Ispovest junakinje dramatičnog spašavanja mladića koga je izdalo srce na aerodromu: „Samo sam radila svoj posao“

Iza Snežane Magoč (51) iz Podgorice je trideset godina radnog iskustva medicinske sestre. Ponosna je na te godine, kao i na borbu za svakog pacijenta dok je bila deo javnog zdravstvenog sistema. Danas su na nju sa velikim razlogom posebno ponosni svi koji je znaju: porodica, prijatelji, nekadašnje i sadašnje kolege, doktori sa kojima je radila na kardiohirurgiji. Znanjem, pribranošću i „hladnom glavom“ kad je to bilo najvažnije, trostrukom reanimacijom je sačuvala život mladom čoveku u ranim četrdesetim godinama, koga je na povratku iz Istanbula srce izdalo na Aerodromu Podgorica.

Za nju je spašavanje ljudskog života nešto sasvim normalno, profesionalnost i empatija se podrazumevaju

Telefon i društvene mreže sagovornice eKlinika portala od petka uveče su se usijali. Portali su munjevito preneli vest, a ova skromna i nadasve normalna žena, koliko god to bio „klimav“ pojam danas, čvrsto je na zemlji. Skuvala je porodični ručak, otišla na svoju redovnu smenu u tropske vrućine i aerodromski haos. Ipak, u čudu je zbog interesovanja javnosti, a u pojedinim trenucima dozvoli da je emocije savladaju. Pre svega želi da kaže da je ponosni deo tima, koji je proceduru predviđenu za vanredne situacije sproveo precizno, brzo, bez greške.

Za Snežanu Magoč nije nikakva novost učešće u spašavanju nečijeg života. Tako i ovo što se desilo na njenoj smeni zemaljske stjuardese (tačnije, medicinskog tehničara kao dela zemaljske medicinske posade Aerodroma Podgorica), smatra normalnim. Međutim, živimo u vreme kada je sve što bi trebalo da bude normalno – nenormalno, i obrnuto, a potezi koje vodi ljudska empatija smatramo izuzecima umesto pravilom. Zanemarili smo suštinske vrednosti, a veliki medijski prostor ustupili banalnostima umesto gestovima poput ovog, koji je u skladu sa svojom prirodom i profesionalnošću učinila Snežana sa svojim kolegama. Zato je ova priča važna ne samo kao „suvo“ prenošenje dobre vesti o tome da je sačuvan jedan mladi život.

Drama – hitan poziv, pa tri reanimacije do dolaska hitne pomoći: „Videla sam da odlazi“

Počelo je hitnim pozivom medicinske službe na Aerodromu Podgorica, u trenutku kada je radila „izlaz“ jednog aviona pred poletanje.

– Zvali su da hitno dođem jer je mladom čoveku loše. Bili su tu doktor Vido Vujović i moja koleginica Sadija Radošević, takođe medicinska sestra. Već mu je držala glavu da obezbedi disajni put. Tražila sam nitroglicerin i sve što smo tu pri ruci imali za reanimaciju. Videla sam „koliko je sati“. Uhvatio se za grudni koš, počeo da se trese. Počela sam sa masažom, na šta se vrlo brzo vratio. Došlo je do refleksnih gušenja, treptanja, prekida u disanju. U međuvremenu je pozvana hitna, ali je usledio drugi, jači napad. Počeo je jače da se trese, pomodreo i prestao da diše. Cijanoza je već nastupila. Videla sam da odlazi, i pomislila – ako sad ne uspem, gotovo je. Udarila sam jako šakom u grudni koš, nastavila masažu koja je trajala duže od prve i ponovo se, hvala Bogu, vratio. To se dešava još jednom pre nego što je došla hitna. Stavili su mu braunilu, dobio je adrenalin i transportovan je u Klinički centar gde mu je odrađena koronarografija. Trenutne informacije kažu da mu je stanje stabilno – priča Snežana Magoč ekskluzivno za naš portal.

