„Nespremna za strašnu istinu, krila sam od svih da moja mama ima rak“: Ispovest koja svedoči da se tinejdžeri teško nose sa bolešću roditelja

- Nisam rekla ni prijateljima ni profesorima šta se dešava. Bojala sam se da će me gledati drugačije, ali i da ću, ako izgovorim naglas „Moja mama ima rak“, morati da se suočim sa istinom od koje sam bežala - kaže Nikol u iskrenoj ispovesti o tome kako se 14 godina nosila sa opakom dijagnozom koju je dobila njena majka

Kada neko vodi bitku sa rakom, dobronamerni ljudi često usmere svu pažnju na samog pacijenta, pri tom nenamerno zanemarujući najbliže. To se posebno odnosi na decu i članove porodice, koji takođe prolaze kroz težak period. Kao ponosna ćerka žene koja je preživela rak, Nikol Džouns (Nicole Jones) je odlučila da napiše ovo svedočenje.

Strahovi, bol i neizvesnost prate svaku dijagnozu kancera člana porodice

Preporučujemo

Nikol kaže da je želela da podelim svoje iskustvo i da drugima približi kroz šta su njena mama Džoen (JoAnn) i ona prolazile i da možda pomogne onima koji se suočavaju sa svim usponima i padovima koje donosi dijagnoza i lečenje raka roditelja ili bliskog člana porodice.

Njena priča je dokaz da je ovakva borba manje-više svugde ista, bez obzira na kom meridijanu se nalazite. Isti su strahovi, bol, neizvesnost, ali i snaga i podrška, bez kojih nema ni borbe ni pobede.

Običan dan se pretvara u strepnju, mama saopštava da ima promene u dojci

Bio je to običan dan...

- Dok me je mama vozila u školu, rekla mi je da će ranije otići s posla jer ima zakazan godišnji mamografski pregled. Pitala sam je nekoliko pitanja o tome šta je zapravo mamografija, ali nisam ni slutila da će iz toga proizaći nešto ozbiljno. Kasnije tog dana, kada sam se vratila kući, rekla mi je da su pronašli ciste u njenoj dojci. Objasnila mi je da je to česta pojava kod žena, ali je ipak zakazala biopsiju, kako bi bila sigurna da je sve u redu - priseća se žena, koja je tada imala 14 godina.

Poverenje bez tabu-tema

Mama i Nikol nikada nisu imale tabu teme, pa ni kada su u pitanju zdravstveni problemi. Toga je postala posebno svesna tek kada je mami stigla dobila dijagnoza, jer ju je naučila da bolje razume kroz kakve životne izazove prolazi. To ih je, zapravo, još više zbližilo.

- U tim trenucima neizvesnosti, uvek me je držala u toku i objašnjavala mi sve što je znala, onoliko koliko sam mogla da shvatim. Nisam volela dugo da razgovaram i trudila sam se da izbegavam tu temu, plašeći se da ću, ako je pomenem, time „učiniti dijagnozu stvarnijom“ - opisuje ćerka.

„Moji doktori misle da bi to mogao da bude rak...“: Bolna iskustva samo otežavaju prihvatanje

Nekoliko dana nakon biopsije, u toku nekog sasvim običnog razgovora, pitala je mamu da li je dobila rezultate. Pogledala je zabrinuto i rekla: „Moji doktori misle da bi to mogao da bude rak.“

To je rečenica koju niko nikada ne želi da čuje, pogotovo ne dete od 14 godina od svoje majke.

- Bila sam šokirana, jer je mama oduvek bila zdrava i aktivna, nikada nije imala ozbiljne simptome neke bolesti. Bila je odgovorna prema svom zdravlju. Išla je na redovne preglede, kontrole, skrininge... Baš zato mi je ta vest delovala neverovatno i nepravedno. Posebno me je pogodilo to što sam rak već povezivala sa gubitkom i patnjom. Nekoliko godina pre toga izgubila sam tetku od raka pankreasa, a deda je lečen od raka prostate. Znala sam koliko bolest može biti surova. Nisam bila spremna da to ponovo proživljavam, naročito ne sa svojom mamom - bolna su i danas njena sećanja na traumatični deo prošlosti.

Džoan je i dalje bila iskrena sa Nikol. Rekla joj je da će magnetna rezonanca pokazati koliko je situacija ozbiljna. Nije imala hrabrosti da je pita više i plašila se da će saznati ono što ne želi. Nikol tek sada zna da je to česta reakcija kod tinejdžera čiji roditelji prolaze kroz borbu sa rakom.

Potpuna promena života: Kako prihvatiti dijagnozu i sve što nosi?

Rezultati su promenili njihov život. Magnet je pokazao da mama ima karcinom dojke u prvoj fazi, ali i tumor na bubregu. Dalja ispitivanja otkrila su još ozbiljnije stanje – pored raka dojke (stadijum I), imala je i rak bubrega (stadijum III), kao i cistu na pankreasu koja je pritiskala slezinu i prekidala joj cirkulaciju.

