Medicinski informativni portal
Naslovna / Moja priča

Glumica Minja Peković i borba sa rakom dojke: Iz ličnog dnevnika stvorila monodramu „Bravo za klovna“

Piše: Marijana M.Rajić
11:30 - 24. 12. 2022.

Ko smo u životu, koje uloge svako od nas igra svakodnevno, jesmo li (i zašto smo?) svi klovnovi koji se smeju i kada im nije do toga? Šta kada na životnoj sceni dobijemo ulogu borca protiv maligne bolesti? Iskreno o tome kako je ličnu dramu pretočila u monodramu za eKlinika portal govori glumica Minja Peković

Minja Peković Glumica Minja Peković: „Rak nastaje kad sklopiš krila“ – jaka poruka monodrame „Bravo za klovna“ kao podrška svima koji se leče od karcinoma Foto: Privatna arhiva/Narodno pozorište Subotica

Minja Peković, višestruko nagrađivana prvakinja Drame Narodnog pozorišta iz Subotice suočila se dijagnozom raka dojke. Životna borba, međutim, nije ostala samo na tome: preselila se na daske koje čine Minjin profesionalni život, kao motiv i podrška svima koji se bore sa opakom bolešću. Pa, ima li za glumca većeg iskušenja, ali i izazova od igranja samog sebe, posebno kada je tako intimna i dramatična priča u pitanju?

Minja Peković: Na prvi rođendan ćerkice saznala sam da imam rak

Život za nas sprema razna iznenađenja i to nije ništa čudno, ni novo. Na neka od njih nikada ne možemo da se pripremimo. Na primer: imati uspešnu glumačku karijeru, ljubav i u profesionalnom i u ličnom životu, dobiti dete… I onda, na prvi rođendan svoje mezimice, vest da najverovatnije imate karcinom dojke. Sve to je junakinja ove priče glumica Minja Peković doživela u jeku pandemije, lokdauna, policijskog časa.

–  Ličilo je na neku od pozorišnih predstava, samo što se to dešavalo zaista. Bilo je stvarno. Trebalo je da obeležimo prvi „pandemijski rođendan“ ćerkice, a ja dobijam informaciju da postoji velika šansa da imam rak. Dugo sam se umivala kroz suze ne želevši da me dete, iako malo, vidi na svoj rođendan uplakanu ili da na fotografijama sa njenog prvog rođendana budem takva. Onda sam se, baš kao pred izlazak na scenu, našminkala. Obeležili smo rođendan u tim čudnim uslovima i specifičnom raspoloženju nas četvoro: ćerkica, suprug, pas i ja. Pomislila sam da ću se jednog dana ovome sigurno smejati. To je neka nadljudska snaga koja se u čoveku aktivira. Neki instinkt sa samoodržanjem koji, čini mi se, može da pokrene samo nešto tako šokantno i taumatično kao što je svest o tankoj granici između života i svesti o smrti – priseća se tadašnjih emocija u razgovoru za eKlinika portal poznata glumica Minja Peković.

Vera u svetlo na kraju tunela i pozitivan ishod su ključ, hrabri sve sa sličnim problemom Minja Peković

Usledila je operacija, pa konačna potvrda dijagnoze. Izolacija, ponekad mučne terapije. Nosila se sa tim vedro, koliko je mogla. Na društvenim mrežama objavila fotografiju bez kose. Gotovo godinu dana života u rolerkosteru emocija. Od besa i ljutnje, neizbežnih preispitivanja „Zašto?“ , „Zašto ja…?“, osećaja da život baš nije fer… Preko neverice i do tada nepoznatih strahova. Ali, i ogromnih promena, koje su na Minji već tada počele da ostaviljaju veliki trag.

Nije naša sagovornica ni do sada uspela da „dobaci“ zašto čovek uglavnom mora da prođe kroz veliku dramu da bi postao svesniji, više radostan, prizemljeniji, životniji. Do tada nije bila, pojašnjava nam, „praktikujući vernik“, ali nije bila ni potpuni ateista. Tako je nekadašnja studentkinja filozofije počela da kroz učenje bolje da upoznaje i veru…

Put do sebe samog i do nade

–  Tada čovek nekako najjasnije vidi sebe samog. Prolazite neverovatne relacije kroz lavirinte sopstvene unutrašnjosti, velika, dramatična preispitivanja. Ogolite se. Pa shvatite da vam je preostalo jedino da se sa tim ogromnim strahom suočite, da ga uhvatite za vrat. Da nema drugog izlaza. Mnogo sam čitala, tražila se, krenula na psihoterapiju. Sve do čega sam došla, uz spomenutu veru, dovelo me je od ambisa do radosti i nade, potpuno drugačijeg poimanja stvarnosti i mog mesta u njoj. Paradoksalno je, pa i zastrašujuće, da je tek dijagnoza maligne bolesti mnogima neka vrsta neophodnog čistilišta – u dahu i emotivno priča Minja.

