Prevencija je bolja od lečenja, ali kada je covid 19 u pitanju, postavlja se pitanje šta se dešava kada ljudi ne mogu da prime vakcinu, ne žele je ili su imunološki onemogućeni da zaustave infekciju? Ova pitanja navela su farmaceutske kompanije da krenu u alternativne metode lečenja i sprečavanja težih oblika covid 19 infekcije i u toku je „lov“ na lečenje korona virusa tabletama, ubrzo nakon potvrđenog pozitivnog testa. Cilj je da se bolest zaustavi na blagim simptomima, tako da slučajevi koji su mogli da budu ozbiljni, na kraju ne budu ništa više od teške prehlade.
Lekovi bi imali praktične prednosti u odnosu na postojeće tretmane
Trenutno nekoliko kompanija radi na takozvanim oralnim antivirusima, koji bi imitirali ono što lek Tamiflu radi protiv gripa. Lekovi u obliku tableta ili pilula se lako čuvaju i lakše prenose i one bi, po mišljenju stručnjaka, takođe nudile praktične prednosti u odnosu na postojeće tretmane, poput monoklonskih antitela, koja se uglavnom injektiraju kapanjem u bolnicama, uz pomoć infuzije.
– Sjajno je što imamo vakcine, ali sigurno ih neće primiti svi, niti će svi koji je prime imati potpuni imuni odgovor na nju – izjavio je za AFP dr David Hirschwerk, specijalista zaraznih bolesti u Northwell Health u Njujorku.
Dosadašnji rezultati obećavaju
Jedan od vodećih koraka u ovim naporima je lek nazvan Molnupiravir koji se dozira dva puta dnevno, a koji je razvila farmaceutska kuća Merck, u partnerstvu sa Ridgeback Biotherapeutics. Prvi rezultati ispitivanja faze 2 pokazali su da, među desetinama dobrovoljaca koji su na početku imali pozitivne testove, nijedan od onih koji su primili lek nije imao otkriveni virus do petog dana, dok kod četvrtina onih koji su dobili placebo – jeste. Brojevi su obećavajući, kažu nadležni, ali premali da bi se iz njih mogli izvući čvrsti zaključci, pa se kompanija sada prijavljuje za fazu 3, koja uključuje 1.850 ljudi, a rezultati se očekuju do ove jeseni.
– Virusi su u osnovi „male mašine“ i trebaju im određene komponente da bi se umnožavali. Antivirusi su dizajnirani da ometaju taj proces – istakla je glavna naučna direktorka kompanije Merck Daria Hazuda za AFP.
Inhibitori polimeraze
Molnupiravir pripada klasi antivirusa nazvanih „inhibitori polimeraze“, koji deluju ciljajući enzim čiji genetski materijal virusi treba da kopiraju, uvodeći mutacije zbog kojih se ne mogu replicirati. Budući da antitela ciljaju površinski protein korona virusa koji se neprekidno razvija, očekuje se da će antivirusna sredstva biti otpornija na nove sojeve virusa. Trenutno postoji samo jedan antivirusni lek za lečenje covid 19, koji je odobrila američka Uprava za hranu i lekove za lečenje CDC, a to je Remdesivir kompanije Gilead Sciences. Kao i Molnupiravir, i on je inhibitor polimeraze, mada se njihova precizna dejstva razlikuju.
Nedostatak postojećih inhibitora polimeraze
Najveći nedostatak Remdesivira je što je razvijen kao intravenski lek i usmeren na hospitalizovane pacijente zaražene covid 19, među kojima je pokazano da skromno smanjuje vreme oporavka. Ali, dok je covid 19 infekcija ozbiljno napredovala, veći deo štete po zdravlje pacijenata dolazi od njihovog sopstvenog imunog sistema koji preterano pokreće i oštećuje njihove organe, umesto od umnožavanja virusa. Zbog toga je sada fokus na oralnim formulacijama koje se mogu uzimati u roku od nekoliko dana od infekcije, a osim Mercka, postoji još nekoliko značajnih učesnika.
Još jedan lek do 2022. godine
Farmaceutske kompanije Roche i Atea započeli su 1.400 ispitivanja pacijenata kako bi proučavali sopstveni oralni inhibitor polimeraze, AT-527.
– Za sada se pokazalo da je ovaj lek veoma moćan in vitro. Mislim da ćemo nakon pandemije imati fazu koja će biti endemska – izjavio je za AFP Jean-Pierre Sommadossi, osnivač i izvršni direktor kompanije Atea koja bi svoj lek mogla da lansira do 2022. godine.
Pfizer lek deluje kao „molekularne makaze“
Kompanija Pfizer, koja je razvila jednu od vodećih covid 19 vakcina protiv korona virusa, takođe privlači veliku pažnju svojim oralnim lekom PF-07321332, koji je započeo fazu 1 ispitivanja na ljudima, na zdravim pacijentima. Njegova hronologija je malo iza ostalih, jer je lek, koji pripada klasi nazvanoj „inhibitori proteaze“, posebno dizajniran protiv virusa SARS-CoV-2, a rad je počeo u martu 2020. godine. Enzimi proteaze deluju kao „molekularne makaze“ koje presecaju duge proteinske lance na manje delove, a zatim se ponovo sastavljaju kao deo replikacije virusa.
– Naš ispitivani oralni inhibitor proteaze dizajniran je da se„ uklopi “u proteazu (zalepi se u makaze) i„ blokira je“ (spreči makaze da rade) – rekla je Charlotte Allerton, iz kompanije Pfizer i dodala da se kompanija nada da će se krenuti u kasne faze studija do sredine ove godine.
Kreće proučavanje lekove za preventivnu upotrebu ljudi bliskih zaraženima
Svi proizvođači lekova takođe planiraju da proučavaju svoje lekove za preventivnu upotrebu među bliskim kontaktima zaraženih ljudi. Razvijeni antivirusni programi pokazali su efikasnost u laboratorijskim studijama protiv drugih vrsta korona virusa, od kojih neki uzrokuju ozbiljne bolesti poput SARS i MER, dok drugi uzrokuju prehladu.
– Ako se pokaže da je vrlo bezbedan i pokazao se efikasnim, onda se može široko koristiti, bez obzira na dijagnozu, za lečenje i sprečavanje višestrukih respiratornih infekcija – najavila je naučna direktorka kompanije Merck Daria Hazuda.