- Od tog trenutka usledili su meseci pretraga i intervencija. Mama je odlučila da potraži drugo mišljenje u drugoj državi, pa sam tokom ispitnih rokova boravila kod bake i deke. Moj život više nije imao rutinu, sve se promenilo. Nova kuća, nova pravila, stalna odsustva mame. Od oktobra do decembra nisam rekla ni prijateljima ni profesorima šta se dešava. Bojala sam se da će me gledati drugačije, ali i da ću, ako izgovorim naglas „Moja mama ima rak“, morati da se suočim sa istinom od koje sam bežala. Kasnije sam shvatila da je to možda i najteži deo za decu - prihvatiti da je bolest stvarna - priča Nikol.

"Kao da mi je skinut ogroman teret sa leđa"

U januaru te godine majka je operisala dojku, a već u februaru su je čekale nove operacije bubrega, pankreasa i slezine.

Nikol je propuštala nastavu da bi bila uz nju, pa je tada i prvi put otvoreno rekla profesorima šta se dešava. Dočekali su je sa toplinom, podrškom i razumevanjem. Nikol se konačno poverila i dvema prijateljicama. Osetila je, kaže, kao da joj je skinut ogroman teret s leđa.

Usponi, padovi i konačno otvaranje: Podrška kao put prihvatanja

- U narednim mesecima prolazila sam kroz uspone i padove. Videla sam mamu kako se bori za svaki zalogaj hrane, kako nedeljama živi samo na ledu i infuzijama. Ali istovremeno, videla sam i ogromnu podršku oko nas: od drugova iz škole, nastavnika, komšija. Tata i ja smo dobijali kuvane obroke, profesori su mi produžavali rokove za domaće zadatke, a školski psiholog mi je pomogao da počnem da govorim o osećanjima - opisuje Nikol kako su se u njenoj glavi stvari konačno pokrenule u smeru prihvatanja.

Borba nakon izlaska iz bolnice: Novi život i novi izazovi

Kada je majka izašla iz bolnice, borba se nastavila. Bilo je dana kada je smejala i kuvala, a bilo je i dana kada je završavala hitno u bolnici zbog pada šećera, priseća se ćerka.

- Dok su moji vršnjaci razmišljali o prvim zabavama i maturi ja sam brinula o kući, pripremala sebi obroke i planirala kako ću stići u školu jer mama nije mogla da vozi, a tata je rano odlazio na posao. Tada sam osećala ogorčenje, ali sada znam da su me ti trenuci oblikovali u osobu kakva sam danas. Navikla sam se na „novi život“. Pratila sam mamu na preglede i zračenja, a prvi put u životu imala sam priliku da provedem celo leto s njom. Pre bolesti bila je potpuno posvećena poslu, a sada smo imale vreme samo za nas. Paradoksalno, to leto i sva naredna su postala najlepša u mom životu jer smo mama bile zajedno - otkrila je Nikol i neke pozitivne strane nove životne situacije.

Saveti deci i tinejdžerima čiji roditelj ima rak

Rak dolazi u bezbroj oblika i faza, menja život, funkcionisanje i uslove, ali postoje neke stvari koje su zajedničke svima koji kroz njega prolaze. Evo saveta koje Nikol daje na bazi svog iskustva:

• Ne zatvarajte se pred ljudima koji žele da vam pomognu. Ja sam to radila i nije mi donelo ništa dobro.
• Ne bojte se da razgovarate sa svojim roditeljem. Niste im teret i ne možete im pogoršati bolest razgovorom. Naprotiv, vraćate im osećaj ljudskosti koju bolest lako oduzme.
• Nemojte prestati da živite svoj život. Možda ćete se osećati krivim ako izlazite ili se zabavljate dok vam je roditelj bolestan, ali verujte mi - njima bi bilo najteže da vide da se odričete života zbog njih.
• Ako možete, idite s roditeljem kod lekara. Tako ćete bolje razumeti bolest i imati priliku da upoznate ljude koji im spašavaju život.
• I za roditelje: vaša deca i te kako osećaju da nešto nije u redu, čak i ako im ništa ne kažete. Budite iskreni sa njima. Neka postavljaju pitanja. Biće deo vaše borbe i to će vas zbližiti više nego ikad.

Iskustvo koje menja, obogaćuje i pomaže drugima

Od kada je njena mama obolela, Nikol je želela da se posveti radu u oblasti onkologije i zato je kao stručnjak za komunikacije svoje mesto pronašla u Centru za rak „Mary Bird Perkins“.

- Aktivna sam u studentskim organizacijama i verujem da je moja misija da podržim druge koji prolaze kroz ono što smo moja mama i ja prošle. Moja priča je priča hiljada dece koja su odrasla uz roditelja obolelog od raka. I ako je ovo iskustvo naučilo išta, to je da čak i u najmračnijim trenucima može da izraste snaga, ljubav i zrelost - ispričala je Nikol Džouns.