Virus SARS-CoV-2, koji izaziva covid 19, u roku od nekoliko dana može da stigne iz disajnih puteva do srca, mozga i skoro svakog organa u telu. Virus ima mogućnost da mesecima posle prvih simptoma zaraze opstaje u mozgu, a dugotrajni covid 19 može se pojaviti i kod osoba koje nisu imale nikakve simptome bolesti, kažu stručnjaci.
Dugotrajni covid 19 moguć i kod asimptomatskih pacijenata
U istraživanju, koje se predstavlja kao najsveobuhvatnija dosadašnja analiza distribucije i postojanosti virusa SARS-CoV-2 u telu i mozgu, naučnici američkog National Institutes of Health ističu ne samo da je virus veoma patogen, već i da ima sposobnost da se brzo replicira u ljudskom telu. Rezultati su objavljeni u časopisu Nature, a cilj naučnika bio je da razumeju mehanizme koji pomažu opstanak virusa.
– Ovo je izuzetno važno istraživanje. Već dugo nastojimo da otkrijem, šta je to što pomaže virusu SARS-CoV-2 da utiče na organeu ljudskom telu. Ovaj rad baca malo svetla na ovo pitanje, i može nam pomoći da razumemo zašto se simptomi dugotrajnog covid 19 mogu pojaviti i kod ljudi koji su imali blagu ili asimptomatsku bolest – rekao je epidemiolog Ziyad Al-Aly, iz centra The Veterans Affairs St. Louis Health Care System u Misuriju.
Analizirana tkiva 44 pacijenta
Metode rada i nalazi nisu još dobili ocenu od strane nezavisnih naučnika. Podaci su, uglavnom, prikupljani na osnovu analiza pacijenata koji su preminuli od posledica covid 19. Mogućnost virusa SARS-CoV-2 da prodre dalje od disajnih puteva i pluća, nije još do kraja razjašnjenja, ima dosta studija koje idu u prilog ovom stavu, ali ima i nalaza koji osporavaju ovu tvrdnju.
Istraživanje Nacionalnog instituta za zdravlje iz Merilenda zasniva se na analizi tkiva 44 pacijenta, koji su preminuli od posledica covid 19, tokom prve godine epidemije u SAD.
Virus SARS-CoV-2 opstaje u telu više meseci posle prvih simptoma
Tim stručnjaka je otkrio SARS-CoV-2 u više delova tela, uključujući i mozak čak 230 dana, posle pojave prvih simptoma. Sve ovo može biti posledica, direktne infekcije defektnim virusnim česticama slično kao kod virusa morbila, rekli su stručnjaci.
– Ne razumemo u potpunosti dugotrajni covid 19, ali ove promene mogle bi da objasne neke simptome. Još nije do kraja poznato da li će covid 19 usloviti hronične bolesti u budućnosti. Ne zna se da li će preživeli patiti od srčane insuficijencije ili će ispoljavati neke znake rane demencije. Na sva ova pitanja nemamo još odgovor – rekla je prof. Raina MacIntire sa University of New South Wales u Sidneju.
Najveći uticaj na disajne puteve i pluća
Tim stručnjaka Nacionalnog instituta za zdravlje radio je sveobuhvate obdukcije preminulih od posledica covid 19, jedan dan posle smrti pacijenta. Korišćene su različite tehnike očuvanja tkiva. Praćen je i uticaj virusa na pluća, srce, tanko crevo i nadbubrežnu žlezde kod najtežih oblika bolesti.
-Naši rezultati ukazuju na to da virus SARS-CoV-2 najviše utiče na disajne puteve i pluća, odakle može dospeti u sve delove tela, uključujući i mozak – rekli u autori studije. Ova studija potvrđuje i nalaze prethodnih istraživanje koja ukazuju na to da SARS-CoV-2 direktno ubija ćelije srčanog mišića i da pacijenti koji prežive bolest pate od kognitivnih deficita – tvrdi Raina MacIntire.
Deca bez teškog oblika mogu imati sve posledice sistemske infekcije
Tim Nacionalnog instituta za zdravlje smatra da infekcija respiratornog sistema može usloviti nastanak rane „viremične“ faze, tokom koje je virus prisutan u krvotoku i celokupnom telu, uključujući i mozak i kod pacijenata koji su imali sasvim blage simptome ili nisu imali nikakve simptome bolesti. Rađena je i autopsija maloletnog pacijenta, za kojeg se kaže, da je verovatno preminuo od nepovezanih komplikacija, što sugeriše i da zaražena deca bez teškog oblika covid 19 takođe mogu imati sve posledice sistemske infekcije.
Kako razumeti neurokognitivni pad
Na obdukciji, koja je rađena na pacijentima koju su umrli pre više od mesec dana posle ispoljavanja početnih simptoma i znaka bolesti, otkriveno je prisustvo virusa SARS-CoV-2 na mozgu. Takođe, na telu pacijenta koji je preminuo pre 230 dana, uočeno je postojanje virusa na mozgu. Stručnjaci su nastojali da otkriju kako virus utiče na različite delove mozga.
– Sve ovo nam može pomoći da razumemo neurokognitivni pad ili „moždanu maglu“ i druge neuropsihijatrijske manifestacije dugog covid 19. Moramo da počnemo da razmišljamo o SARS-CoV-2 kao o sistemskom virusu koji može nekada preživeti nedeljama i mesecima u telu nekih osoba, dok s druge strane ima i pacijenata koji se brzo oslobađaju prisustva virusa – kaže epidemiolog dr Ziyad Al-Aly.
