Telo čuvene glumice potpuno se izdeformisalo od lekova: Bolna autoimuna bolest joj je uništila karijeru

Ketlin Tarner (Kathleen Turner) je bila jedna od najvećih zvezda Holivuda osamdesetih godina prošlog veka. Snimila je niz uspešnih filmova – blokbastera, a onda iznenada nestala sa velikih ekrana. Tek nedavno je otkrila da je jedan od glavnih razloga njenog odsustva sa crvenih tepiha reumatoidni artritis.

Težak bol pre svega: Kako je popularna glumica opisala reumatoidni artritis

Naime, glumicu je u obećavajućem momentu karijere zaustavio reumatoidni artritis, koji je izazivao razarajuće bolove i zahtevao lekove koji su, pored ostalog, činili njen um „zamagljenim“, a bol u njenom telu nepodnošljivim.

U jednom velikom intervjuu, glumica je otkrila kako je bilo raditi sa Majklom Daglasom, Džekom Nikolsonom i Nikolasom Kejdžom, ali i kako je dijagnoza uništila njenu karijeru. Reumatoidni artritis pogodio ju je u kasnim tridesetim, poslednjim godinama kada je po nepisanim zakovima surovog Holivuda smatrana talentovanom, ali i seksualno privlačnom glumicom. U to vreme se veoma malo znalo o autoimunim bolestima, tako da je njena bolest bila izvor mnogih loših nagađanja i o njenom privatnom i o profesionalnom životu.

– Teško je razumeti nivo bola koji ova bolest donosi – opisala je Ketlin Tarner.

Za njenu bolest tada nije bilo mnogo terapijskih opcija: „Lekovi su mi izmenili telo a na poslu sam se osećala nesigurno“

Glumica se prisetila vremena kada nije mogla da podigne mnoge predmete, na primer čašu ili flašu. Tačnije, nije mogla da ih uhvati i drži rukama, pa su ljudi mislili da je pijana.

– Jedini efikasan tretman devedesetih godina kada mi je dijagnostikovan reumetoidni artritis bile su masivne doze steroida sa ogromnim neželjenim efektima. Neki lekovi promenili su moj fizički izgled i uticali na sposobnost sposobnost da pamtim tekstove, pa sam se na poslu osećala nesigurno. Posebno bolan bio mi je desni zglob na ruci. Samo dodirivanje me teralo da vrištim – rekla je zvezda filmova „Čast Pricijevih“, „Rat Rouzovih “ i „Lov na zeleni dijamant“.  Kako je bol postajao sve gori, Tarner se zaista okrenula alkoholu i lečila od zavisnosti.

Na sreću, od tada se mnogo toga promenilo za pacijente sa reumatoidnim artritisom, čiji je Svetski dan obeležen juče u svetu. Tarnerova, koja i dalje voli pozorište i sada predaje glumu, kaže da se oseća sve bolje. Spremna je za nove izazove zahvaljujući inovativnim terapijama.

– Sve sam jača i trudim se da uradim što više mogu – optimistična je glumica.

Šta je reumatoidni artritis i koji su simptomi

Reumatoidni artritis (RA) je autoimuna bolest u kojoj naš imunski sistem greškom napada zglobove, izazivajući upalu, bol i oticanje, definišu stručnjaci American College of Rheumatology. Ako upala traje duže vreme, može izazvati trajna oštećenja zgloba. RA pogađa više od 1,3 miliona Amerikanaca, a oko tri četvrtine pacijenata su žene. Bolest može početi u bilo kojoj životnoj dobi, ali najčešće se javlja između 30. i 50. godine. Uzrok bolesti za sada je nauci nepoznat, ali presudni mogu biti genetički faktori. Ostali faktori rizika uključuju pušenje i gojaznost.

Pacijenti pate od bolova u zglobovima, ukočenosti (posebno ujutru), otoka i gubitka funkcije zgloba. Najčešće su pogođeni zglobovi na rukama (šakama) i kolenima. Ostali simptomi uključuju gubitak energije, nižu telesnu i pored upalnog procesa, gubitak apetita i pojavu reumatoidnih nodula. Reč je o izbočinama koje se formiraju ispod kože na laktovima i rukama.

Kako se danas leči reumatoidni artritis

Lek za RA ne postoji, ali terapija je znatno napredovala u poslednjih 30 godina, potvrđuju u American College of Rheumatology. Trenutni tretmani pružaju većini pacijenata olakšanje simptoma i omogućavaju im da funkcionišu blizu normalnog kvaliteta života, objašnjavaju stručnjaci.

To je svakako ogroman veliki napredak u poređenju sa mogućnostima lečenja devedesetih, koje su podrazumevale velike količine steroidnih lekova.

Danas pacijenti, nakon što im je dijagnoza potvrđena testovima krvi, fizikalnim pregledima i drugim dijagnostičkim metodama, dobijaju lekove koji usporavaju bolest i sprečavaju deformitete zglobova. Kombinuju se nesteroidni antiinflamatorni lekovi i male doze kortikosteroida.

Za održavanje zdravlja zglobova i poboljšanje kvaliteta života, pacijentima se savetuje hodanje i jačanje mišića, ali i odmor ili blago istezanje, kada se simptomi pogoršaju.