Amnezija praćena iznenadnim i neočekivanim napuštanjem porodice i radnog mesta, gubljenjem vlastitog ili stvaranjem novog identiteta, obeležja su psihičkog poremećaja poznatog kao disocijativna fuga. Moguće je da osoba ima jednu ili više epizoda amnezije, da nije u stnaju da se priseti dela ili i skoro celokupne prošlosti. Disocijativna fuga uglavnom se javlja kao reakcija na traumu i veliki stres. U pitanju je redak poremećaj, incidencija disocijativne fuge iznosi 0,2 odsto, ali stručnjaci upozoravaju da se ovaj broj povećava posle velikih nesreća, prirodnih katastrofa, ratova.
Amnezija i novi identitet
Disocijativna fuga, ranije poznata kao psihogena fuga, spada u disocijativni poremećaj. Reč fuga potiče od latinske reči „let“, „bekstvo“. Osoba u stanju disocijativne fuge privremeno gubi osećaj ličnog identiteta, iznenada napušta dom, radno mesto i počinje besciljno da luta. Zbunjena je često se ne seća imena i prezimena, pa stvara nov identitet. Pri svemu tome osoba deluje krajnje uravnoteženo, ne pokazuje znake poremećaja, nema neko neobično ponašanje.
Disocijativni poremećaji su praćeni disocijativnih fenomenima u vidu amnezije, fuge, višestruke ličnosti, depersonalizacije, opsednutosti, transa. Reč je o poremećaju u u organizaciji identiteta, memorije, percepcije ili svesti osobe.
Koji su simptomi disocijativne fuge?
Fugu je veoma teško prepoznati. Osobe koje imaju poremećaj deluj kao i sve druge osobe, ali iznenada, neplanirano i bez najave može da otputuje daleko od kuće. Osoba u stanju disocijativne fuge ne može da se seti važnih informacija iz svog života. Preuzima verovatno zato drugi identitet.
Stanje se dovodi u vezu sa velikim traumama, ratnim razaranjima, ekstremnim nasiljem, maltretiranjem. U nekim situacijama i zloupotreba droga i alkohola mogu da budu okidači.
Kako se dijagnostikuje poremećaj?
Pored razgovora sa psihijatrom moguće je da će u procesu dijagnostike pacijent biti upućen i na elektroencefalogram (EEG) i analize krvi, kako bi se isključila fizička bolest ili neželjeni efekti primene nekih lekova.
Određena stanja kao što su epilepsija, povrede glave, intoksikacija drogama i alkoholom, nedostatak sna – mogu dovesti do simptoma sličnih onima koje se viđaju kod disocijativnih poremećaja uključujući amneziju (gubitak pamćenja).
Ne postoje lekovi za tretman samih disocijativnih poremećaja
U procesu lečenja nastoji se da se osoba suči sa traumom koja je izazvala fugu. Moguća je primena psihoterapije sa ciljem da se dobije dobar uvid u izvor problema. Kognitivna terapija je specifična vrsta psihoterapije usmerena da prepozna pogrešne mehanizme u shvatanja i da ih potom zameni sa zdravijim načinom razmišljanja koji će pomoći osobi da prevaziđe problem.
Ne postoje lekovi za tretman samih disocijativnih poremećaja. Moguće je da će ukoliko osoba sa disocijativnim poremećajem pati i od depresije ili anksioznosti, možda pomoći antidepresivi, lekovi protiv anksioznosti ili antipsihotici.
Amnezija je uglavnom kratkotrajna
Porodična terapija je dobar način da se porodica upozna sa ovim poremećajem i njegovim uzrocima , pomogne članu porodice i na vreme prepozna simptome recidiva. Od koristi su i kreativne terapije (umetnost, muzička terapija) koje mogu pomoći osobi da istraži svoja osećanja i misli na kreativan i bezbedan način.
Većina disocijativnih fuga su kratke, traju jedan dan ili čak i kraće, u najtežim situacijama nekoliko meseci. Poremećaj, često, prolazi sam od sebe. Izgledi za oporavak su prilično dobri, ali stručnjaci upozoravaju da se bez lečenja osnovnog problema koji je doveo do poremećaja ponovo mogu javiti epizode fuge. Ne postoji način da se poremećaj spreči, najbolje bi bilo intervenisati odmah posle traumatskog događaja ili emocionalno uznemirujućeg iskustva.
