Medicinski informativni portal
Naslovna / Korona

Kako deluje Molnupiravir i Paxlovid lek za lečenje covid 19, objašnjava profesor Radan Stojanović

Piše: Marijana M.Rajić
8:53 - 08. 12. 2021.

Molnupiravir i Paxlovid su lekovi koji su visoko efikasni protiv svih sojeva virusa SARS-CoV-2, a početak njihove primene kod nas najavljen je u toku ovog meseca

Molnupiravir i Paxlovid Prof.dr Radan Stojanović: Molnupiravir i Pakslovid su prvi oralni lekovi za covid 19 sa visokom efikasnošću Foto: Youtube prtsc/Shutterstock

Molnupiravir i Paxlovid su lekovi uskog spektra za lečenje covid 19 čiji početak pimene je kod nas najavljen u toku ovog meseca. Dostupna istraživanja kažu da oba leka imaju visoku efikasnost protiv svih sojeva virusa SARS-CoV-2. Srbija je prva zemlja u regionu koja će ih dobiti, a primenjuju se oralno, u obliku tableta.

Molnupiravir i Paxlovid su antivirusni lekovi sa različitim dejstvom na virus SARS-CoV-2

– Najpre bi trebalo objasniti izraz „lekovi uskog spektra“, odnosno, reći da se radi o strogo namenskim, novim antivirusnim lekovima. Ni Molnupiravir ni Paxlovid nisu antibiotici, koji se inače koriste u lečenju infekcija izazvanih osetljivim bakterijama. Sa njima nemaju nikakve veze, jer antibiotici ne deluju na viruse. Sam princip njihovog dejstva i uticaja na deobu virusa SARS-Cov-2 se razlikuje. Mehanizam delovanja Molnupiravir leka je takav da on ulazi (inkorporira se) u sam genom virusa SARS-CoV-2. „Tera“ ga da pravi svoje loše kopije, što rezultira umiranjem virusa. Paxlovid inhibiše ključni enzim koji učestvuje u deobi virusa sa istim ishodom, uništavanjem virusa – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal profesor Medicinskog fakulteta dr Radan Stojanović, klinički farmakolog i toksikolog.

Kakav je sastav i šta znamo o efikasnosti Molnupiravira i Paxlovida

U Paxlovidu se, prema rečima prof.dr Stojanovića, nalaze dve važne supstance koje bi mogle da objasne njegovu efikasnost. Jedna je aktivan antivirusni lek, a druga je medikament Ritonavir. Ovaj lek se nekada, objašnjava naš sagovornik, davao kao deo kombinovane terapije pacijentima inficiranim HIV virusom.

– Budući da Ritonavir ima sposobnost da spreči prevremenu razgradnju pojedinih lekova u jetri, on osigurava da aktivna antivirusna susptanca bude delotvorna u organizmu u dužem vremenskom periodu. Treba naglasiti da su ovo prvi lekovi sa oralnom primenom koji su u kliničkim studijama pokazali visoku efikasnost. Oralna primena obezbeđuje značajan komfor za pacijente jer se oba leka uzimaju u obliku tableta, dva puta dnevno. Kućno lečenje, pored komfora pacijenta, rasterećuje kompletan zdravstveni sistem – ističe prof.dr Stojanović.

Kako se ispituje efikasnost u kliničkim studijama

Rezultati kliničkih ispitivanja pokazali su da je blagovremeno uključivanje Molnupiravira u terapiju smanjilo verovatnoću hospitalizacije i do 50 odsto. Poređenje se, inače, objašnjava profesor dr Radan Stojanović, pravi u odnosu na grupu ispitanika koja je umesto leka dobijala placebo. Polovina pacijenata prima lek. Druga polovina prima supstancu koja je farmakološki neutralna, odnosno, bez efekta u smislu delovanja leka. 

– U grupi onih koji su primali Molnupiravir, do hospitalizacije je došlo u slučaju 7 odsto pacijenata. Kod onih koji su primali placebo, do bolnice je stiglo 14 odsto. Rezultati su u slučaju Pakslovida još značajniji. Ako je dat pacijentima u prvih 5 dana od pojave prvih simptoma infekcije covid 19, efikasan je bio u 84 odsto slučajeva. Efikasnost mu je, kažu studije, čak do 89 odsto ako se primeni u prva tri dana bolesti. U sagledavanju faktičkog efekta u realnim okolnostima uvek mora da postoji opreznost, jer kliničke studije se rade u kontrolisanim uslovima. Naravno, čak i da efikasnost opadne za nekoliko procenata, što je moguće, ovi rezultati su izuzetno ohrabrujući, pa čak i impresivni – kaže klinički farmakolog i toksikolog prof.dr Stojanović.

