Letnje „sagorevanje”, kako da ga savladamo i prevaziđemo

Letnje „sagorevanje” – i unutrašnji i spoljašnji pritisci da maksimalno iskoristimo leto mogu nas dovesti u stanje preopterećenosti tokom godišnjeg doba koje bi trebalo da bude rezervisano za opuštanje, susrete i druženja s prijateljima, porodična putovanja… Zbog svega ovoga možda ćemo početi da osećamo da „sagorevamo”.

Šta se podrazumeva pod „sagorevanjem”

– O „sagorevanju” se tradicionalno raspravlja i ono se istražuje u vezi sa radnim mestom „burnout” – kaže Morgan Cutlip, doktor nauka, psihoterapeut i autor brojnih knjiga. Istraživanje „sagorevanje” definiše kao „hronični stres vezan za posao” (to jest, rad van kuće ili plaćeni rad). Ali dr Cutlip dodaje: „U skorije vreme izašle su knjige i istraživanja koja to definišu šire.”

Na primer, tokom pandemije, fokus na roditeljsko sagorevanje došao je u fokus, sa izveštajem Državnog univerziteta Ohajo iz 2022. koji objašnjava da roditeljsko sagorevanje uključuje osećaj razdražljivosti, emocionalne odvojenosti ili preopterećenosti svojom roditeljskom ulogom.

Izgaranje se može desiti delimično i zbog preopterećenog i stresnog ličnog života, ali specifični elementi sagorevanja uključuju emocionalnu i fizičku iscrpljenost, odvajanje od sebe i drugih i probleme sa regulacijom emocija, ističe dr Cutlip. I mada to svakako nije klinička dijagnoza, letnje sagorevanje može se i dalje desiti zbog svih ovih faktora.

Zašto možemo da doživimo letnje „sagorevanje”

– Letnje sagorevanje apsolutno je realno. Kao prvo, ulazimo u leto sa očekivanjem da će biti zabavno, neverovatno i uzbudljivo. Na neki način, to nas dovodi do toga da se previše predamo i prihvatimo sve potencijalne prilike koje nam se pojave. To na kraju može da bude previše i za nas poražavajuće – kaže dr Nina Kaiser, licencirani psiholog i osnivač Practice San Francisco, privatne terapeutske prakse.

Drugi faktor odnosi se na letnja očekivanja. Početak leta se stiže sa toliko obećanja: možemo da nađemo vremena da sve uradimo! I sve će to biti zabavno! Ovaj dodatni pritisak razlog je za razočaranje ako se stvari ne odvijaju kako bismo očekivali, kaže dr Kaiser. Dr Cutlip se slaže:

– Za sve nas, uglavnom, leto je sinonim za usporavanje i odmor. Leto je slobodno vreme. Ipak, za većinu ljudi koji rade i skoro sve one sa decom, dani kada sve treba da uspori više uopšte nisu ono što su bili i što bi trebalo da budu. Kada za to dođe vreme i nekoliko dragocenih nedelja leta prođe kao tren – osećamo se iscrpljeno.

Konačno, ta preopterećenost može da bude i posledica osećaja kao da smo izbačeni iz svog redovnog rasporeda. Dr Kaiser kaže da smo „kao ljudi stvorenja rutine, a leto nije podložno rutini”.

Kako da se izborimo sa letom i letnjim „sagorevanjem”

I pored svega, i dalje možemo da imamo sjajno, ispunjeno leto i da se osećamo kao da smo sve uradili (a da zapravo nismo sve uradili). Da bismo pronašli bolju ravnotežu ovog leta samo bi trebalo da pratimo nekoliko saveta.

1. Napravite spisak letnjih stvari koje su vam važne

Život u skladu sa nama važnim stvarima može da nam pomogne da donesemo odluke koje se podudaraju sa vrednostima koje nas čine srećnim i uravnoteženim. Spisak letnjih nama važnih stvari nešto je što ocrtava lične ili porodične kvalitete po kojima želimo da živimo.

Da bi ga sačinili, dr Cutlip kaže da treba da razmislimo šta bismo ovog leta lično želeli da prihvatimo.

