Florens Najtingejl (Florence Nightingale), bila je brižna bolničarka, aktivistkinja i lider. U svetu medicine poznata je i kao „Dama sa lampom“. Ovaj nadimak dobila je u Krimskom ratu, kada je ličnim angažovanjem promenila odnos prema ranjenicima, ali i drugim pacijentima u bolnicama: obilazila je sa lampom bolesnike u toku noći.
Ko je bila Florens Najtingel i zašto je važna za zdravstvo i danas
Pored toga što je napisala više od 150 knjiga i izveštaja o temama vezanim za zdravlje, pripisuje joj se i stvaranje jedne od prvih verzija kružnog dijagrama (takozvani „pita grafikon“). Ipak, najpoznatija je po tome što je bolnice učinila čistijim i bezbednijim mestima.
Rođena je 12. maja 1820. godine u gradu Florens, u Italiji (Toskana). Iako su joj roditelji bili iz Engleske, rođena je u Italiji tokom njihovog putovanja. I Florens i njena starija sestra Partenope dobile su imena po italijanskim gradovima u kojima su rođene (Napulj). Najtingejlovi su se 1821. vratili u Englesku.
Odrastajući u bogatoj porodici, Florens je učila kod kuće uz pomoć oca i od nje se očekivalo da se rano uda. Međutim, dok je još bila tinejdžerka, Florens je verovala da je dobila „poziv“ od Boga da pomaže siromašnima i bolesnima.
Posao bolničarke nije bio cenjen, ali je Florens Najtingel imala jasnu i čvrstu želju
Iako tada posao medicinske sestre nije imao ugled, Florens je roditeljima rekla da želi da postane bolničarka. Njeni roditelji nisu odobravali tu odluku i želeli su da se uda i osnuje porodicu. Florens je, ipak, bila odlučna da postane bolničarka i odbila je brak. Na kraju joj je otac dozvolio da ode u Nemačku na tromesečnu edukaciju u bolnici i školi Pastor Theodore Fliedner’s hospital.
Nakon završetka obuke u Nemačkoj, Florens je otišla u Pariz na dodatnu obuku sa sestrama milosrdnicama. Do svoje 33. godine već je stekla ugled u medicinskim krugovima. Vratila se u Englesku 1853. godine i postala upravnica bolnice za „dame i gospodu“ u Londonu.
Kada je 1854. godine izbio Krimski rat, britanska vojska nije bila spremna da se nosi s velikim brojem ranjenih i bolesnih vojnika. Nedostatak medicinskih sredstava, prenatrpanost i nehigijenski uslovi izazvali su brojne pritužbe. Mediji su počeli da izveštavaju o užasnim uslovima zdravstvene nege.
Ministar vojni Sidney Herbert, zamolio je Florens da organizuje tim bolničarki koje bi brinule o ranjenim vojnicima. Pristala je, i 4. novembra 1854. godine Florens i 38 bolničarki stigle su u britanski kamp u blizini Carigrada.
Bolničarke su uspele da slome i rodnu diskriminaciju
Kada su stigle, lekari nisu bili gostoljubivi jer nisu želeli da rade sa ženama. Međutim, kako je broj pacijenata rastao, morali su da prihvate njihovu pomoć. Bolničarke su uvele medicinske potrepštine, adekvatnu hranljivu ishranu, čistoću, higijentu i odgovarajuće sanitarne mere u vojnu bolnicu. Takođe su pružale ličnu negu i podršku.
Florens je bila poznata po tome što je noću obilazila ranjenike sa lampom u ruci, zbog čega su je prozvali „Dama sa lampom“. Za samo šest meseci, Florens i njen tim su transformisali bolnicu i promenili strašnu statistiku: stopa smrtnosti pala je sa 40 na 2 procenta.
Unapređeno zdravlje uz brojne projekte, obučavanje bolničarki i aktivizam
Nakon povratka iz rata, Florens Najtingel je nastavila da radi na poboljšanju bolničkih uslova. Svoja iskustva i podatke predstavila je kraljici Viktoriji i princu Albertu 1856. godine. Ti podaci su doprineli osnivanju Kraljevske komisije za unapređenje zdravlja britanske vojske.
Florens je bila toliko vešta s brojevima da je 1858. godine postala prva žena član Kraljevskog statističkog društva. Godine 1859. nastavila je da širi znanja o zdravstvenim standardima osnivanjem Vojno-medicinskog koledža u Čatamu.
Iste godine objavila je knjigu „Beleške o sestrinstvu: Šta jeste, a šta nije“, u kojoj daje savete o dobroj nezi pacijenata i bezbednom bolničkom okruženju. Kao rezultat njenog rada tokom rata, osnovan je fond kako bi nastavila sa obrazovanjem bolničarki u Engleskoj. Godine 1860. zvanično je otvorena Nightingale Training School u St. Thomas’ Hospital.
Do smrti posvećena pravima i boljem statusu pacijenata
U poznijim godinama, često je bila prikovana za postelju zbog bolesti, ali je nastavila da se zalaže za bezbednu i savremenu negu do smrti. Florens Najtingejl preminula je 13. avgusta 1910. godine u 90. godini života, ali njeno nasleđe živi i dalje.
Dve godine nakon njene smrti, Međunarodni komitet Crvenog krsta ustanovio je Medalju Florens Najtingejl, koja se svake druge godine dodeljuje izuzetnim bolničarkama. Takođe, od 1965. godine, Međunarodni dan bolničarki obeležava se na njen rođendan.
U maju 2010. godine, Muzej Florens Najtingejl u bolnici St. Thomas’ Hospital u Londonu ponovo je otvoren u čast stogodišnjice njene smrti.
Redakcija eKlinika portala čestita današnji dan svim medicinskim sestrama i tehničarima. Bez njih i njihovog zalaganja, predanog rada i empatije ne bismo mogli kada smo u ulozi pacijenta, ali svoj posao ne bi adekvatno mogli da obavljaju ni lekari.
