Tomislav Miletić (74) je zahvalan na svakom danu života. Ipak, naglašava da je nemoguće „izmeriti“ ko je najzaslužniji za to što je danas živ a imao je metastatski rak bešike: njegova supruga, ćerka, lekari iz Instituta za onkologiju Srbije, imunoterapija ili sreća.
Prvi simptomi bolesti koje je primetio još pre devet godina bili su prilično česti i uobičajeni: malo tamnija boja urina, peckanje i problemi prilikom mokrenja. Mislio je da je neka prolazna infekcija. Urin je postao još tamniji, a kada se malo kasnije pojavila krv u mokraći, i pored stida tako tipičnog za muškarce, video je da je „vrag odneo šalu“. Sada zna i da ja imao mnogo sreće, jer je opet sve bilo na vreme.
– Rekao sam to supruzi, a ona nije čekala ni minut. Obavestila je ćerku koja je zdravstveni radnik i brzo sam se našao u Gradskoj bolnici (KBC Zvezdara). Posle antibiotika nije bilo bolje, pa su mi rađene detaljnije analize i takozvani „tur“ pregledi. Divni doktor Tufegdžić (svih lekara se dobro sećam koji su mi pomogli) je odmah rekao da je to rak. Pokušali smo sve ali nije bilo drugog rešenja. Odstranjena mi je mokraćna bešika – priča Tomislav Miletić iz Beograda u razgovoru za eKlinika portal.
Međutim, nakon nekoliko meseci došlo je do recidiva. Usledilo je dalje lečenje, hemioterapija, zračenje… I to je izdržao. Mora, kako kaže, opet da spomene sreću. Ovog puta povezuje je pre svega sa doktorkom Suzanom Matković i ekipom lekara iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
– Doktorka Matković je tu odigrala ključnu ulogu. U divnom razgovoru kome je prisustvovala i moja ćerka strpljivo je objasnila o čemu je reč. Ušao sam u grupu bolesnika koji zadovoljavaju uslove da se prijave za studiju, eksperimentalni lek na bazi imunoterapije. Taj lek je kod mene uradio sve ono što može da uradi. Primao sam ga pet godina i evo me danas, živ i zdrav. Sve je sa mnom u najboljem redu – kaže sa osmehom.
Danas naš sagovornik uživa u životu, šetnjama sa prijateljima, familijom, unucima. Rado se odazvao pozivu da za eKlinika portal ispriča svoju priču. Svestan je, kaže, da mnogi pripadnici muškog, a „kao“ jačeg pola imaju veliki strah da se jave lekaru i kada vide da nešto nije kako treba. Voleo bi da ih njegova priča ohrabri, da ne budu kukavice. Da smognu snage i da kažu porodici ili lekarima šta ih muči. Nekima će, kao što je i sa njim bio slučaj, to sigurno spasiti ili produžiti život.
A lekari?
– Samo neka ih Bog poživi, to mogu onako među nama, ljudski da kažem. Na Onkologiji (Institut za onkologiju i radiologiju Srbije) se svi toliko angažuju, trude… Volim ih kao svoju familiju. Verujte lekarima! To je najbolje što za sebe neko može da uradi i kad je bolestan i kad je zdrav – zahvalan je Tomislav Miletić.
Danas koristi svaku situaciju da priča o onome što ga je zadesilo jer smatra da ljudi jedino tako mogu da sačuvaju „glavu na ramenima“. Bolesti je mnogo oko nas, ali su dijagnostika i lečenje napredovali. Imunoterapija je postala novi standard lečenja raka mokraćne bešike, koji je dugo bio u zapećku u smislu novih terapijskih opcija. Tomislav naglašava da je sam najbolji primer.
To neumorno ponavlja na događajima koje organizuju udruženja pacijenata ali i svakodnevno, među svojim prijateljima. Ne mrzi ga, naprotiv. Posebno je ponosan što je uticao na to da neki njegovi prijatelji sa drugim vrstama karcinoma otkriju bolest na vreme.
– Sa dvojicom drugara sa kojima sam sedeo i družio se godinama redovno, družim se i danas. Oni sada imaju dobre rezultate. I mnogo je važno da ljudi danas više o tome pričaju. Primetio sam da se ljudi stide, valjda se plaše. Nije sramota biti bolestan, sramota je ne pomoći nekome svojim iskustvom. Kad ćutite, to je pogubno i za vas i za druge koji boluju od karcinoma. A kad se javite na vreme lekaru možete da očekujete dobre vesti. Ja sam najbolji primer za to. Danas živim sasvim normalno, samo što se redovno kontrolišem, na svakih šest meseci – ispričao je Tomislav Miletić u razgovoru za eKlinika portal, zadovoljan zbog još jedne prilike da kod nekog probudi svest o važnosti preventivnih lekarskih pregleda.