Profesionalno iskustvo, požrtvovanost i životno znanje: Borba do poslednjeg atoma snage za svakog pacijenta

Naša sagovornica se ne oseća lagodno u medijskoj buci koja se oko ovog slučaja podigla. Prosto, kaže da je samo uradila ono što je iz nje „povuklo“ njeno veliko profesionalno i životno iskustvo. Udata je, ima dve velike ćerke, 30 godina radnog staža u struci. Dve decenije je provela na kardiohirurškoj intenzivnoj nezi. Sa ponosom kaže da je bila prva medicinska sestra srednjeg kadra, kojoj je traženo da pređe na odeljenje kardiohirurgije.

Autor ovog teksta imao je uvid i u Snežanine privatne fotografije sa nekima od pacijenata od kojih su se mnogi, kako to naš narod kaže, uhvatili za poslednju slamku spasa. Snežana Magoč je na njima srećna. U njenim očima i na licu vidljivo je da je do poslednjeg atoma snage disala i borila se sa kolegama za svaki otkucaj srca teških pacijenata. I danas su sećanja na taj deo posla i života živa. Priča nam da sreća kada težak srčani bolesnik preživi ne može da se opiše. Ali, isto važi za tugu, kada se život pred njihovim očima ugasi a srce jednostavno slomi, prepukne, prestane da kuca. Svaka reanimacija koju je uradila ostala je, kaže, duboko urezana u njeno biće.

Deset godina je bila glavna sestra intenzivne kardiološke nege, da bi se na svoj zahtev vođena željom da se više bavi pacijentima a manje birokratijom, ponovo vratila u sale i na odeljenje. U jednom trenutku je poslušala svoj unutrašnji glas i iskoristila priliku da promeni posao. Na aerodrom je prešla kada je osetila umor i potrebu da se mentalno „resetuje“ i smiri. Ali, znanje je ponela sa sobom. Zato joj je još milije što su sada doktori sa kojima je radila godinama ponosni na nju.

„Samo sam radila svoj posao“: Sve može da se nauči, osim empatije

Reakcija koju je imala u petak samo je, još jednom ponavlja Snežana Magoč, logičan rezultat višedecenijskog predanog rada i sposobnosti da se uz empatiju fokusira na problem. Priseća se da je u medicinsku struku zakoračila u strašna vremena ratova, ali da je to prihvatila kao svoj izbor.

– Dolazili su nam povređeni, ranjeni pacijenti bez imena i prezimena, sa teškim povredama glave, mozga, bez nogu, ruku… Ponekad smo ih obeležavali slovima, brojevima. Rekla sam sebi: tu si gde si, treba ti posao, nemaš nikoga do sebe, radi najbolje što možeš… I bilo je tako. Zato je meni potpuno normalno da odreagujem ovako. Bog mi je dao sposobnost da sam u tim odsudnim momentima pribrana. Sve mogu da razumem: i da su ljudi različiti, i da se pogreši, pa dođeš i kažeš – pogrešio sam… Sve je to život i sve može da se nauči, većina stvari se da popraviti. Jedino što ne mogu da razumem i prihvatim je izostanak empatije – ispričala je u ekskluzivnom razgovoru za eKlinika portal Snežana Magoč, kojoj se autor teksta zahvaljuje na poverenju.

Snežana je ponos!

Stižu i zvanične pohvale, prepune lepih reči i ponosa onih sa kojima je naša sagovornica provela svoj radni vek, sticala znanje i dobar glas. Na svom zvaničnom Instagram profilu oglasio se Kliničku centar Crne Gore:

U toku jučerašnjeg dana stigla je i vest da će kompanija Aerodromi Crne Gore proglasiti Snežanu Magoč za najboljeg radnika i da im je čast što je deo njihovog tima. Zahvalna je naravno, ali i saglasna sa nama da je najveći poklon i priznanje već dobila u petak uveče.