To može biti vreme koje želimo da posvetimo samo sebi i sopstvenim potrebama, vreme provedeno sa decom ili čak i posvećivanje projektu koji bi mogao da bude zaslužan za napredak u karijeri. Šta god da je, to je ono što smo sami odabrali i što mi želimo.

A onda kada se pojave neki pozivi ili iskrsnu obaveze, možemo doneti odluku o njima na osnovu našeg spiska letnjih stvari koje su nam važne.

2. Prihvatite fleksibilnost

Jedna od zamki u koje upadamo (kao ljudska bića) jeste da podrazumevamo crno-belo razmišljanje. Recimo – ili idemo na neki skup ili ne idemo. Ali „u stvari, postoji kontinuum izbora oko vašeg učešća u nečemu”, kaže dr Kaiser. Na primer, ako vaš komšija pravi roštilj, možete otići na jedno piće i onda se vratiti kući. Odlazak na neki skup ili događaj na kome ćete biti prisutni koliko vama odgovara može vam pružiti sve pogodnosti za odlazak, a da vam pritom ostane dovoljno vremena za vas, ako vam zatreba i ako tako želite.

3. Planirajte da za neko vreme uradite manje, a „zapnete” i završite više kada vam zatreba

Ako smo stalno negde išli i zbog toga smo pod stresom, u redu je da naredne nedelje smanjimo izlaske (ako je to moguće). Dr Kaiser preporučuje da zapišete sve što vas očekuje u toku nedelje (ili meseca, ako želite da planirate dugoročno), a zatim vidite šta od toga može da se izbaci.

Postoji i obrnut proces od ovoga. Znate šta vas pokreće – možda vam treba vremena da sednete i čitate ili danas želite da gledate TV. Možda treba da odete na trčanje i izduvate se. Ili ma šta drugo što vam u tom trenutku odgovara, savetuje dr Kaiser.

4. Fokusirajte se na jednu po jednu stvar

Obavljanje više poslova u isto vreme nekada može da se uklopi, ali često podstiče neproduktivnost i nepažnju – tako da niti završavamo započete stvari niti uživamo u onome što trenutno radimo. 

– Ne možete dati prioritet jednoj stvari, a da ne umanjite prioritet drugima. To je samo jednostavna činjenica, ali se i pored toga ponašamo kao da se svemu možemo dati prioritet u isto vreme. Podela fokusa nije održiva ili efikasna i predstavlja brz put do ophrvanosti i sagorevanja – kaže dr Cutlip.

Zato treba raditi jednu po jednu stvar. Ako radite, onda samo radite, ali ako ste sa svojom porodicom, prestanite da radite i posvetite im pažnju.

5. Proveravajte sebe – često

Možda nam se učini da nam je leto pobeglo i to je u redu, jer još ima vremena (bez obzira na to u kom smo trenutku sezone) za preusmeravanje. Dr Cutlip preporučuje „da se rutinski proveravate kako biste mogli redovno da vršite mikropodešavanja kojima možete da upravljate kako se ne biste udaljili od svojih planova”.

Kada se osećate iscrpljeno ili preopterećeno, pravo je vreme da zastanete i zapitate se šta vam treba. Da li vam treba više vremena za odmor i rekreaciju? Više vremena da provedete na nečemu što vam je prijatno? Manje vremena provedenog u trčanju oko dece? Manje događaja u vašem kalendaru? Odatle možete da preduzmete korake u pravcu onoga što vam je potrebno.

– Pokušajte redovno sami sebe da preispitujete da bi videli šta vam je potrebno da leto postane mnogo prijatnije doba godine – kaže dr Cutlip.

A dr Kaiser dodaje: 

– Ako ne vidite da se sagorevanje popravlja sa stvarima koje pokušavate kod kuće da uradite ili ako osećate napor da probate bilo šta da uradite i promenite, onda je možda nešto ozbiljnije u pitanju. Ako imate ozbiljnije simptome, kao što su nesanica, razdražljivost, loš apetit, gubitak težine ili anksioznost, možda imate letnji sezonski afektivni poremećaj (SAD). U istraživanju se navodi da je to vrsta depresije koja se javlja u toplijim mesecima ispunjenijim svetlošću. U svakom slučaju, treba da se da se obratite svom lekaru ili psihoterapeutu – savetuje dr Kaiser.