Razvoj antitela na SARS-CoV-2 virus velika je dugoročna nada naučnika i zdravstvene struke za okončanje covid 19 pandemije. Međutim, preokreti u imunom sistemu takođe su glavni krivci u teškim slučajevima covid 19, saopštili su naučnici sa Yale University u časopisu Nature, i naveli da što su više loših, autoantitela otkrili, to je bila veća težina bolesti kod pacijenata.
Loša antitela ometaju proteine imunog sistema
Ova autoantitela, ili loša antitela ciljaju i reaguju sa tkivima ili organima osobe slično onima koji uzrokuju autoimune bolesti kao što su lupus ili reumatoidni artritis. U slučajevima covid 19 mogu da napadaju zdravo tkivo u mozgu, krvnim sudovima, trombocite, jetri i gastrointestinalnom traktu. Što su više autoantitela otkrili, to je bila veća težina bolesti kod pacijenata, izvestili su istraživači. A loša antitela paradoksalno takođe ciljaju i ometaju mnoge proteine imunog sistema koji su kreirani da se odbrane od infekcija, utvrđeno je u novoj studiji.
– To je mač sa dve oštrice. Antitela su presudna za odbranu od infekcije, ali neki pacijenti sa covid 19 takođe razvijaju antitela koja oštećuju sopstvene ćelije i tkiva. Jasno je da je u mnogim slučajevima prisustvo korona virusa podstaklo stvaranje štetnih antitela. Ali, takođe je verovatno da su neki pacijenti sa covid 19 imali već postojeća autoantitela zbog kojih su bili podložniji infekciji – objasnio je Aaron Ring, docent imunobiologije na Yale University i jedan od vodećih istraživača.
I blage infekcije su povezane sa proizvodnjom loših antitela
Postojanje ovih dugotrajnih loših antitela takođe bi moglo da objasni zašto neki ljudi zaraženi covid 19 infekcijom mogu kasnije da razviju trajne medicinske simptome, takozvani „long covid“ ili dugotrajni covid 19. Ovo stanje moglo bi da bude „nesrećno nasleđe virusa“, istakli su istraživači.
– Naša otkrića pojačavaju važnost vakcinacije. Činjenica da su čak i blage infekcije povezane sa proizvodnjom loših antitela naglašava potencijal za dugoročne zdravstvene posledice od covid 19 infekcije – dodao je Akiko Iwasaki, profesor imunobiologije na Yale University. U studiji na kojoj su sarađivali naučnici i lekari su pregledali uzorke krvi 194 pacijenta koji su zaraženi virusom , sa različitim stepenom ozbiljnosti bolesti, kako bi otkrili prisustvo loših antitela. Konkretno, koristili su novu tehnologiju koju je razvila laboratorija imunologa Aaron Ringa pod nazivom Brzo profilisanje vanćelijskog antigena (REAP) za identifikaciju interakcija autoantitela sa skoro 3.000 ljudskih proteina. Utvrđeno je da nalazi mogu da dovedu do strategija lečenja ili sprečavanja štetnih efekata autoantitela kod pacijenata sa covid 19. Pored toga, nova tehnologija REAP mogla bi se koristiti za određivanje važnih odgovora antitela za mnoga druga stanja izazvana infekcijom covid 19.