Minja Peković vodi dnevnik u toku lečenja, beleške čuvaju najskrivenija osećanja

Još nešto je Minja Peković radila dok je trajalo njeno lečenje. Pisala je. Dnevničke beleške, koje su joj u trenucima kada je bila na terapijama služile kao lična oaza i utočište za deljenje najskrivenijih misli, vodila je bez pretenzija. Bez konkretne namere u šta bi jednog dana mogle da se pretvore. Upravnik njenog matičnog pozorišta Miloš Nikolić je, međutim, imao osećaj za jačinu i značaj trenutka.

Minja Peković iz predstave

Ovacije, suze, smeh i podrška na premijeri monodrame „Bravo za klovna“ Foto: Narodno pozorište Subotica

Tako je Minja Peković, glumica ovenčana brojnim priznanjima među kojima su Sterijina, nagrada „Ljubinka Bobić“, kao i „Zoran Radmilović“, nagrada za glumačku bravuru, dobila životno iskušenje kao ulaznicu i za jedno potpuno novo profesionalno iskustvo.

Minjina najličnija predstava

Edit Pjaf, čije pesme je slušala pišući dnevnik svoje borbe, „pogurala“ je inspiraciju dodatno. Minja je tražila vreme, dobila ga, pa je uz njen veliki trud ali i podršku matičnog pozorišta nastala monodrama „Bravo za klovna“. Minjin prvi autorski projekat.

Uz zapažene role koje je do sada ostvarila, uključujući i višestruko nagrađivanu briljantnu ulogu Milje Bušatlije u kultnoj predstavi „Kus petlić“ Milana Neškovića, Minju gledamo u nečemu što je još ličnije. Zapravo, od monodrame „Bravo za klovna“ verovatno i ne postoji ništa ličnije, ako govorimo o harizmatičnoj glumici.

Novi proces preispitivanja i ogoljenih emocija: Bravo za klovna!

Ko smo u životu, koje uloge svako od nas igra svakodnevno, jesmo li (i zašto smo?) svi klovnovi koji se smeju i kada im nije do toga? „Bravo za klovna“ je ime prvog songa koji je za istoimenu monodramu napisala Minja. I sve je krenulo… Shvatila je, nekako potpuno prirodno, da su upravo songovi idealna forma da o svojoj, ali ne samo svojoj borbi progovori onako kako to najbolje radi: na sceni.

– I ovaj proces je bio izazovan. Prvenstveno zbog toga što iskren ulazak u nešto ovako znači i da nema kalkulacija. Bilo je momenata kada sam se vraćala u trenutke koje sam morala da otplačem, ponovo „pustim“. Prosto, ako rešite da ljudima ispričate jednu ovakvu priču sa željom da se identifikuju i dobiju novu snagu za borbu, onda tu nema kočnica. Nema toga što bih možda poželela da ipak zadržim za sebe. Mora sve napolje. I otišlo je. Najveća nagrada je bilo upravo ono što sam na premijeri i doživela: potpuna interakcija sa publikom. Tu su bile i članice Udruženja za podršku i obolelima od karcinoma dojke „Jedna uz drugu“. Grlile smo se, smejale se i plakale. To je bila i moja najveća satisfakcija. Osetila sam da je imalo smisla, da su dobile optimizam, prijalo im je. Bile su srećne i obodrene, kao i ja sa njima – priča za eKlinika portal Minja.

Minja Peković Bravo za klovna

Monodrama „Bravo za klovna“ sledeće godine gostovaće širom regiona Foto: Narodno pozorište Subotica/Privatna arhiva Minje Peković

Ogolila sam se pred publikom koja je iskrene motive prepoznala

„Prepreka rađa samo novo i bolje rešenje“ – rečenica koju je čula od režisera Milana Neškovića još jedna je od poruka koje ističe kao vodilju. Raduje se Novoj godini, mogućnosti i planovima da monodramu „Bravo za klovna“ vidi što veći broj ljudi. I to ne samo u Srbiji, već i u regionu.

– Drago mi je da je publika prepoznala iskrenu nameru i ideju. Mislim da smo moj tim i ja uspeli u tome da izbegnemo samopromociju i da priča bude u službi nečeg većeg, da ne ostane samo lična i ispovedna. Sve što čovek dobije, dobije sa nekim razlogom. Nešto gubiš, nešto dobijaš, nešto odlazi od tebe, pa ti se u nekom obliku vraća. To što sam se ogolila pred publikom vratilo mi se na najlepši mogući način, tako što sam učinila nešto i za neke druge ljude, ne samo za sebe – rekla je u ispovesti za naš portal glumica Minja Peković.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend