju virusne vektore i pojačavaju proteine. Ipak, po mišljenju dr Moore, priča bi mogla da se postavi drugačije za vakcine protiv korona virusa.
Neki istraživači istražuju heterolognu vakcinu, ne da bi pronašli superiornu smešu, već samo da bi otvorili više mogućnosti za zemlje koje imaju problema da vakcinišu svoje stanovništvo. Prošle nedelje, Indija je zaustavila izvoz vakcine u druge zemlje s obzirom na to da se suočava sa ogromnom brojem zaraženih od covid 19. A zemlje koje su računale na te vakcine, sigurna alternativa za drugu dozu, mogla bi da spasi živote.
Britnaci krenuli u ispitivanje, rezultati krajem aprila
Posle kritike Velike Britanije u januaru, zbog sugerisanja da se vakcine mogu mešati, istraživači sa University of Oxford krenuli su u testiranje te ideje. U ispitivanju nazvanom Com-Cov, regrutovali su 830 dobrovoljaca kako bi testirali dve vakcine koje je odobrila britanska vlada – vakcinu zasnovanu na adenovirusu AstraZeneca i vakcinu kompanije Pfizer-BioNTech. Jedna grupa dobrovoljaca prima Pfizer-BioNTech vakcinu, a zatim AstraZeneca, dok će druga primati obrnutim redosledom. Ostali dobrovoljci dobijaju standardnu verziju, istu vakcinu u dve doze. Kasnije ovog meseca, tim iz University of Oxford će na osnovu krvi ispitati antitela dobrovoljca i imune ćelije kako bi utvrdili da li heterologno pojačanje stvara imunološki odgovor otprilike jak kao dve doze svake od odobrenih vakcina.
U Kini kombinovane 4 vakcine
Naučna javnost spremna je da podrži dodatne heterološke studije o mešanju vakcina s obzirom na to da se u svetu trenutno koristi 13 vakcina covid 19, a još 67 ih je u kliničkim ispitivanjima. Kako broj odobrenih vakcina raste, moguće kombinacije u kojima se mogu koristiti će biti brojnije. Nedavno su istraživači iz kineskog Nacionalnog instituta za kontrolu hrane i lekova proširili svoja istraživanja na heterolognim pojačanjima, isprobavajući četiri različite vakcine koje su ili odobrene u Kini ili su tamo u kasnoj fazi kliničkih ispitivanja – vakcine zasnovane na adenovirusima, proteinima, RNK i korona virusima koji su inaktivirani hemikalijama. Istraživači su miševima ubrizgali prvu dozu jedne vakcine, a zatim drugu dozu druge. Neke kombinacije su izazvale jači imuni odgovor miševa u odnosu na životinje koje primile obe doze iste vakcine. A da li će naučnici sprovesti više eksperimenata na drugim vakcinama, zavisi od spremnosti proizvođača vakcina i njihove volje da zajednički nastupaju.
