Medicinski informativni portal
Naslovna / Lekovito Bilje / Pelin

Pelin

Pelin pospešuje lučenje žuči i varenje hrane

Pelin otvara apetit Foto: Shutterstock

PELIN – Artemisia absinthium

Pelin ili pelen je obično oko pola metra visine, maljava, be­ličasta, jako mirišljava i gorka biljka. Ukusa je tako gorkog da je u poslovicu prešao. Raste po baštama, utrinama, kraj puteva i drugde, a cveta preko leta.

Pelin kao lek

U lekarstvu pelin pruža vrlo mnogo koristi. Jer on otvara apetit, pomaže varenje hrane u želucu, ubrzava radnju cirkulacije i sekrecije, kad se upotrebi umereno. Glavne bolesti, gde on koristi ovde ćemo navesti.

Pelin se koristi u bolestima ženskim, stišava bolove, reguliše menstruaciju, mokraćni kamen razlaže i odvodi napolje, on dej­stvuje na mokraću, potpomaže varenje u stomaku i ublažava grčeve. Ako je ko kuglom ranjen, treba brzo natopiti pelin s vinom pa iscediti iz njega sok, od toga neka bolesnik pije dnevno dvaput po dve kašike, i neka u isto doba i ranu njime obliva, pa će brzo zalečena biti i zapaljenje nestati.

Za gore pomenute bolesti dobra je esencija od pelina – pelinov­ka, koju treba dnevno jednom uzimati po 20–30 kapljica. Esencija od pelina pravi se ovako: u junu i u julu mesecu to jest onda kad pelin cveta treba pokidati cveće, vrhove pelina pa staviti u čisto sta­klo, naliti dobre, prave komovice ili šljivovice i ostaviti 5–6 dana da stoji na suncu dobro zatvoreno i tankim platnom pre­kriveno. Posle toliko dana ta se esencija po potrebi upotrebljava.

Zavijanje u stomaku ukloni se, kad se pelin pomeša sa sirćetom ili vinom i testom od hleba pa na stomak privije. Kad se ne može spavati, dobro je da se takva smesa stavi i obavije na čelo. Mnogi tvrde da se noge putniku neće umoriti ako nosi pelina u obući oko nogu. Da pivo bude bolje i zdravije, dobro je staviti šaku, dve pelina u zavežljaju ili bez ovog u bure s pivom. Ko ima glista u trbuhu, on će se izlečiti, ako pije u slatkoj vodi praška od pelina, ali mora se piti pre ili posle napada bolesti. U čaši vode šećerne saspe se na vrh noža, a za decu upola manje.

Ne treba zaboraviti nikada da se ne sme nikad suviše mnogo pelina upotrebiti za piće, jer može da izazove nesvesticu, gađenje, zbunjenost i vatru u želucu.

Isceđeni sok valja pomešati sa toliko isto jakog starog vina i dnevno po dvaput uzimati po jednu kašiku. Ovo pomaže i onima što nemaju apetita za jelo.

Čaj od pelina kuva se od lišća kad se stavi u dobro prokuvanu vodu i sud poklopi. Pijenje, kupanje i oblozi s takvim čajem čine vrlo dobre usluge kod reumatizma i kostobolje.

Koja jedinjenja se nalaze u pelinu

Za lekovite svrhe treba seći mlado lišće i vršne zeljaste de­love pre nego što pelin cveta, osušiti ih na promaji, u hladovini i čuvati u zatvorenoj posudi, na čistom mestu.

U pelinu ima oko 0,5% isparljivog mirisnog ulja koje, pored dru­gih sastojaka, obično sadrži i azulena (kao ulje kamilice, hajdučke trave i nekih drugih biljaka), zatim gorka jedinjenja (absintin i anabsintin) zbog kojih se pelin i upotrebljava kao lek, i naravno, još i drugih sastojaka.

U farmaciji i u medicini se pelin (Herba Absinthii) takođe upo­trebljava kao gorko aromatično sredstvo i kao lekovita sirovina za izradu ekstrakta, tinkture, čajeva i drugih lekova koji se primenjuju za stomak, za bolje lučenje žuči, protiv crevnih parazita i drugog.

Pelin ulazi u sastav raznih biljnih smesa koje služe za izradu gorkih rakija, travarica, nagorkih zaslađenih vina za apetit (ver­mut) i sličnih napitaka.

Upotreba u stočarstvu

Protiv metilja ovčijeg treba davati ovcama utucan kao prašak list pelina. Protiv nazeba konja to je takođe dobro. Da se konji sačuvaju od raznih opasnih bolesti treba im davati pelina kad cveta pola šake pomešanog sa solju u hrani za 10–15 dana i cilj je postignut.

Biljke slične pelinu

I druge divlje biljke koje su srodne pelinu, na primer komonika, komotljika ili trnomet (Artemisia vulgaris) đul, ćabe­pelin, miri­šljavka (A. annua), božje drvce ili rutvica (A. abrotanum), divlja rutvica (A. campestris) i druge, sadrže gorke i aromatične sastojke pa se mogu, u nedostatku pelina, da upotrebljavaju umesto njega, ali su znatno slabije po gorčini od pravog pelina.

Jedna vrsta pelina koja raste u stepama istočno od Kaspijskog mora, u Persiji i Turkestanu (A. cina) daje poznato biljno sredstvo protiv glista: cvet od cine (Flos Cinae) u kome je glavni sastojak san­tonin. Ovog sastojka ima i u nekim vrstama pelina koje rastu kraj mora (A. maritima i dr.) i u našoj zemlji.

Estragon, fini začin poznat naročito u francuskoj kuhinji po­tiče od mladih sočnih delova jedne vrste pelina poreklom iz Sibira koji se danas gaji u Evropi (A. dracunculus).

Send this to a friend