Važnost procene momenta za primenu leka diktira i efikasnost

Profesor napominje da u kliničkim protokolima ostaju svi lekovi koji su se do sada pokazali kao manje ili više efikasni. Pored Favipiravira, Remdesivira ili Dexametazona, ostaju i ostali lekovi poput antiinflamatornih ili antiokagulantnih. Oni i dalje imaju svoju važnu ulogu u tretiranju covid 19 infekcije. I za efikasnost tih lekova, kao i za primenu Molnupiravira i Paxlovida, izuzetno je važna pravilna procena momenta primene. Nema razlike, ističe prof dr Stojanović. da li se daju u kućnim uslovima u prvim danima infekcije (Favipiravir), ili u bolnici, kada već se već razvila pneumonija i postoji potreba za kiseoničkom potporom zbog niske saturacije (Remdesivir). Jednostavno nema efekta davati ih prerano, ili ako je vreme dejstva na virus u kome je njihova efikasnost na najvišem nivou, prošlo – naglašava sagovornik eKlinika portala dr Radan Stojanović.

Upravo ta činjenica, naglašava prof.dr Stojanović, objašnjava i važnost prepoznavanja simptoma. Uz to, i potrebu pravovremene dijagnostike PCR ili antigenskim testovima. Tako se, kaže prof. dr Stojanović, sprečava da ove skupe lekove dobiju pacijenti u čijem slučaju ne bi bili efikasni, a kod onih kojima je zaista potreban i biće efikasan, mogućnost komplikacija i teže kliničke slike se umanjuje. 

Kojim pacijentima su namenjeni Molnupiravir i Paxlovid

Oba leka su namenjena pacijentima sa blagom do umerenom formom bolesti kod kojih postoji barem jedan od faktora rizika da bolest progredira. Budući da simptomi covid 19 mogu da liče na prehladu ili grip, profesor dr Stojanović još jednom ističe kao važno pravovremeno javljanje lekaru.

– Svi učesnici ovog lanca (lekari primarne zdravstvene zaštite, laboratorija, biohemija, oni koji učestvuju u svakodnevnoj nezi bolesnika) neodvojivi su deo slagalice čija je posledica efikasnost medikamenata. Ovi lekovi prvenstveno su namenjeni pacijentima sa blagom kliničkom slikom koja ima šanse da se razvije u težu i da dođe do komplikacija. Zbog toga u anamnezi treba obratiti pažnju na faktore rizika. Oni su već dobro poznati. To su: starija životna dob (više od 60 godina), gojaznost uz povišen indeks telesne mase (veći od 30), dijabetes, hronične bolesti kardiovaskularnog ili respiratornog sistema. Takođe, i bolesti bubrega i jetre – navodi naš sagovornik.

Neželjene reakcije i ko ne sme da ih uzima

Određena ograničenja takođe postoje. Odnose se najpre na to što se Molnupiravir i Pakslovid daju isključivo starijima od 18 godina. Za sada, prema rečima profesora Stojanovića, maloletni pacijenti nisu bili uključeni u studije. Tako, za njih u ovom trenutku nema podataka o bezbednosti i efikasnosti ovih lekova. Preporuke MERCK, proizvođača Molnupiravira kažu da žene u toku primene ovog leka obavezno treba da koriste efikasnu kontracepciju. Ovo takođe treba primeniti i četiri dana po prestanku uzimanja terapije. Dojilje bi trebalo da, ako uzimaju Molnupiravir, prekinu dojenje, ističe profesor dr Stojanović.

– Što se tiče neželjenih dejstava, sva zabeležena su za sada i prihvatljiva. Uočena je pojava mučnine, dijareje, glavobolje… Važno je da po intenzitetu nema značajne razlike u odnosu na reakcije onih koji su u studiji primali placebo. Uvek treba biti oprezan, jer za sada imamo samo kratkoročne profile neželjenih dejstava. No, to nije ništa novo. Svi lekovi prolaze proceduru kasnijeg praćenja eventualnih dugoročnih neželjenih kontraindikacija – ispričao je u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Radan Stojanović, farmakolog i toksikolog.

 

*Mapa, adrese i brojevi telefona svih covid 19 ambulanti u Republici Srbiji.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend