Perspektiva toksične pozitivnosti insistira na tome da pojedinci zadrže pozitivan stav bez obzira na okolnosti, u suštini zanemarujući istinske emocije kao što su tuga, strah ili anksioznost, koje u svakom slučaju postoje. Čak i kada se nalazimo pred velikim životnim izazovima, stalno čujemo dobronamerne savete da „ostanemo pozitivni“ i podsećanja da je „moglo biti gore“. Takva uveravanja, iako su dobronamerna, često zaobilaze stvarnost situacije.
Toksičnu pozitivnost možemo da definišemo kao pretpostavku da osoba treba da se fokusira samo na pozitivan način razmišljanja uprkos emocionalnom bolu, tuzi, strahu… Nema sumnje da takav stav može da nanese veliku štetu. On može internalizovati osećaj neadekvatnosti ili slabosti. U dobu u kojem se negativne emocije često doživljavaju kao loše, a autentična ljudska iskustva su poništena, uticaj na mentalno zdravlje može biti razoran. Studije su pokazale da izbegavanje ili potiskivanje emocija može dovesti do povećane anksioznosti, depresije i poremećaja sna. U vremenu suočavanja sa nesigurnošću, ekonomskim i ličnim problemima raste potreba za oslanjanjem na toksičnu pozitivnost kao mehanizam za suočavanje.
Studije pokazuju da je prevalencija depresije 14,1%, anksioznosti 9,8% među studentima. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od čak 13.000 studenata. S obzirom da veliki broj njih pribegava toksičnoj pozitivnosti kao odbrambenom mehanizmu, to je još važnije da naučimo kako sa njom možemo da se suočimo.
Koje korake treba preduzeti da bismo se suočili sa „toksičnom“ pozitivnošću pročitajte u nastavku teksta na Vitality.rs.
