Ako želimo da znamo više o našem imunološkom sistemu, moramo da saznamo za šta je on sposoban Foto: Pixabay
Imunitet na covid 19 i proces koji otkriva kako imuni sistem pamti i prepoznaje viruse sa kojima se susreo u prošlosti, bili su tema tri novoobjavljena istraživanja, rađenih na ljudima zaraženih SARS-CoV-2 virusom, vakcinisanih protiv korona virusa, ili oboje. Rezultati ove studije pružaju uzbudljive nove tragove o faktorima koji utiču na brzinu i jačinu odgovora imunog sistema na kasniju infekciju SARS-CoV-2 varijantama.
Novi nalazi mogli bi da pomognu istraživačima da rade na daljem poboljšanju vakcina, sa krajnjim ciljem stvaranja ili multivarijantne vakcine, koja bi mogla da zaštiti ljude od više sojeva korona virusa, ili čak pan-korona virusa – mutacija koje tek treba da se pojave a od kojih bi nas štitila novoformulisana vakcina.
Tri studije, objavljene u Science Immunology, koje su vodili istraživači iz Brigham and Women’s Hospital u okviru Harvard Medical School, Massachusetts General Hospital i sa Ragon Institute of MGH, pružaju intrigantne odgovore o tome koliko dugo traje imunitet na covid 19 i prirodu imunološkog opoziva nakon infekcije, vakcinacije ili oboje.
– Ako želimo da znamo više o našem imunološkom sistemu, moramo da saznamo za šta je on sposoban. Naši nalazi pokazuju da postoje razlike među ljudima – neki ljudi imaju reakcije antitela, koje su relativno trajnije i jače od drugih, i to može da doprinese boljoj zaštiti od buduće infekcije. Ako možemo da shvatimo i iskoristimo ono što nekim ljudima daje imunološku prednost, možda ćemo moći da nateramo imuni sistem, kroz poboljšane strategije vakcina, da deluje još bolje – objasnio je Duane Wesemann, profesor imunologije na Harvard Medical School.
U jednoj studiji profesor Wesemann i kolege posmatrali su imunitet nakon infekcije originalnim sojem SARS-CoV-2, koji je prvi put identifikovan u kineskom gradu Vuhanu. Tim naučnika analizirao je 73 antitela, stvorena kao odgovor na infekciju prvobitnim sojem korona virusa kako bi utvrdio koja su, ako ih ima, bila efikasna protiv pet varijanti – Alfa, Beta, Gama, Delta i Omikron. Otkrili su da određena antitela, nastala infekcijom originalnim sojem, mogu da neutrališu one opasnije, zabrinjavajuće varijante. Ovi rezultati tako potvrđuju zašto vakcine, formulisane protiv originalnog soja, i dalje mogu da obezbede zaštitu od ozbiljnijih mutacija.
Koristeći sofisticirane tehnike snimanja, istraživači su uspeli da prate kako se struktura, koja menja oblik mutirajućeg virusa, povezuje sa imunološkim sistemom. Oni su precizno istakli mesta virusnog S proteina, sklona mutacijama, koje patogen koristi za invaziju na ljudske ćelije. Takođe su uspeli da vizuelizuju kako ta mesta funkcionišu sa mestima na antitelima koja neutrališu virus i sprečavaju ga da uđe u ćelije.
U drugom radu, istraživači su se bavili imunološkim opozivom – procesom prizivanja memorijskih ćelija u akciju za borbu protiv ponovljenih invazija istim patogenom. Tim je analizirao odgovor imunog sistema nakon infekcije, vakcinacije i „booster“ doza vakcina proučavanjem uzoraka krvi pojedinaca sa različitim medicinskim putanjama – onih koji su se oporavili od covid 19 infekcije ali nisu vakcinisani, onih koji su se oporavili od infekcije i potom primili covid 19 vakcinu ili onih koji nikada nisu bili zaraženi, ali su vakcinisani sa tri doze vakcine. Tim je pronašao dokaze da ljudi koji su bili zaraženi i vakcinisani, kao i ljudi koji su vakcinisani sa 3 doze vakcine, mogu da izazovu snažan i jak odgovor na varijante korona virusa, uključujući i Omikron. Pored toga, istraživači su pronašli dokaze koji pokazuju da bi memorija na prethodnu infekciju korona virusima obične prehlade, kao što su blagi virusi koji su cirkulisali pre SARS-CoV-2, mogla da bude odgovorna za snažan, trajni imuni odgovor u maloj podgrupi nevakcinisanih pojedinaca, koji se oporavljaju od covid 19. Ove osobe, poznate kao „hranitelji“, lakše podnose i brzo preboljevaju simptome covid 19 infekcije i imaju produženi, trajni odgovor antitela.
– Veoma smo uzbuđeni zbog ove činjenice da neki ljudi održavaju svoja antitela i imaju memorijske B ćelije koje mogu da reaguju na različite varijante korona virusa. To otvara neke zanimljive mogućnosti dok razmišljamo o vakcini protiv pan-korona virusa – najavio je profesor Wesemann.
U trećoj studiji, koju su vodili dr Andrew Luster i dr James Moon, obojica iz Centra za imunologiju i inflamatorne bolesti u Massachusetts General Hospital, istraživači su nastojali da bolje razumeju uloga CD4+ T ćelija u imunitetu na covid 19 direktnim identifikovanjem onih koje prepoznaju SARS-CoV-2 virus. Analizirajući uzorke krvi pacijenata koji su se oporavili od infekcije tokom prvog talasa pandemije u Bostonu, otkrili su da su određene podgrupe CD4+ T ćelija — cirkulišuće T folikularne pomoćne (Tfh) ćelije i T helper-1 (Th1) ćelije — bile češće. kod osoba koje su imale blažu bolest i nisu zahtevale hospitalizaciju. Izgledalo je da ovaj ćelijski odgovor traje nekoliko meseci, potencijalno dajući imunom sistemu prednost za naknadno izlaganje SARS-CoV-2 virusu, uključujući i njegove mutacije. Pored toga, utvrđeno je da su T folikularne pomoćne ćelije, specifične za SARS-CoV-2, češće u istoj grupi „održavanja“ antitela uočeno u studiji profesora Wesemanna, što ukazuje na vezu između ovih T ćelija i dužeg odgovora antitela.
– Naša studija pokazuje da je kvalitet odgovora CD4+ T ćelija na SARS-CoV-2 bio bolji kod pacijenata sa manje teškim infekcijama i da se to odražava prisustvom trajnih antitela. Ovo podržava opštu imunološku teoriju da optimalni odgovori antitela zahtevaju snažnu pomoć CD4+ T ćelijama i da vakcine treba da budu dizajnirane tako da maksimalizuju odgovore ove komponente adaptivnog imunog sistema . naglasio je dr Andrew Luster.
Profesor Wesemann i doktori Luster i Moon, kao i njihovi saradnici nastavljaju da analiziraju uzorke ljudi, koji su bili zaraženi ili vakcinisani, kako bi identifikovali imunološke karakteristike koje mogu da daju najširi mogući imunitet protiv korona virusa i njegovih varijanti.