JAGORČEVINA – Primula veris
Jaglika, jagliče, jagorčika, jagorčevina javlja se među prvim vesnicima proleća. Raste na sunčanim i suvim livadama, po obroncima, među žbunjem i na šumskim proplancima. Ima prizemnu rozetu od lišća i dršku visoku do 30 cm na čijem se vrhu nalazi po nekoliko žutih levkastih cvetova. Od jagorčevine se sakuplja koren. Vadi se u jesen ili u doba cvetanja biljke, dobro opere i osuši na suncu ili u blago zagrejanoj sušnici. Od jagorčevine se traže i cvet i list, ali znatno manje od korena.
Lekovita svojstva
U korenu jagorčevine ima 5–10% saponina, osobitog sastojka koji u vodi peni kao sapun. Saponin je i glavni lekoviti sastojak. Čaj od korena jagorčevine daje se kao pouzdano sredstvo za lakše iskašljavanje. Obično se takav lek (Decoctum) spravlja u apoteci. Cvet od jagorčevine se upotrebljava kao sastojak raznih grudnih čajeva umesto cveta od divizme ili zajedno sa njim.
Sveže, mlado lišće jagorčevine sadrži vrlo bogatu količinu vitamina C i drugih korisnih sastojaka, pa se preporučuje da se upotrebljava u rano proleće kao vitaminska salata ili povrće. Po svojim sastojcima i upotrebi jagorčevina je manje ili više slične divizma, sapunjači i slatkom korenu. Sve ove biljke sadrže po red drugih sastojaka i saponine zbog kojih se upotrebljavaju za lakše iskašljavanje.