Nova istraživanja o posledicama covid 19 na ljudsko zdravlje govore o tome da produženi oblik bolesti može oštetiti bubrege i čak i kod osoba koje nisu bolnički lečene. Naučnici Uprave za veterane iz Sent Luisa i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vašingtonu, otkrili su u svom istraživanju da produženi covid 19 izaziva oštećenja bubrega kod jednog dela pacijenata.
Nalazi studije objavljeni su u časopisu Američkog udruženja nefrologa, a jedan od istraživača dr Al Ali je rekao da su on i njegove kolege počele ovo istraživanje kada su primetili da neki od pacijenata imaju iscrpljujuće simptome, posle akutnog oblika bolesti.
– Glavna poruka je da produženi covid 19 može uticati na svaki organ. Znali smo da može pogoditi i bubrege. Želeli smo da detaljno proučimo dugoročne posledice covid 19 na rad bubrega i bubrežne bolesti – objasnio je dr Ali.
Naučnici su proučavali funkciju bubrega kod ljudi koji su preležali covid 19 i kod onih koji nisu imali infekciju SARS-CoV-2 virusom. Grupe su potom podeljene i na one pacijente koji su preležali covid 19, bez naknadnih simptoma, i na one bolesnike koji su imali produženi covid 19. Osobe koje su imale produženi covid 19 podelili su na osnovu kliničke slike bolesti – na one koji nisu bolnički lečeni, na pacijente koji su morali da budu hospitalizovani i na one čija je klinička slika zahtevala intenzivnu bolničku negu.
Bilo je ukupno 1.726.683 ispitanika od čega je njih 89.216 preživelo produženi covid 19. Istraživači su, kako navode, uzeli u obzir i sve komplikovane zdravstvene i socioekonomske faktore za koje je poznato da utiču na zdravlje bubrega.
– Želeli smo da kontrolišemo sve ove kovarijante i potrudimo se da izolujemo čisti efekat bolesti. Interesovano nas je da li covid 19 povećava dugoročni rizik od akutne bubrežne insuficijencije, da li smanjuje procenjenu brzinu glomerularne filtracije, kako utiče na bolest bubrega u završnoj fazi – istakao je dr Ali.
Ljudi koji su bili zaraženi virusom SARS-CoV-2 bili su u povećanom riziku da razviju neko oštećenje bubrega posle 30 dana od infekcije, u odnosu na osobe koje su bile negativne na virus, pokazuju rezultati istraživanja. Ozbiljnost bubrežnih ishoda odgovara težini akutnih infekcija SARS-CoV-2. Hospitalizovani covid pacijenti, koji su imali akutnu bubrežnu insuficijenciju, imali su dugoročno smanjenje bubrežne funkcije, u odnosu na nehospitalizovane osobe s dijagnozom akutne bubrežne insuficijencije.
– Očekivali smo da ćemo uočiti uglavnom bubrežne probleme kod ljudi koji su morali da budu na intenzivnoj nezi. Najviše je iznenadila činjenica da su pacijenti sa relativno blagom kliničkom slikom, kojima nije bilo potrebno bolničko lečenje, razvili probleme sa bubrezima, kao što su akutna bubrežna insuficijencija, smanjena brzina glomerularne filtracije. To je ono što nas zabrinjava, jer velika većina pacijenata nije bolnički lečena – upozorava dr Al Ali.
Dr Ali smatra da je alarmantno to što se akutna bubrežna insuficijencija razvila kod 1,46 na 1.000 osoba.
– Neko će pomisliti da je to zaista malo, samo 1,46 osoba na 1.000 pacijenata. Ali, ako pomnožite to sa 38 miliona u SAD, na primer, koji su imali dokumentovani covid 19, onda dobijamo ogromne brojke – objašnjava dr Ali koji je primetio da su ljudi sa produženim simptomima bolesti mogli u 30 odsto slučajeva da imaju smanjenu procenjenu brzinu glomerularne filtracije (meri kako bubrezi filtriraju kreatinin), a da pri tom nisu imali nikakve simptome.
Primećeno je i da se osetan pad normalnog funkcionisanja bubrega javlja u prvih 120 dana, a zatim se smanjuje.
– Brzina glomerularne filtracije je, na primer, kod pacijenta pre covid 19 bila 80, a sada je odjednom 45. To skoro znači da bubreg stari 30 godina za tri ili četiri meseca– naglašava dr Ali. Lekari, istraživači ne žele da spekulišu o etiologiji oštećenja bubrega uočenog kod dugog covid 19, ali navode da ova bolest ne ostavlja samo posledice na bubrege, već i na sve delove tela.
– Zašto bi respiratorni virus izazvao bubrežne probleme, zašto bi to uradio? Kratak odgovor je “Ne znamo“ – priznaje dr Al Ali.