Neobičan evolucioni tempo mutacija SARS-CoV-2 konačno je otkriven u novoj studiji

Evolucioni tempo mutacija SARS-CoV-2 konačno je otkriven u novoj studiji, kojom su se bavili istraživači sa Peter Doherty Institute for Infection and Immunity u Australiji, a čiji su nalazi  objavljeni u Molecular Biology and Evolution. Vremenski okvir covid 19 pandemije obeležen je nizom katastrofalnih talasa infekcija koje su se širile svetom, često predvođeni novorazvijenim varijantama virusa, kao što su Delta i Omikron.

Evolucioni tempo pokazuje da SARS-CoV-2 „ne drži do kalendara“

Naučnici smatraju da je SARS-CoV-2 neobično uspešan i opasan virus. Deo onoga što ovaj  korona virus čini tako strašnim jeste njegov neobično brz tempo kojim se pojavljuju nove varijante.

– Ono što smo videli sa varijantama SARS-CoV-2, posebno sa sa zabrinjavajućim sojevima, jeste da su one pretrpele mnogo više mutacija nego što bismo očekivali pod normalnim tempom evolucije sličnih korona virusa – ​​objašnjava istraživač zaraznih bolesti Sebastian Duchene sa australijskog Peter Doherty Institute for Infection and Immunity. Obično, kako primećuje Duchene, virusi imaju tendenciju da mutiraju relativno konstantnim tempom, i potrebno je možda godinu dana ili duže da se pojavi nova virusna varijanta. Ali, izgleda da se korona virus „ne drži tog kalendara“.

– Delta varijanta se, na primer, pojavila u roku od samo 6 nedelja od svog pretka – ističe Duchene, koji je sa kolegama istraživačima pokušao da sitraži istraži odakle dolazi ovaj dramatično ubrzani vremenski okvir.

SARS-CoV-2 virus akumulira približno dve mutacije svakog meseca

Oni su analizirali podatke o sekvenci genoma SARS-CoV-2 kako bi ispitali kako bi pojava zabrinjavajućih varijanti (VOC), koje su najvirulentnije i najštetnije loze, mogla bi da bude povezana sa promenama u stopi supstitucije virusa – brzinom kojom se pojavljuju nove mutacije u genetskom kodu patogena. Prema istraživačima i njihovim saznanjima, SARS-CoV-2 virus akumulira približno dve mutacije svakog meseca.

Ali, zabrinjavajuće varijante su „drugačija zver“, ističu naučnici i podsećaju da varijante kao što su Alfa, Beta, Gama i Delta, koje dobijaju brojne mutacije u relativno kratkim vremenskim okvirima,  svaka može da promeni karakteristike kao što su zaraznost varijanti, sposobnost replikacije, nivo kondicije…

– Veliki broj mutacija uočenih kod ove četiri zabrinjavajuće varijante mnogo je veći od onoga što bi se očekivalo prema filogenetskim procenama stope evolucije nukleotida SARS-CoV-2 –  objašnjavaju istraživači u svom radu.

Tajna ubrzanih mutacija nije stalna pojava, već privremen evolucioni tempo

Prema načnom timu, tajna ubrzane mutacije zabrinjavajućih mutacija nije stalna pojava, već nešto što se čini da se dešava privremeno u evoluciji virusa, a dešava se neposredno pre nego što se pojave varijante.

– Pronašli smo ubedljive dokaze da epizodična, umesto dugoročna povećanja stope zamene podstiču pojavu zabrinjavajućih varijanti. Povećana stopa zamena je oko četiri puta veća od procene pozadinske filogenetičke stope za SARS-CoV-2, ali analiza ukazuje da se akumulacija mutacija dešava u komprimovanom talasu, možda samo četiri nedelje za Beta varijantu i šest nedelje za varijantu Delta. Druge varijante su trajale duže, pri čemu se smatralo da je Gama varijanta evoluirala tokom 17 nedelja, dok je za Alfa soj bilo potrebno 14 nedelja. To je tako, ali što se tiče toga zašto uopšte dolazi do ovih naleta mutacija, nismo sasvim sigurni – naglašavaju naučnici.

Prirodna selekcija i polulacija nevaksinisanih izvor su VOC sojeva

Istraživači kažu da je pojava zabrinjavajućih varijanti verovatno izazvana prirodnom selekcijom. Drugi relevantni faktori mogu uključivati infekcije u nevakcinisanim populacijama, koje mogu omogućiti virusu da se lakše širi i evoluira, i uporne infekcije kod određenih pojedinaca, kao što su imunokompromitovani pacijenti, što takođe može dovesti do izmenjene dinamike virusa.

– Iako još uvek mnogo toga ne razumemo u potpunosti o tome šta pokreće toliko brzih mutacija u SARS-CoV-2, činjenica da možemo da vidimo i pratimo ovo što se dešava znači da je kontinuirano genomsko praćenje virusa ključno. To bi nam moglo samo dati priliku da zaustavimo sledeći talas.  Ovo je razlog za veoma dobar genomski nadzor, jer nismo uhvatili srednje oblike Omikron soja, a sigurno ih je bilo nekoliko. Zamislite da ste mogli da otkrijete Omikron kod prvih nekoliko pacijenata i da ste mogli da sprečite njegovo širenje odatle, onda ne bismo bili u situaciji u kojoj smo sada – ocenio je istraživač zaraznih bolesti Sebastian Duchene.